Tačno vreme, tj. njegovo merenje je veoma važan izazov. U fizici, vreme je jedan od osnovnih parametara i kao takvo se ne definiše. Za posetioce našeg sajta, u svakodnevnim uslovima dovoljno je da vreme shvatite kao parametar, sa jedinom veoma važnom osobinom, a to je tačnost.
Tačno vreme za sezonu 2024 je:
Sačekajte par trenutaka dok se preuzmu podaci.
Refrešajte da preuzmete podatke sa vašeg računara. Uporedite istočnoevropsko vreme (letnje ili zimsko u zavistnosti od sezone) sa vašim lokalnim i korigujte svoj sat. Onda refrešujte stranicu i videćete da li postoje odstupanja. Ponavljajte postupak dok ne usktaldite, tj. ne sinhronizujete časovnike u potpunosti.
U tu svrhu organizovali smo dve fleš aplikacije, jedna koja čita vaše lokalno vreme (local time) sa računara, tableta ili mobilnog telefona sa koga pristupate, a druga koja veoma intuitivno prikazuje tačno vreme za region Beograda, tj. cele Srbije. Beograd je ustoj časovnoj zoni kao i Makedonija, Bosna, Crna Gora, Hrvatska i Slovenija (UTC+01:00 ili UTC+02:00). Ukoliko pored ove tačnosti želite odstupanje u mili sekundama radi neke više tačnosti, posetite stranicu atomsko vreme.
Ukoliko primetite da neki od web servisa na ovoj strani ne rade posetite stranicu kontakt i pišite da otklonimo.
Istočno evropsko vreme ili UTC+02:00, a leti UTC+03:00 kome pripadaju Grčka, Bugarska i Turska i td. Ostale vremenske zone se dobijaju istom metodologijom na po 15 sepeni po celoj površini zemlje.
Pa na osnovu tačnog srednje evropskog vremena kome Srbija pripada možete podesiti vaše mobilne telefone, računare, kućne časovnike, ručne časovnike i td.
Napomenimo da po letnjem računanju vremena, vreme u Beogradu je za 2 sata ispred, a zimi tačno jedan sat ispred griničkog, tj. zapadno evropskog vremena, odnosno ovako:
Na ovom mestu je zbog časovnih zona je veoma bitno da objasnimo pojam UTC vreme, (skraćenica UTC potiče od Universal Time Coordinated, tj koordinisano univerzalno vreme). UTC vreme je vezano za nulti meridijan, ili Grinič, po gradu kroz koji prolazi, a česti sinonimi su i Griničko, u mobilnoj telefoniji GMT, osnovna zona i tako dalje.
Pošto se Zemlja okrene oko sunca za 24 h, ceo svet je podeljen na 24 vremenske zone. Prva zona se nalazi oko meridijana Grinič (UTC+0), tj po 7,5 stepeni levo i desno od njega.
Zatim, krećemo se na istok, oko meridijana koji je na 15 stepeni ka nama je srednjoevropska zona ili CET, a vremenski standard za nju je (UTC+01:00 i letanja srednjeevropska zona UTC+02:00).
Kako stvari stoje, čovek se razlikuje od svih drugih životinja po svom osećaju za prošlost i budućnost, odnosno po svojoj svesti o vremenu. Uprkos stalnim organskim ritmovima u našem mozgu i telu, naše osećanje za vremensko trajanje često je netačno.
Ono zavisi od toga da li ga neposredno doživljavamo ili se sećamo vremena. Tomas Man u "Čarobnom bregu" piše da što smo više zainteresovani za ono što radimo, to izgleda da vreme brže prolazi.
Ali kada se osvrnemo na to vreme, što je ono ispunjenije, to izgleda da je duže trajalo. Osećanje vremenskog trajanja zavisi i od doba u kom smo - prividno je ubrzanje fizičkog vremena sa starenjem.
Tokom srednjeg veka u sukobu su ciklično i linearno poimanje sveta (ovaj će sukob manje-više ostati nekoliko vekova). Naučnici i učenjaci (pod uticajem astronomije i astrologije) naglašavaju ciklično viđenje, a trgovačka klasa koja podupire novčanu ekonomiju svet posmatra linearno.
Novac je počeo da kruži i naglasak je premešten na pokretljivost, ljudi su počeli da veruju da je vreme novac i da se treba truditi ekonomično ga iskoristiti. Izum mehaničkog časovnika je odigrao važnu ulogu u shvatanju vremena kao mehaničkog entiteta. Linearno viđenje vremena kao neprekidnog napredovanja, bez kružnog ponavljanja konačno je donelo prevagu zahvaljujući uticaju bioloških evolucionista 19. veka.
Informacije radi, javni satovi već od 14. veka u italijanskim gradovima otkucavaju 24 časa dnevno (86.400 sekundi).
Nauka (fizika, astronomija, psihologija, pa i ekonomija) mora još da radi kad je koncept vremena u pitanju. Ovo je takođe slučaj i u Srbiji: Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu.
Kako izmeriti vreme koje prolazi? Mi nikada ne merimo čisto vreme. Traje li ova minuta isto koliko i sledeća? U izvesnom smisli odgovor je naravno "da". Stariji načini računanja tačnog vremena su bili diskontinuitetni: merili su ponavljanje neke date pojave (zore ili noći) a ne kontinuirani sled vremenskih jedinica (sati i minuta).
Čak su i sunčani, peščani satovi, hronometri, svi manje-više nepravilno radili. Uzmimo klatno kao uređaj koji se pravilno i periodično njiše. Nekad je ono smatrano nepogrešivim pokazateljem tačnog vremena. Odnesemo li ga na ekvator dve stvari će uticati na njihanje klatna: vazduh na envatoru je vlažniji i pruža veći otpor, a gravitacijsko polje slabije pa će njihanje klatna da se uspori.
Interval vremena je drugačiji. Dakle, klatno nije bilo pouzdan način za tačno merenje vremena.
Šta je Galileo rekao o relativnosti merenja vremena? Galileo je pojavu merenja vremena razumeo kao pravolinijsko jednolično kretanje bez skretanja i bez ubrzanja. Priroda ne mari da li se mi nalazimo na brodu koji se kreće 8km/h ili 16 km/h, pa tu izvodimo svoje eksprerimente ili se brod uopšte ne kreće.
Priroda ne razlikuje referentene sisteme. Što će reći, referentni sistem je samo skup objekata koji se ne kreću jedan u odnosu na drugoga. Postoji beskrajno mnogo referentnih sistema koji se mogu kretati jedni s obzirom na druge (to je onaj događaj kad vozimo auto 80km/h, a ivica puta promiče kraj nas istom brzinom). Neko ko stoji uz ivicu kolovoza takođe će videti kako se krećemo brzinom od 80 km/h, a u odnosu na avion iznad nas, mi se krećemo puževim korakom.
Julijanski kalendar potiče iz vremena Julija Cezara koji je reformisao kalendar i zbog razlike između astronomske i kalendarske godine uveo proste i prestupne godine koje su imale tacno 1 dan više na svake 4 godine. Imena meseci su utvrđena 7. g. p.n.e.
U 6. v. n.e. Dionisije Mali je uveo računanje vremena koje počinje Hristovim rođenjem pa se vreme počinje računati pre i posle Hristovog raspeća. U okviru ovog sistema je prihvaćena i nula pa se vreme precizno računalo.
Papa Gregor XIII je uradio treću reformu kalendara (zbog prolećne ravnodnevice koja je padala 11. umesto 21. marta) pa je u svetu počeo da se koristi Gregorijanski kalendar. Ruska i srpska srkva do danas ga nisu prihvatile, a od 1919. u upotrebi u Kraljevini Jugoslaviji. Danas je u svetu zbog tačnosti to važeći kalendar.
Što se tiče dnevnog merenja vremena, osnova su bile dve vrste kretanja planete Zemlje:
a) njena rotacija oko sopstvene ose i
b) rotacija Zemlje oko Sunca – revolucija.
Rotacija Zemlje je određivala vreme, a godišnja doba i kalendar su definisane tropskom godinom (tačka na nebeskoj sferi gde Sunce prelazi preko Zemljinog polutara u proleće).
Tropska godina iznosi 365, 2422 srednja solarna dana. Tokom vekova razvijali su se primitivni merači vremena: sunčani sat (koji meri vreme dana pomoću smera senke koju baca određeni predmet osvetljen suncem,) peščani sat (meri vreme prolaskom sitnog peska kroz uzani otvor na staklenoj posudi), klepsidra (vodeni sat koji je koristio posude sa odeljcima i mereno je oticanje vode u određenom vremenskom periodu), časovnici sa klatnom pojavljuju se u 17. veku.
Kristijan Hajgens je izumeo časovnik sa klatnom 1657. godine koji je neprekidno mogao da otkucava tokom mnogo godina. Ovo je silno uticalo na moderno shvatanje kontinuiteta i homogenosti vremena.
Pored solarnog, srednje-sunčevog i lokalnog vremena, najpoznatije je zonsko vreme. Da bi se olakšala komunikacija među ljudima udaljenih prostora, 1884. godine međunarodnim sporazumom Zemlja je podeljena na 24 vremenske zone, a za početni, nulti meridijan određen je onaj koji prolazi kroz Kraljevsku opservatoriju u Griniču (Royal Greenwich Observatory), te se ta zona prostire na +/- 7,5° istočno, odn. zapadno od nultog meridijana.
Unutar svake zone svi časovnici su podešeni da pokazuju iste vrednosti vremena. Svaka zona iznosi 360° : 24 = 15° geografske dužine. Što se tiče sekunde, ona je 1967. definisana kao 9.192.631.770 treptaja cezijumovog atoma u nultom magnetnom polju. Atomska sekunda je bila jednaka prosečnoj sekundi vremena Zemljine rotacije na kraju XIX veka.
Vrlo zanimljivu i poučnu knjigu sa osnovnim pojmovima o vremenu "Misterije vremena", veliku raspravu o najsloženijim pitanjima filozofije i fizike, napisao je ekonomista Bojan Dimitrijević. Radoznali um može u njoj, pored ostalog, pronaći prave odgovore na pitanja o poreklu svemira i vremena. Knjiga nikako nije suvoparna i monotona, već veoma jasno i razgovetno napisana.
Enciklopedijski pristup fenomenu vremena i njegovog značaja u našim životima. Citiraćemo na kraju zanimljivosti iz ove nesvakidašnje knjige. Koje su to karakteristike vremena i šta su poznati naučnici rekli o vremenu? Pročitajte u knjizi iz koje donosimo sledeće odeljke:
- Karakteristike vremena
- vreme se vezuje za prostor, kretanje, promenu, brzinu i trajanje,
- vreme podseća na brojčani niz u tom smislu što događaji slede jedan drugog poput brojeva, imaju svoj poredak, zna se šta prethodi, a šta sledi,
- sve što postoji, postoji u prostoru i vremenu, ima svoje vreme,
- vreme je ograničenje materijalnog sveta,
- entropija je svojstvo vremena jer se neuređenost bilo kog sistema povećava protokom vremena,
- izvan života nema vremena,
- može se njime eksperimentisati, bez njega nema ni nauke,
- ne poseduje materijalna svojstva, ali ima svoj ritam, interval i prekid.
Vreme je uređen redosled događaja - Lajbnic
Ne merim budućnost, jer ne postoji, ne merim sadašnost jer nema trajanje, ne merim prošlost jer više ne postoji - Sv. Avgustin
Vreme je samo način razmišljanja - Dekart
Vreme uošte nije ono što se čini. Ono ne teče u samo jednom smeru, a budućnost postoji istovrmeno sa sadašnjošću - Albert Ajnštajn
Moramo prihvatiti činjenicu da vreme nije odvojeno od prostora već je neodvojivo od njega, sa njim obrazuje celinu koja se naziva prostorvreme - Stiven Hoking
Vreme je trajanje, a matematičko vreme je oblik prostora - Bergson
Vreme je kretanje koje dopušta brojanje. Nije stvoreno i ne može postojati bez kretanja - Aristotel
Vreme je pokretna slika večnosti - Platon
Ovaj svet koji je isti za sve nije stvorio ni Bog ni čovek; on je uvek bio, jeste i uvek će biti večita Vatra, koja se sa merom pali i sa mero gasi. Čovek nikad ne ulazi u istu reku, uvek izlazi novo Sunce, ništa nije stalno u vremenu, svet je u stalnoj promeni- Heraklit
Sve je u vremenu osim samog vremena - Emil Benvenist
Sve izražvamo vremenom, zato ga ne možemo ni definisati – Vitgenštajn
Svi znamo za simbole koji se obraćaju višoj svesti i metafora su polarnog sveta. Neki od njih se odnose i na princip vremena. Jing i jang simbol Taoizma, jedan od najpoznatijih simbola dualnog univerzuma, najpre određuju muško ženski princip, a simbol su i materije i energije, izmenjivosti prostora i vremena;
Davidova zvezda / Solomonov pečat je simbol jevrejske države, ali njegovi trouglovi su i simbol peščanog sata, tri dimenzije prostor-vremena, simbol jedinstva; Spirala: u smeru ka centru znači smrt i stvaranje, od centra ka periferiji život i tok, simbol radijalnog kretanja i gravitacione sile;
Zmija koja guta svoj rep / Euroboros je simbol večnosti, spiralnog kretanja, večnog vraćanja istog, ciklusa vremena.
Na kraju spomenimo i jedan praktični savet. Kada na primer putujemo na istok iz Srbije recimo u Bugarsku. Da bi smo sinhronizovali naše vreme sa Bugarskim, moramo dodati jedna sat, na primer 23 postaje 24 časova. Ako putujete na zapad onda uradite suprotno, oduzmite jedan sat. Ljudi obično često greše kada imaju izbor od samo dve mogućnosti. Trik za pamćenje izgleda ovako, ako ste na granici sa Bugarskom pred Novu godinu, možete prvo dočekati Novu u njoj, pa preći u Srbiju, pa proslaviti i ovde. Kako jurite ka Zapadu, Nova godina će za vama!
Odmor od svakodnevice je uvek dobrodošao, a najčešće je i neophodan, pa putovanje u selo, grad, jezero, planinu ili more je odličan primer za zdrav i aktivni odmor. U tom cilju predlažemo da pogledate naše reportaže i putopise, forumske diskusije i video vodiče, koji su pisani tako da motivišu i jačaju želju za putovanjem, upoznavanju tradicije, novih kultura i običaja, ali i boravak u zdravoj sredini.
Sa druge strane, ugostiteljima, vlasnicima hotela i radnicima u sferi turizma preporučujemo da iskoriste snagu interneta i prezentuju svoje usluge! Uživajte i uključite se u nekoj od diskusija, a ako nakon virtuelne šetnje usledi akcija, onda je naša misija koja motiviše na putovanje uspela!
Podelite sa prijateljima: