Ovo je foto priča o malom planinskom selu velikih ljudi. Dalo je puno profesora, umetnika, inženjera, direktora, iznedrilo narodnog poslanika. Govorili se vicevi, al pisale i knjige. Telefon i struja su došli odavno u planinu, al ljudi otišli. Danas, u zimskom periodu jedva da broji dvocifren broj stanovnika. Al, ne daje se selo, i dalje živi. Seoska škola radi.
Nekada je bila poznata po proizvodnji maline, sada jedva da se može naći malo sira i po koja ljuta. Lovci su česti gosti.
Dragovičanje, žitelji ovog sela je iz milošte nazivaju Zlatnom.
Pogledajte ovu priču!
Nastaviće se.
Da li zaslužujemo komentar?