Turska ima pedesetak nacionalnih parkova. Prvi među njima proglašeni su 1958. godine – Yozgat Pine Grove National Park i Karatepe-Aslantaş National Park. Među poslednjima u nizu koji su proglašeni za nacionalno blago je i Battle of Manzikert National Historic Park, 2018. godine.
Ove lokacije u nazivu imaju reč „park“, ali su to ogromni predeli, sa raznim sadržajima, pa ih uopšte ne treba posmatrati kao parkove, već kao sasvim velike, zasebne turističke destinacije.
Ako planirate svoje leto u Turskoj, onda su pored Efesa, Pamukla i Kapadokije ovo odlične ideje za fakultativne izlete, pogotovu ako ste smešteni u nekim od hotela Antalijske regije.
Upoznajte neke od nacionalnih parkova Turske.
Nacionalni park kanjona Koprulu – Antalija
Ako volite vodene sportove, posetite nacionalni park Kanjon Koprulu/ Köprülü Canyon. Proglašen je za nacionalni park 1973. godine, a prostire se na 35.719 hektara. Nalazi se na divnom mestu, visoko u planinama, 96 km severoistočno u provinciji Antalija (oblast Manavgat).
Kanjon Koprulu dugačak je 14 km (jedan je od najdužih kanjona u Turskoj) dok je reka Kopru poznata po odličnim pastrmkama i stenama visokim do 400 m. Nadmorska visina kanjona je između 150 i 1.505 m. Koprulu– “kanjon sa mostovima”, savršen je za sve vodene sportove, planinarenje; tamo možete posetiti drevne ruševine i uživati u dramatičnom mediteranskom pejzažu.
Planine i slikoviti pejzaži kanjona
Dedegol je najviši vrh ovog planinskog lanca, uzdiže se na 2.992 metra. Glavnim planinskim putem stiže se do važnog grada drevne Pisidije, Altinkaya, severozapadno od nacionalnog parka. Vodiči će vam preporučiti skretanje sa sporednog puta – za Tasagil i Beskonak (Beşkonak) zato što odatle počinje bajkovit prizor – prekrasne obale i slikoviti prelazi preko bistrih, tekućih voda planinskih reka i kroz guste šume. Na malim odmorištima se nalaze riblji restorani sa ukusnim obrocima.
Obe strane reke su okružene neverovatno strmim brdima, a podzemni izvori pitke vode ovu reku čine predivnom. Početak kanjona Koprulu, tj. izvor reke Kopru, nalazi se u opštini Kasimlar, jugoistočno od Isparta. Reku čine dve manje reke – jedna teče iz grada Aksu (Isparta) a druga izvire u selu Karačahisar / Karacahisar (Isparta). Kanjon u stvari čine uzane doline, međusobno udaljene 25 km (od grada Kasimlara do Antalijskog sela Deirmenozu / Değirmenözü). U letnjim mesecima se reka može preći i peške. Nakon prolaska kroz selo Deirmenozu, reka teče kroz otvoreno polje, da bi se ubrzo njene obale pretvorile u uske doline. Ovaj drugi deo produžava se sve do antičkog mosta u kanjonu Koprulu i teško ga je preći zbog strmih litica.
Kako provesti vreme u Kanjonu Koprulu i okolini?
Ako ste ljubitelj prirode brojne su aktivnosti u ponudi: možete da fotografišete prirodu, obilazite arheološka nalazišta i geološke formacije, idete na rafting na reci Kopru i uživate u pogledu na rimske mostove u kanjonu, da kampujete. Rafting počinje 100 m ispod mosta Oluk gde je reka mirna. Preko 5000 ljudi dnevno prođe tokom letnje sezone kroz kanjon. Prirodne lepote okoline su ono što park čini popularnim letovalištem, zato je kanjon prevashodno turističko mesto.
Planinari se neće moći odupreti penjanju, istraživanju i kampovanju u ovom prostranom, slikovitom kanjonu. Pokrajina Manavgat je sa ostalim delovima povezan putem kojim saobraćaju autobusi koje organizuju lokalni autoprevoznici koji saobraćaju do drugih gradova i pokrajina iz Antalije ka zapadu i do Alanje na istoku.
Autobuske prevoznike možete kontaktirati u drevnom lučkom gradu Side. Side je ušuškan gradić na južnoj obali Sredozemlja gde se nalaze arheološka nalazišta iz grčko-rimskog perioda. U centru grada se nalaze ostaci Antičkog pozorišta iz 2. veka, koje je, kažu, primalo do 15.000 gledalaca i Muzej – napravljen na mestu starog rimskog kupališta. Organizovana su i alternativna putovanja minibusom uz razgledanje grada Side i obližnjih mesta, kao i plovidba rekom Manavgat i razgledanje istoimenog vodopada.
Različite klimatske zone i živi svet kanjona
Dok je temperatura na mediteranskim plažama leti i 50° C, u kanjonu Koprulu možete uživati u hladovini zelene doline i u hladnoj vodi planinske reke dok odmarate dušu i telo.
Zbog posebne prirodne strukture, u parku su različite klimatske zone pa se tu mogu naći sve biljne vrste mediteranske regije.
Mediteranske šume (tj. ekosisitemi visokih planina i reka) stanište su mnogim vrstama divljih životinja (jeleni, koze, svinje, medvedi, vukovi, lisice, zečevi i veliki broj raznih vrsta ptica). Specifična geomorfološka i geološka područja se ne mogu opisati i prepričati; lepota krajolika je prosto neuporediva sa drugim destinacijama Evrope, ne samo zbog svojih arheoloških i estetskih karakteristika, već i zbog jedinstvene flore i faune i intenzive turističke aktivnosti u Turskoj.
Nacionalni park jezera Kovada
Nacionalni park jezera Kovada zaštićeno je područje od 1970. godine. Prostire se na 6.534 ha. Jezero Kovada je prilično plitko, duboko je samo oko 6-7 m, i široko 9 km. Sediment u vodi daje jezeru zelenu boju i slaba je vidljivost ispod 1,5 m. Nacionalni park jezera Kovada nalazi se istočno od Isparte i južno od Egirdira. Parku se može pristupiti sa 23 km dugog puta koji vodi južno od autoputa Isparta – Egirdir – Konja. Područje je idealno za pešačenje, penjanje i kampovanje. Južno od Egirdira (Eğirdir)nalazi se široka dolina zasađena voćnjacima jabuka.
Kako provesti vreme na jezeru?
Nacionalni park Kovada Lake je mesto za rad i rekreaciju za sve ljubitelje prirode. Okolina jezera Kovada- kopneni deo nacionalnog parka- iznosi 20,6 km, a nadmorska visina je 900 m.
Ako volite pešačenje, ima organizovanih tura za planinarenje: staze su duge od 350 m-3 km, uz opciju kampinga pored jezera. Kraška topografija jezera je zanimljiva (kras je nastao otapanjem topljivih stena poput krečnjeka, dolomita i gipsa. Karakterišu ga podzemni odvodni sistemi s vrtačama i pećinama) i razlog što jezero Kovada ima današnji oblik – uska dolina između dva jezera se isušila i pretvorila u kopno.
Flora i fauna Kovada lake oblasti
Raznolikost flore može se primetiti u divljini. Ovde su zasadi stabala crvenog bora, smreke, divlje masline, evropskog i turskog hrasta; od biljaka tu su divne divlje ruže, kupine.
Mnoge životinjske vrste su ugrožene zbog lova. Retko se primete jazavci, divlji medved, pokoja lisica, veverice ili zec. Na jezero sleću i njega nadleću jata divljih pataka i sivih čaplji, golubova. Dok prilazite jezeru Kovada iz grada Egirdir, primetićete uz obalu predivna stabla jabuka i trešnji, šarene topole i visoke trske, tik uz vodu. Na jezeru možete posmatrati ptice. Ovde se zaustavljaju vrlo često jata divljih guskaka, čaplji, divljih pataka. Ako uporno posmatrate kroz dvogled, ugledaćete i neke ptice kako skakuću po stenama – to su jarebice. U jezeru ima šarana, jegulja i vodenih jastoga i raznih drugih vrsta riba.
Poluostrvo Dilek- Nacionalni park Delta Menderes – Kušadasi
Jedno od najvažnijih prirodnih baština Turske, poluostrvo Dilek -Menderes Delta Park je park koji obuhvata čitavo poluostrvo u Kušadasiju, uz Egejsko more. Ovaj park je proglašen nacionalnim blagom 1966. godine i prostire na 27.598 hektara. Do nacionalnog parka može se doći autoputem Kušadasi (Kuşadası) – Soke (Söke), a nalazi se otprilike na pola puta od ova dva grada.
Ova planinska zemlja podeljena je kanjonima i dolinama. Poluostrvo Dilek ima neverovatne peščane, šljunkovite, vodoravne i visoke obalne formacije, visoke kanjone i doline. Reč je o jednom od biološki najraznolikijih parkova na svetu, sa stotinama vrsta ptica, sisara, biljaka i nekih vodenih životinja koje samo ovde žive. Međunarodno je zaštićen i, naravno, neizmerno važan za zaštitu prirode u svetu.
Kako provesti vreme u parku Menderes?
U Nacionalnom parku Delta Menderes možete pecati, voziti bicikl; postoje brojna izletišta gde možete ugledati poneku divlju životinju i posmatrati ptice; možete plivati i baviti se paraglajdingom tokom cele godine. Na ovom ogromnom prostranstvu divno je razapeti šator i kampovati.
Ovde je i drevno jonsko svetilište posvećeno Posejdonu i Zevsova pećina; u starom selu Doganbej / Doğanbey, treba posetiti mali muzej na otvorenom, sa jedinstvenim primercima grčke i turske arhitekture; možete obilaziti drevne gradove Priene ili Miletus.
Karina, jedan od 12 jonskih gradova iz antičkog sveta, smešten je na jugu poluostrva Dilek. Arheolozi su ovde zaštitili ostatke zgrade parlamenta iz 7. veka, kao i preostale ostatke ovog drevnog grada.
U nacionalnom parku nalaze se četiri prirodne uvale: Ičmeler, Aydınlık, Kalamaki i Karasu. Bajkovite uvale imaju tako bistru i čistu, mirnu vodu u svim godišnjim dobima. Dok obilazite nacionalni park poluostrva Dilek uživaćete u prizoru divljih konja u slobodnom trku i vodopade pored kojih ćete sigurno napraviti selfi.
Flora i fauna parka
U nacionalnom parku postoje i neke ugrožene životinjske vrste. Spomenimo samo Anadolu Pars (anadolijski leoprad), dalmatinskog pelikana i patuljastog kormorana. U parku Delta Menderes žive i mnoge vrste gmizavaca, reptila, sisara, sve vrste riba i morskih kornjača Sredozemlja. Ovde se nalazi i veliko mrestilište morskih riba.
Bujna, tipična vegetacija karakteristična je za mediteranske i crnomorske regije. Ovde su prelepe vrste: crveniog bora (Pinus brutia), feničanske smreke, sorte divlje kruške (Pyrus elaeagnifolia) i trešanja, hrasta, kestena, lipa, jasena i još mnogo drugih vrsta.
Troja
Istorijski nacionalni park Troja (Troya Historical National Park) u provinciji Čanakale (Çanakkale) obećava miran boravak u kampu ili u pansionu. Drevno nalazište Troja okruženo je netaknutom prirodom. Položaj nacionalnog parka je takav da pripada okrugu Ezine, na ulazu u Dardanele. Do Troje se može doći s autoputa Čanakale – Izmir, kao i sa auto-puta Bursa – Balikesir.
Naravno, svi znamo za ovaj grad, ovekovečen u Homerovoj „Ilijadi i Odiseji“. Ilijada, važno delo klasične književnosti, opisuje 48 dana u poslednjoj, desetoj godini rata, a Odiseja razdoblje nakon rata, u kojem je glavni junak Odisej.
Grad Troja je uvek isponova građena (činjenice tvrde uzastopno 10 puta), pa je ova oblast raj za arheologe. Inače, ovaj poznati antički grad proglašen je 1996. godine za Nacionalni park i na listi je svetske kulturne baštine UNESCO-a. Prema arheolozima, Troja je samo jedan od devet gradova koji su sagrađeni jedan preko drugog (najstariji iz 3000. godine pre Hrista).
Kažu da arhološko nalazište počinje sa severne strane Edremitskog zaljeva i dopire do južnih obala Mramornog mora. Ovo područje, kao dom mitoloških junaka, već je vekovima poprište tragedija, ratova i pobeda. Atrakcija za turiste u blizini Troje je mesto Kazdagi (planina Ida).
Veliki vladari: Kserks I, persijski car, Aleksandar Veliki i rimski carevi Hadrijan i Avgust, kao i Mehmed Osvajač, pripisuju svoje poreklo Trojancima. Stalno su se vraćali u Troju „na izvor blažene moći, velike ljubavi, brutalnih ratova i slavnih pobeda“.
Dodajte komentar