Ibar ima svoj Maglič, koji štiti i čuva Studenicu, carsku larvu Žiču i ostale srenjovekovne manastire, a Đetinja ima Užički grad.
Retko koje tvrđave imaju status vojno neosvojivih.
Mistika kojom je obavijena i posle 6 vekova od njenog ustrojenja uspela je da okuraži partizane da se suprotstave Hitleru i stvore Užičku republiku kao jedinstven fenomen unutar trećeg Rajha.
Smeštena je u živopisnom kanjonu reke Đetine, na ulazu u današnje Užice.
Jedan od osnovnih zadataka ove građevine je kontrola prolaza kojim su se kretali karavani od Dubrovnika, preko Bosne ka Istanbulu.
Smeštena je na usamljenoj, al visokoj i strmoj steni, oko koje je sa tri strane obavijena Đetina, te prilaz za vreme ratova hladnih oružjem je bio maksimalno otežan. Zahvaljujući ovakvom položaju, praktično je bila neosvojiva.
Imala je burnu istoriju. Pod njom su se smenjivale vojne snage i doktrine još od Cara Lazara, a danas kao i većina tvrđava ima nezamenljivu ulugu u turizmu i u kulturnim manifestacijama Užičana.
Par majskih slika iz našeg objektiva pogledajte ovde:
Za one koji nisu iz ovog dela Srbije, kolima mogu stići do samog podnožja grada, a ako krenu pešice, iz centra Užica im treba oko 20 minuta hoda.
Nadamo se da će te imati više sreće sa vremenom nad Užicem.
Uključi se kroz komentar