Za današnju regiju Soluna može se sa pravom reći da spada u najplodotvorniji deo sveta. Solunska oblast je iznedrila puno velikana savremene istorije. Iz Antičkog doba, ovde je rođen Aristotel, naveći mislilac i filozof svoga vremena.
Rodom iz ovog kraja je i njegov učenik, Aleksandar Makedonski koji je umalo osvojio pola sveta. Iz vizantijskog perioda odavde su Ćirilo i Metodije krenuli putem hrišćanizacije Slovena.
Iz ugla moderne istorije odavde potiče Kemal Ataturk, najveći reformator savremene Turske države. Pavle Savić, najveći srpski nuklearni fizičar je rođen takođe u Solunu 1909. godine.
Solun ima vrlo burnu i vibrantnu istoriju. Od drevnih Makedonca, preko Grka i Rimljana, zatim preko Slovena, Vizantijaca i Srba, Krstaša, Turaka i tako redom smenjivale su se vlasti, kulture i vere nad njim.
U antičko doba bio je dom i prestonica jednog od najvećih osvajača sveta. U Vizantiji drugi po uticaju i važnosti odmah posle Konstantinopolja (šta videti u Istanbulu), a uvek jedna od najuticajnijih luka u ovom delu Evrope. U savremenoj istoriji na Solunskom frontu je I svetski rat doživeo preokret.
Danas, iz ugla nezavisnog turiste, proverena destinacija za svaki vid Siti Brejka, i obavezna tačka srpskih turista na letovanju u Grčkoj sa aspekta šopinga. Evo jedne foto šetnje sa puno slika kroz današnji Solun na jedan dan.
Za one koji su po prvi put u Solunu pitanje parkinga je inicijalni problem, pa pogledajte diskusiju gde se parkirati. Najbolje je izabrati mesto na 10 minuta hoda od spomenika Aleksandra Velikog.
O znamenitim ličnostima Soluna
Ovo je i prva tačka na vašem upoznavanju sa Solunom. Iako je u pitanju dobro poznata i fascinantna ličnost, Aleksandrov život je pod velom tajne usled potpunog nedostatka istorijskih izvora. Od narativnih izvora nijedan savremenik Aleksandru nije sačuvan. Činjenica je, da je Aleksandar III Makedonski ili Aleksandar Veliki bio makedonski kralj od 336 – 323. godine pre nove ere. Osvojio je veliko Persijsko carstvo, te je sa vojskom došao do Indije u Aziji, a pred smrt planirao je pohod i na Afriku i Arapsko poluostrvo sa ciljem da ujedini svu tada poznatu ljudsku civilizaciju. Posle Aleksandrove smrti u 33. godini, imperija se raspada u ratovima njegovih generala naslednika. Aleksandrov sin se rodio tek nekoliko meseci nakon smrti svoga oca.
Atrakcije u Solunu
Sledeća turistička atrakcija je Bela Kula. Ovo je danas simbol grada. Cena ulaza u ovo muzejsko utvrđenje je 2 Eura. Šetnja kružnim stepenicama je šetnja istorijom Soluna. Ovde između ostalog možete pročitati da je ima grada nastalo po sestri Aleksandra Velikog Tesaloniki. Pogled sa Bele Kule je sigurnno jedan od najlepših utisaka koje ćete poneti sa sobom, pa probajte da se posvetite detaljima. Istorijski posmatrano, ovo je Vizantijska fortifikacija iz 12. veka rekonstruisana za vreme Otomanske imperije kao odbrambeni mehanizam gradske luke. U jednom trenutku služila je kao zatvor, a danas predstavlja moderni, klimatizovani interaktivni muzej.
Aristotelov Trg
Daljom šetnjom uz lučki dok ili među zgradama iste spratnosti, za desetak minuta izlazite na Aristotelov trg. Kafa, sladoled ili osveženje po izboru na Trgu po čijem radu je trasiran zapadni pogled na svet. Par fotografija kako izgleda ovaj deo.
Golubovi na Aristotelovom Trgu
Arhitektura centralnog trga
Crkva Svete mudrosti
Sakralni objekti se nižu jedan za drugim. Kako nije moguće sve obići, posetite samo najbitnije, kao na primer Crkvu Svete mudrosti u Solunu. Solunska Aja Sofija se nalazi poprečno u odnosu na Trg, u ulici Svete Sofije, pa njen obilazak i poseta se smatraju obaveznim. Ulaz je besplatan. Crkva nije po ceo dan otvorena za posete, obično radi dvokratno sa pauzom oko ručka. Ona i danas živi verskim životom, nije pretvorena u muzej, pa možete slobodno zapaliti sveću jer se nalazite u pravoslavnoj zemlji.
Najpoznatiji sakralni objekti: Sveta Sofija i Rotonda
Nakon nje, možda ćete pomisliti da ne možete videti grandioznije i starije zdanje, pa spremite se za drevnu građevinu Rotondu ili na grčkom Kamaru. Nekada je ovaj kompleks izgledao kao na donjoj slici. Rotonda je nama verovatno najbliža očuvana palatu iz Rimskog perioda. Obratite pažnju na izvanredno lepe, ali relativno očuvane mozaike. Ovo je danas muzej, još uvek je u rekonstrukciji, možda nedopustivo za ovakvu kulturnu retkost. Ovde se nalazi jedini preostali minaret iz Otomanskog perioda.
Galerijev slavoluk
Dobra ideja je da ručak provdete neposredno pored Galerijevog slavoluka. Ovo zdanje je podignuto u čast velike Galerijeve pobede nad Persijancima početkom IV veka nove ere. Pogledajte neke od živopisno životnih opisa na Galerijevom slavoluku.
Antički deo
Priča se nastavlja u Antičkom delu Soluna. Drevni grad okružen šarenim zgradama sa po šest spratova.
U Solunu postoje desetak muzeja.
Ako imate samo dva sata za ovakvu aktivnost, onda su Arheološki i muzej Vizantijske kulture pravi specijalitet za ovu priliku. Detaljno su opisani na forumu, cena objedinjene karte je 8 Eura pa ne oklevajte.
Detalji iz solunskih muzeja
Ostaje još jedno setno ali važno mesto na ovom jednodnevnom upoznavanju grada. Zejtinlik ili srpsko vojno groblje, spomenik stradanja srpske vojske u I svetskom ratu. Saobraćaj u Solunu je relativno uređen pa iz centra stižete kolima za manje od 20 minuta. Odajte poštu junacima srpskim.
Da li ostaje još nešto? Za muškarce verovatno ne, ali za ženski deo ekipe magična reč je šoping. Ukoliko već niste kupile krpicu ili uspomenu u nekom od stotinak obližnjih butika, nema druge do odlaska u čuveni tržni centar Kosmos. Požurite, radi do 21h, a roba na akcijama brzo ode!
Eto, na kraju, šta reći osim lep provod uz lepo vreme, pa očekujemo vaša iskustva na forumskoj diskusiji o znamenitostima Soluna.
Dodajte komentar