Malo mesto biser dalo. I to ne jedno nego nekoliko. Poseta Vučju, nalik je odlazak u vremena kad reč ekologija nije postojala. Nateknuta priroda, sa osećajem povratka u neka stara dobra vremena. Vučje je obrađeno ovde, a sada par slika Crkve rođenja Jovana Krstitelja.
U neverovatnom ambijentalnom okruženju, popločana kamenom, čuva marljivo duh ovog mesta.
Arhitektonsko rešenje je Grigorija Samojlova. Po legendi podignuta je na temeljima stare crkve iz vremena Nikole Skobaljića. Nikola Skobljić je verovatno poslednji srpski velmoža koji je pao pod turskom vlašću.
Da li zaslužujemo komentar?