Obilazeći Pomoravlje, posle Smederevske Palanke, prilazili smo Velikoj Plani. Mesto od interesa bila je Crkva ili Manastir Pokajnica. Iznenađujuće je bilo da se posle prolaza kroz nekoliko moravskih sela, konkretno kroz atar Starog Sela, ukazao ogromni Hotel „Plana“. Pokajnica se ušuškala neposredno pored Hotela. Rominjala je septembarska kišica.
Simpatična brvnara sa krstom na krovu spokojno je mamila našu znatiželju. Sve je lepo sredjeno oko nje. Prvi put vidim crkvu brvnaru. Zvonik, simpatično usklađen.
Još sa ulaza se činilo da je u pitanju ženski manastir. Ženska ruka se da primetiti na fotogrfijama. Izašla je monahinja, ukratko nam ispričala osnovne informacije o Pokajnici. Posetili smo prodavnicu suvenira i knjiga. Zapalili smo sveće za pretke.
Par informacija iz wikipedije: Crkva je posvećena Nikolaju Mirikijskom u narodu poznatijem kao „letnji“ Sveti Nikola. Danas je Pokajnica spomenik kulture od izuzetnog značaja, podigao je 1818. knez smederevske nahije, vojskovođa i narodni starešina Vujica Vulićević. O tome svedoči zapis na ikoni svetog Đorđa, kao i godina urezana u talpu, levo od ulaza u crkvu. Njen nastanak u blizini mesta na kojem je Vujica Vulićević učestvovao u ubistvu svog kuma Karađorđa tumačen je kao čin pokajanja, po čemu je hram i dobio ime.
Kao mirska crkva služila je do 1954. godine, kada je pretvorena u manastir. Originalni ikonostas ostvarenje je Konstantina Zografa koji je radio u Srbiji u drugoj i trećoj deceniji 19. veka. U porti se nalazi drvena zvonara s krovom od klisa, kao i konak, verovatno iz vremena gradnje crkve sa drvenim rešetkama na prozorima. Konzervatorski radovi na crkvi izvedeni su 1951. godine, a na ikonostasu 1987/88.
Da li zaslužujemo komentar?