Hisar – leskovačka tvrđava

Pre godinu dana u cilju promovisanja turizma zaboravljenog juga Srbije objavili smo članak 5 mističnih mesta Južne Srbije. Dušan Stojanović ide korak dalje i iznosti nam jednu dobru priču o Hisaru i enigmi o neverovatno čistom komadu gvožđa.

Sa turističke strane, Leskovac ne važi za preterano popularan grad, osim u dane održavanja leskovačke „Roštiljijade“, najveće smotre roštilja u Srbiji i šire. Međutim, grad paprike i tekstila, nekada zvani „Mali Mančester“, ima šta da ponudi i onima koji se u njemu nađu u bilo koje doba godine. To su mahom one znamenitosti koje i sami Leskovčani najčešće posećuju, a o kojima većina njih, ipak, premalo zna. Jedna od takvih je i brdo Hisar.

Brdo Hisar visoko je 340 metara i zauzima površinu od 10,6 hektara.

Istovremeno je arheološki lokalitet i park prirode, pa je tako, iako se nalazi u samom gradu, stanište brojnih vrsta ptica, mesto za izlet i rekreaciju i, ujedno, lokalitet vredan pažnje kako domaćih, tako i svetskih arheologa. Reč Hisar, naziv brda, potiče iz vremena turske okupacije i označava utvrđenje u sistemu odbrane, pa je u doba turske vladavine i sam grad nosio ime Hisar. Samo brdo, inače vulkanskog porekla, nekada je izgledalo kao zamak koji gospodari barovitom nizijom leskovačkog petorečja i njime su bili fascinirani mnogobrojni evropski putopisci stolećima unazad.

Danas na Hisaru možete videti spomenik Neznanom junaku, podignut 1922.godine u čast anonimnog kapetana koji je poginuo u borbama za Leskovac 1915. Na samom vrhu, na najuređenijem delu brda, nalazi se visoki predajnik Tv Leskovac, dok je na istočnoj padini, u blizini groblja, spomen park podignut 1971.godine i posvećen žrtvama Drugog svetskog rata, kao i spomen ploča na mestu gde je 1897. održano prvo okupljanje radnika leskovačkog kraja.

Najinteresantniji je Hisar, ipak, sa arheološke strane. Još mnogo će vremena proći dok sve njegove tajne ne budu otkrivene, a one sežu daleko u prošlost, dalje nego što bi se moglo zamisliti.

Na Hisaru se, u njegovim brojnim istorijskim slojevima, nalaze ostaci naselja iz doba neolita, iz bakarnog, bronzanog i gvozdenog doba. On krije i priče o rimskom vremenu, srpskom srednjem veku, Vizantiji, otomanskoj vladavini i svim ratovima vođenim u Srbiji u poslednjih dve stotine godina. Takođe, ovde je otkriven i najstariji centar crne metalurgije u Evropi.

2001.godine na Hisaru su pronađeni ostaci naselja brnjičke kulture, grupe koja se razvijala od 1300. do 1050.godine p.n.e. a koja je najpre pronađena na lokalitetima na Kosovu. Nađeni su ovde i primerci srednjovekovnog stakla rađenog u višebojnoj tehnici kao i srebrni novac Stefana Lazarevića iz vremena pre nego što je postao despot.

Najveća enigma je, ipak, čuvena „Turovićeva igla“, nazvana po arheologu-amateru Šćepanu Turoviću iz Leskovca. On je 2002. pronašao predmet u obliku igle dugačak 64.5 centimetara i načinjen od nerđajućeg čelika. U pitanju je predmet od čistog gvožđa, bez ikakvih primesa, iz 13.veka pre nove ere, a današnja tehnologija ne raspolaže metodama za dobijanje tako čiste legure gvožđa.

Igla se, zbog izuzetne vrednosti i misterije koju je pobudila u svetu nauke, čuva danas u sefu jedne državne ustanove. Jedini drugi primerak predmeta od ovako čistog gvožđa nalazi se u Indiji i vodi poreklo iz petog veka. U pitanju je stub ispred kasnije izgrađene džamije i izvesno je da su oba predmeta napravljena tehnologijom kojoj današnja nauka nije dorasla.

Nakon otkrića „turovićeve igle“ na Hisaru su intenzivirana istraživanja i pronađene su peći za topljenje gvožđa koje su uzdrmale teorije o vremenu početka gvozdenog doba u Evropi, pomerajući ga čak nekoliko vekova unazad. (Do sada se tvrdilo da su crnu metalurgiju započeli Hetiti u Aziji i da je ona tek u devetom veku p.n.e. preneta na tlo Evrope.)

Takođe, ovde je pronađena i topionica metala iz vizantijskog perioda, što upućuje na zaključak da se na Hisaru neprekidno odvijala metalurgija gvožđa od 14.veka p.n.e. do 14. veka nove ere.

I, dok razmišljate o svima koji su istim stazama hodali i događajima koji su se tu odvijali milenijumima unazad, opet ćete Hisar doživeti i na jedan potpuno opušten, neposredan način. Penjanje do vrha brda idealan je vid rekreacije za starije i slabije, dok sportisti ovde pronalaze savršen poligon za treniranje kondicije po stazama između borovog drveća. Kada uz uloženi napor dođete do vrha, pogled će vam se pružiti širom leskovačke kotline i moći ćete da obuhvatite čitav grad u svom vidokrugu.

Postoje planovi da se na Hisaru otvori specijalizovani muzej metalurgije gvožđa sa odeljenjem za konzervaciju predmeta. U planu je i izgradnja letnje pozornice sa 300 mesta ali i potpuno uređenje pešačkih i biciklističkih staza što bi od Hisara trebalo da napravi pravi istorijsko-etnološki-rekreacioni centar. Ako dolazite iz daleka veoma korisna vremenska prognoza za Leskovac za 10 dana data je na ovom linku.