Kapadokija u Turskoj: cene i aranžmani za let balonom

Piše: Aleksandra Trifković, turistički vodič, Mob: 060 0-752-262, Foto kredit

Ukoliko vas je ikada zaveo opojni miris Orijenta,  velike su šanse da ćete se opet vratiti na izvor. Mirisi, ukusi i zvuci koji dopiru sa istoka prosto su neodoljivi, pa evo još jedne egzotične avanture.

Za sve koji su išli na letovanje negde na turskom primorju znaju da je ono u većini slučajeva potpuno prilagođeno turistima. Oni radoznaliji, ako su i za trenutak kročili nogom makar koji kilometar u unutrašnjost – gotovo je, nose sjajne uspomene i slatkast miris u nozdrvama i nema im spasa ako iole vole istok!

Namah se zaljubljujete u predele koji još nisu potklekli pred masovnim najezdama turista – dobro nam došli u Kapadokiju!

Danas deo Turske, nekada neodvojivi deo Vizantije, čuvena prestonica Ćesarija, upisana u istoriju hrišćanstva, čudna je ovo i prelepa zemlja sa svojom hranom, muzikom i arhitekturom koja ostavlja bez daha.

U pitanju je prostor ne veći od nekih 80-ak kvadratnih kilometara koji je smešten na istoku Anadolije, odnosno na istoku same Turske. Slike koje koristimo, preuzete su u skladu sa licencama za korišćenje sa wikipedije.

Sve što trebate videti smešteno je između gradova Nevšehir, Arvanos i Ugrup. Pronađite ova mesta na karti opcrtajte trougao i kreirajte svoj itinerer.

Za razumevanje ove zemlje potrebno je reći da je vekovima služila kao sklonište hrišćanima, toliko značajno, da su čak svojevremeno i apostoli ovde tražili pribežište.

Sam predeo se odlikuje egzotičnim oblicima reljefa, dok se pod zemljom tek krije pravo bogatstvo skrivenih crkava, kuća sa živopisnim materijalima i ikona koje svojom lepotom oduzimaju dah.
Ovde se priroda tako poigrala sa bojama oblicima i reljefima da prosečan čovek ne zna odakle da krene sa razgledanjem. Svaki kraj ima svoj neki štih, boje stena su na svakom koraku drugačije, oblici kao da su ispali iz najluđeg dizajnerskog sna i postaje polako jasno zašto je ova oblast bila prva izabrana za snimanje dela Star wars trilogije (kasnije promenjeno).

Najupečatljiviji su verovatno vilinski dimnjaci ili oblici koje je najlakše opisati kao našu Đavolju varoš, samo daleko veće. Ogromni
konusi od tufa su danas mahom preobraćeni u smeštaj za turiste pa ukoliko želite neponovljivo iskustvo boravka u ovakvom mestu rezervišite sebi sobu i na šarenim ćilimima i uz nezaobilaznu nargilu sa jabukom uplovite u toplu kapadokijsku noć. Ukoliko niste rezervisali smeštaj, a izlet u Kapadokiju želite da produžite  u mestu

Goreme skoro svaka kuća se bavi iznajmljivanjem soba, pa verovatno nećete imati problema. Za one koji izaberu ovu varijantu, ne propustite obići muzej na otvorenom ili zapravo kompleks pećinskih crkava od kojih je definitivno najpoznatija tamna crkva.

Bila je dugo zatrpana i malo je svetla dopiralo do nje te su je golubovi uglavnom koristili kao stanište, ali danas kada je sve otkopano i očišćeno ukazale su se neke od najlepših fresaka iz ranog hrišćanskog perioda. Radno vremem muzeja je od 8 do 5:30, a cena ulaznice je 10 TL ili oko 5 evra. Sa samo jednom ulaznicom ulazite u sve crkve, kojih ima više od 10.

Reljefni oblici od tufa karakteristični za Kapadokiju

Nakon što obiđete navedene gradove i muzej na otvorenom, ako imate vremena i energije upustite se uistraživanje podzemnih gradova. Najpoznatiji su Kajmakli i  Derinkuju, koji su mogli da prime između 35 i 50 hiljada stanovnika i pod zemljom su imali sve što im je trebalo kapele, vinarije, prese za ulje.

Zanimljivosti radi, grad Derinkuj ima 11 nivoa pod zemljom sa ventilcijom i izvorom vode, a svaki nivo mogao se zatvoriti i funkcionisati zasebno. Sa druge strane postoji i manje poznat  grad Ozkonak, koji je imao još razvijenije sisteme vodovoda i ventilacije i otišao korak dalje u usavršavanju tehnika podzemne gradnje.

Mnogi su razlozi zašto su građeni ovi podzemni gradovi, nekad zbog rata, nekad zbog progona određenih društvenih zajednica, ali uvek je to bilo da se narod sa stokom sakrije i preživi. Mekane vulkanske stene pružale su lak materijal za obradu i davale su im zaklon u teškim vremenima.

Neki pragmatični savet i topla preporuka je da pokušate za smeštaj da odaberete lokalne kuće  u vlasništvu privatnih porodica. Probajte da ostvarite prisnost i eto prilike da vidite kako funkcioniše i živi  jedna prava tradicionalna turska porodica. Ukoliko preostane energije nije loše otići do manastira Eskigumus kod grada Nigde na putu za Kayseri, gde je jedina freska Bogorodice koja se smeši. Klasičan prikaz u pravoslavnom kanonu uglavnom nalaže da je Bogorodica ozbiljna, ali ovde je napravljeno odstupanje i to svetskih razmera.

Turistički video vodič kroz Kapadokiju

Ukoliko se pitate kako je najbolje obići Kapadokiju, jedan od odgovora je balonom i zaista moguće je organizovati lep izlet balonom.

Ovaj gušt košta oko 150 evra, ali probajte se cenkati, jer posle sat vremena pregovora cene padaju, a Turci ne vole da gube posao i vrate čoveka nazad. Kapadokija iz ptičje perspektive izgleda fenomenlano.

Ali budimo realni, ništa ne može zameniti osećaj kada uđete u Kayseri ( inače milionski grad u Kapadokiji )  na hodočašće hrane i poručite porciju kayseri mantiili lokalnih mantija koje su čuvene u celoj Turskoj.

Ovde će Vam ih poslužiti sa jogurtom, belim lukom u topljenom maslacu i karamelizovanom paradajz pastom. Ako budete simpatični lokalnom prodavcu pa zatražite dodatnu porciju boš manti ili praznih mantija posuće ih sa sumakom, nanom i crvenim biberom.

Eksplozija ukusa na koje niste navikli osvojiće vas u  trenutku. Posle ručka nije loše probati elmali cay ili čaj od jabuke, te probati porciju lokalnih sekerpare ili urmašica.

Ovde, a i u celoj Kapadokiji ih prave sa medom, kardamomom i puterom i taj ukus dodaje do juče nevinim urmašicama takvu bezobraznu notu da ćete sigurno poručiti repete. Velike gurmane podsećamo, da o ovim specijalitetima mogu pročitati reportažu turska kuhinja.

U samoj Kapadokiji poručite Nohud, u pitanju su kuvane leblebije sa teletinom ili keškek pola dana kuvano kokošije meso sa žitaricama, naravno ne zaboravite da ovo uživanje uparite sa slušanjem čuvene anadolijske muzike. Naime, pre par godina projekt anadolunun kayip sarkilari ili izgubljene pesme Anadolije postao je jako popularan u celoj Turskoj.

U pitanju je projekt očuvanja kulturnog nasleđa i oživljavaju se kulturna društva koja neguju stari način igre, stare pesme i staru muziku. Ukoliko ukucate anadolunun kayip sarkilari u pretraživač dobićete više pogodaka pa poslušajte pesme i pogledajte kratke filmove i odlučite da li vam se to sviđa, a mi smo već postavili link ka Youtubu.

Uglavnom, jedna stvar je sigurna,  bilo da dođete samo na kratki izlet ili odlučite ostati malo duže, ova zemlja ima šta da ponudi. Svakako će vas osvojiti nečim, bilo ukusom svoje hrane, neobičnošću svoje muzike ili jednostavno neponovljivom divljom lepotom natopljenom u drevnoj tradiciji hrišćanske civilizacije. Aranžman za Kapadokiju možete potražiti preko Kontikija ili Argusa, a kreću okvirno od 500 Eura.

Kapadokija iz vazduha – let balonom

U nastavku ovog putopisa govorimo o drevnoj Kapadokiji, ali iz jednog novog ugla, iz vazduha!

Kako su u trenutku pisanja ovog teksta aktuelna prolećna putovanja, ovakav vid ekskurzija po celoj Turskoj organizujne nekoliko domaćih turističkih agencija, spomenimo još jednom Kontiki, Argus ili Sab Travel na primer. Sa druge strane, ukoliko ste u sopstvenoj organizaciji u poseti Turskoj, lokalne agencije iz Ankare, Izmira ili Istanbula mogu da vam potpomognu oko ovog putešestvija.

Kapadokija, čudo prirode, nalazi se u centralnom delu Anadolije, oko 200 km severoistočno od Ankare. Remek delo najvećeg umetnika ikada, ujedno je i jedno od najvećih umetničkih tvorevina ovog majstora poznatijeg pod pseudonimom priroda. Proteže na površini od oko 80 000 km2.

Naziv Kapadokija na persijskom jeziku znači „zemlja lepih konja“, a zbog svoje uloge koju je odigrala tokom ranog hrišćanstva, drugo ime joj je i „Kolevka hrišćanstva“. Ipak, ono po čemu je Kapadokija najpoznatija jesu neobične kamene skulpture, u narodu poznate kao „dimnjaci“, koje su nastale taloženjem belog vulkanskog pepela, poznatog kao tuf. Vajane vekovima kišom i vetrom i prelivane bojom suncem, ove monumentalne figure danas su jedno od najvećih čuda prirode i jedna od nezaobilaznih turističkih destinacija u Turskoj.

Majstori u svemu, Turci su naravno osmislili i najatraktivniji način da turistima dočaraju lepotu ove oblasti – iz vazduha! I to vožnjom balonom! Neobično, romantično, uzbudljivo baš kao sama oblast Kapadokije, vožnja balonom je najefektniji način da se vidi i spozna veličanstvena panorama ove živopisne oblasti. Ovaj jedinstveni doživljaj počinje u ranim jutarnjim časovima, dok sunce još nije izašlo, uz laganu jutarnju zakusku dok se baloni pune i „oživljavaju“ vazduhom. Samo zora može da nagovesti čudo koje će se uskoro dogoditi…

Cela organizacija balon-tura izleda ovako: organizatori ovih tura dolaze po turiste u hotel svojim vozilima između 05:30h i 06:00h i dovoze ih do mesta odakle se poleće balonima.

Let balonom traje minimum sat vremena i turistima omogućava da vide neke delove Kapadokije koje inače ne bi mogli videti sa zemlje, jer je oblast teško prohoda i u nekim delovima teško dostupna. Zbog toga je pogled iz vazduha najbolji. U zavisnosti od vremena izlaska sunca, baloni poleću između 06:30h i 07:30h i dižu se u visinu do otprilike 300m što je sasvim dovoljno da se prisustvuje fantastičnom doživljaju izlaska sunca i pretvaranja mračne doline senki u prelepu dolinu boja.

Kada se uđe u samu dolinu, fotografisanje panorame počinje, a vodiči koji upravljaju balonima ih u nekim momentima spuštaju toliko nisko da se čini da se vrhovi „vilinskih dimnjaka“ mogu dodirnuti.

Na oduševljenje turista koji to i pokušavaju.

U vazduhu se čuju samo dva zvuka, zvuk ispuštanja vazduha kojim se upravlja balonom i uzdisanje turista koji na trenutke i zaneme od lepote kojoj prisustvuju.

Zanimljivo je da je prizor i sa zemlje takođe fascinantan, jer desetine šarenih kupola, ispod kojih vire načičkane glave ljudi koje „sevaju blicevima“, na jutarnjem nebu deluju gotovo nestvarno i bajkovito.

Tura balonima se završava šampanjcem da se proslavi prisustvo rađanju novog dana iznad Kapadokije, a organizatori turiste vraćaju u hotel između 08:30h i 09:30h tako da celokupna tura, od izlaska iz hotela, dovoženja na mesto poletanja, letenja balonom do povratka u hotel traje između 3 i 4 sata.

Cena leta košta od 100 do 200 Eura u zavisnosti od vaše sposobnosti pregovaranja. Sasvim dovoljno da se ostatak dana provede u tišini, pod utiscima…

Posle ovih pejzaža hormoni sreće se luče u velikim količinama! Avanturisti biće oduševljeni, a kreativci i romantičari poželeće da zaprose nekog! Možda se ovo može i iskoristiti!