Dolmabahče palata u Istanbulu

Dolmabahče sahat kulaMnogo smo pisali o Turskoj i, jednostavno, nema se čemu čuditi što je tako. Kao i ostale države na tako burnim geografskim područjima i Turska je od istorije dobila mnogo zaveštanja i spomenika, sećanja na sve ono lepo i loše što je ona donela.

Tako, ako vas turistički ili kakav god drugi put vodi u ovu divnu zemlju, i usto ste zainteresovani za sve ono što u njoj morate i možete videti, valjalo bi da se informišete na vreme, kako bi po spremljenom planu mogli samo da se prepustite uživanju – Dušan Stojanović.

Pisali smo o mostu Galata i Zlatnom rogu, Crnom moru, Bosforu, Istanbulu, Mardinu, turskoj kuhinji i običajima i sada je red da tu priču zaokružimo predstavljanjem Dolmabahče palate, kulturnog spomenika koji nam možda nije prva asocijacija na Istanbul, ali sigurno jeste lokacija koja se ne sme zaobići.

Gde se nalazi

Dolmabahče palata se nalazi u Istanbulu, tačnije, njegovom delu pod imenom Bešiktaš (ime dobro poznato ljubiteljima fudbala) na evropskom delu bosforske obale.

Ova palata, u periodu između 1856. do 1922, ne potpuno u kontinuitetu, ali većim delom vremena, bila je administrativni centar Otomanskog carstva.

Ovaj deo obale nekada je služio kao luka za otomansku flotu. Tokom osamnaestog veka oblast Dolmabahče bila je pretvorena u carsku baštu (Dolma – ispunjeno, bahče – bašta, na turskom) i bila je veoma cenjena od strane sultana. U narednom periodu prostor carske bašte mamio je imućne carske službenike da ovde izgrade mnoštvo letnjikovaca i paviljona u drvetu i čitav kompleks dobio je status palate.

Istorijat palate

Izgradnju palate naručio je trideset i pvi sultan Otomanskog carstva, Abdul Medžid I, koji je pre useljenja u Dolmabahče palatu živeo sa svojom carskom porodicom u Topkapi palati. Verovatni uzrok naručivanje nove palate leži u tome da je sultan bio nezadovoljan raskošem Topkapi palate nakon poseta evropskim dvorovima i svedočenju o luksuzu koji je u njima vladao.

Kada bismo vrednost izgradnje preveli u današnje novčane mere izračunali bismo da je u palatu Dolmabahče uložena jedna i po milijarda današnjih dolara, četvrtina godišnjeg prihoda od poreza u carstvu, ili, jednostavno, 35 tona zlata. Ovaj sultanov hir skupo je, dakle, koštao imperiju i posredno je doveo do državnog bankrota.

Šest sultana vladalo je sa sedištem u Dolmabahče palati, sve do 1924. godine i uspostavljanja Turske republike. Prvoizabrani predsednik moderne Turske, Kemal Ataturk, koristio je palatu kao svoju letnju rezidenciju, a u njoj je proveo i poslednje dane lečenja, nakon čega palata postaje poznata i kao mesto smrti osnivača moderne Turske.

Iz svih ovih razloga, turisti kao i svi građani Turske, smatraju palatu Dolmabahče velikim istorijskim spomenikom, koji je zavredio potpunu zaštitu države i čija se unutrašnjost može posetiti samo u okviru organizovanih turističkih tura.

Izgled, dizajn, dekor, stil…

Dan danas Dolmabahče palata važi za najveću u Turskoj. Nije ni čudo! 45.000 kvadratnih metara površine podrazumeva 285 soba, 46 holova, 6 turskih kupatila (hamama) i 68 običnih toaleta.

Za razliku od starijih carskih palata Dolmabahče je izgrađena u potpunosti u evropskom stilu, kao eklektički spoj različitih stilova među kojima dominiraju barok, rokoko i neoklasicizam. Iako je konačni izgled, to jest konačna mešavina ovih uticaja, obogaćena i nekim elementima otomanske arhitekture, čitav stilski postupak ipak je refleksija pojačanog utiaja evropske kulture na Otomansko carstvo i potreba sultana da ne zaostaju za zapadnim silama sa kojima su imali intenzivne diplomatske odnose.

Posmatrana sa Bosfora palata pokazuje klasičnu evropsku dvokrilnu organizaciju, međutim, sa funkcionalne strane, palata ostaje u otomanskoj tradiciji. Kada to kažemo mislimo pre svega na podelu unutrašnjosti na južni i severni deo, gde južni obuhvata sobe za muškarce i prostorije za javne prijeme, a severni prostorije za žene, takozvani „harem“, splet osam povezanih prostorija za sultanove žene, miljenice i konkubine kao i za sultanovu majku i neudate sestre.

Između muškog i ženskog dela nalazi se ogromni ceremonijalni hol, koji u potpunosti odvaja dva krila i čini ženski deo nepristupačnim za posetioce i spoljašnji svet.

U unutrašnjosti Dolmabahče palate preovladavaju zlato i kristal. Nije ni čudo. Četrnaest tona zlata iskorišćeno je za izradu zlatnih listića koji prekrivaju plafone, a kristalni luster u ceremonijalnom holu najveći je poznati kristalni luster na svetu – on je poklon kraljice Viktorije i teži 4 i po tone. Sadrži 750 lampi. Dolmabahče palata poseduje i najveću kolekciju kristalnih lustera na svetu, smeštenu u Kristalnom stepeništu.

Šta još možete videti ovde?

Dragoceno kamenje poput marmarskog mermera i egipatskog  alabastera, veličanstvene tepihe i ćilime koji svedoče o nekadašnjem raskošnom životu sultana, kao i kolekciju od 202 crteža u ulju koji krase zidove palate. Palata je takođe jedno od prvih mesta na svetu koje je bilo opremljeno lampama na gas, savremenim protočnim vodokotlićima u kupatilima, električnim svetlom i liftom.

Kao što smo gore pomenuli, Dolmabahče palata je i mesto gde je preminuo Kemal Ataturk, tvorac moderne Turske. Soba u kojoj je preminuo danas se održava kao eksponat u znak sećanja na jednu od najznačajnijih ličnosti u turskoj istoriji. Ataturkova soba nalazi se u nekadašnjem ženskom krilu palate i svi satovi u njoj pokazuju isto vreme, 9:05, trenutak Ataturkove smrti. Neko vreme su svi satovi u palati bili zaustavljeni na tom položaju, ali je to izmenjeno.

Takođe, u dvorištu palate je i barokna džamija, izgrađena sredinom 19-og veka, a pored nje se nalazi i sat-kula, okrenuta ka evropskoj strani bosforske obale. U okviru palate su i velelepne kapije među kojima: sultanova kapija, Kapija riznice i Kapija Bosfora.

Ukoliko krstarite Bosforom, imaćete priliku da priđete palati i sa mora, što je svakako jedan od najlepših utisaka koje ćete poneti nazad sa sobom.

Sve u svemu, iako mnogima nepoznato ime, Dolmabahče palata je još jedno ubedljivo svedočanstvo o kulturnom bogatstvu Turske i još jedna destinacija koja se mora posetiti.