Piše: Ana Todorović Radetić
„Stojte, galije carske!
Spuštajte krme moćne!
Gazite tihim hodom!
Opelo gordo držim
u doba jeze noćne
nad ovom svetom vodom.
Tu na dnu,
gde školjke san umoran hvata
i na mrtve alge tresetnica pada,
leži groblje hrabrih,
leži brat do brata,
Prometeji nade, apostoli jada.“
Milutin Bojić, „Plava grobnica„
Potresna povest o stradanju srpskih vojnika van granica svoje otadžbine ispisana je krvavim perom preživelih heroja iz prvog svetskog rata. To je priča o jednom od najvećih srpskih svetilišta van granice Srbije, to je priča o ostrvu Vido i Plavoj grobnici.
Najpotpuniji doživljaj tragičnog stradanja srpskih heroja počinje posetom muzeja „Srbi na Krfu od 1916. do 1918.„, a završava posetom Vida, malog ostrva naspram starog dela grada Krfa, gde je izgrađena mauzolej-kosturnica u senci stoletnih čempresa, u čast naših predaka koji tu počivaju.
Ostrvo Vido je proglašeno srpskim Jerusalimom, a Plava grobnica je predeo mora oko ovog ostrvceta i grada Krfa u koje su potapana tela palih junaka kada više nije bilo mesta na kopnu.
Pogledajte i detaljnu reportažu za letovanje na Krfu, kao i vremensku prognozu za Krf.
Priča o Srbima na Krfu datira od kraja 1915. godine, kada je Srpska vojska zadala katastrofalan poraz austro-ugarskoj vojsci, koja je bila ponižena i izbačena iz Srbije. U trenutku kada nemački car Viljem izdaje zapovest da se srpska vojska odlučno porazi, Srbija biva napuštena od svih svojih saveznika, osim Crne Gore. Pod pritiskom velikih nemačkih, austro-ugarskih i bugarskih ofanziva, srpska vojska je bila prisiljena na povlačenje preko Crne Gore i Albanije. Strahote koje je srpski narod preživeo u tom povlačenju retke su u istoriji.
Više od sto pedeset hiljada srpskih vojnika stiglo je na Krf.
Sledeće potresne činjenice o srpskom egzodusu se nalaze na zidovima muzeja Srpske kuće, velelepne dvospratnice u centru grada Krfa:
Iako opkoljena sa gotovo svih strana, srpska vojska se borila nadčovečnom snagom, odstupajući stopu po stopu pod borbom. Sa vojskom se povlačio i narod. Posle pada Kragujevca, Niša i Skoplja, počelo je opšte povlačenje srpske vojske ka Kosovu.
Na malo ostrvo Vido, kamenito i bez vegetacije, koje su Grci vekovima zvali “Ostrvo zmija“, došle su 21. januara 1916. godine moravska, pirotska i čačanska vojna bolnica. Među prvima stiglo je više hiljada dečaka-regruta, na smrt iscrpljenih i obolelih od dizenterije, tifusa, zapaljenja pluća i gladi. Ličili su na žive leševe, nije bilo šatora, ležali su na goloj zemlji, pod kišom, koja je danima neprekidno padala.
Prvih dana je neprekidno umiralo i do 300 nesrećnika.
Ako ste za letovanje u Grčkoj izabrali Krf, fakultativni izlet koji se podrazumeva je odlazak na ostrvo Vido.
Umrli srpski vojnici u prvo vreme su sahranjivani na kamenitoj obali ostrva Vida u plitkim grobovima (1200), a kada su počeli masovno da umiru, čamcima su sa francuskog sanitetskog groba prevoženi i potapani u vode Jonskog mora, „Plavu grobnicu„.
Smatra se da je na ostrvu Vidu i u „Plavoj grobnici“ sahranjeno preko 10.000 srpskih vojnika i regruta, jedna kompletna divizija. Na ostrvu Vidu je 1936. godine podignut veliki Mauzolej-kosturnica u koji su smeštene kosti vojnika sahranjenih ovde.“
O žrtvama Srbije u njenoj borbi za slobodu svedoče mnoga vojnička groblja. U Prvom svetskom ratu razvejani Srbi u izbeglištu su ostavili svoje kosti u 17 zemalja. Neka je večna slava srpskim borcima za slobodu koji su dali svoj život daleko od svojih sela, tamo gde cveta limun žut…
Panorama Plave grobnice
Obala Plave Grobnice na Krfu u Grčkoj
Preporuka
Milutin Bojić, "Plava grobnica"
„Stojte, galije carske!
Spuštajte krme moćne!
Gazite tihim hodom!
Opelo gordo držim
u doba jeze noćne
nad ovom svetom vodom.
Tu na dnu,
gde školjke san umoran hvata
i na mrtve alge tresetnica pada,
leži groblje hrabrih,
leži brat do brata,
Prometeji nade, apostoli jada.“
Dodajte komentar