Sajam knjiga 2007. u Beogradu posetio sam u petak, 26. oktobra, poslednjeg dana sajma. Gužva je bila ogromna. Samo za kartu čekalo se petnaestak minuta. Da li se i toliko čita u Srbiji, ili su profesori pod pritiskom doveli srednjoškolce iz Beograda i okoline, veliko je pitanje? Ponuda je bila velika, ali što je i normalno za ovakve manifestacije, većina knjiga se ponavljala.
Indikativno je bilo poveće prisustvo verske literature. Primetio sam nekoliko crkava koje su iskoristile sajam da popularisu svoja učenja. Kad je u pitanju pravoslavlje, na nekoliko mesta pored Biblija, mogli ste da kupiti i ikone u različitim veličinama, velike i male kalendare, kandila, brojne amajlije, a na jednom mestu mogli ste i da pogledati maketu Hilandarskog manastira.
Mene je najviše zanimala ponuda Mikroknjige. Razlog je, jer imaju profesionalne prevodioce, dobar softver na CD-ima koji obično idu uz knjige i ono po čemu se razlikuju od drugih uvek i testiraju softver. Očekivao sam od njih možda veći sajamski popust, ali šta da se radi, i da ga je bilo, nije bilo novih knjiga na poljima koja su me zanimala.
Pored izložbe knjiga u najvećoj hali, u ostalim halama prezentovane su i nove štamparske mašine sa svom pratećom opremom potrebnom za ovu delatnost. Ono što me je fasciniralo su bile cene. Kopletnu, rekao bih i profesionalnu crno belu A3 kopir mašinu mogli ste naći za svega 300 evra. Profesionalni ploteri raznih veličina izbacivali su postere i kalendare u full colour'u pa za ljude iz sveta štampe zaključak je da obavezno posete sajam i informišu se o najjeftinijoj boji, kertridžima, tenerima i td.