Venecija je jedna od najjačih asocijacija za Italiju.
Slike Venecije i njenih jedinstvenih gondola su vekovima korišćenje u brendiranju ovog verovatno najprivlačnijeg objekata evropskog, ali i svetskog turizma.
Čudna je lepota ovog grada na moru. Vozeći se Kanalom Grande, šetajući po Trgu sv. Marka dobija se utisak kao da su bogati građani Venecije vajali ove kulise od mramora i kamena da bismo danas mogli uživati u njihovom ukusu i radovati se njihovom delu.
Sve je bleštavo, raskošno i raspevano.
Ovakva Venecija na prvi pogled deluje kao uspavana lepotica iz Srednjeg veka.
I kad ne bi bilo prodavačica koje vam bučno nude jeftinu venecijansku robu, vuku vas, gotovo mole, ljudi bi zaista na momente odlutali u nestvarne sfere daleke prošlosti.
Gde je početak i kako su nastale znamenitosti ove lepotica na vodi?
Treba odlutati u rani Srednji vek jer je istorija Mletaka specifična. Još u V veku preplašeni stanovnici primorskih oblasti Lombardije bežali su pred nasrtajima varvarskih plemena. Mnogi su se sklonili na mala peščana ostrva (lagune). Tu se nastanjuju i počinju nov život. Bave se ribolovom, a kasnije i trgovinom. Postepeno, zahvaljujući srećnom geografskom položaju i zaštiti moćne Vizantije kojoj je pripadalo zemljište, grad se uređuje i organizuje državni život.
U prvim vekovima svoje istorije Venecija je podanik vizantijske carevine, od koje se postepeno emancipuje koristeći se njenim bogatstvima za svoj privredni proboj. Knez namesnik (duks) postaje izabrani dože (naši narodi zvali su ga dužd). Pojačanim političkim i privrednim vezama sa obalnim zemljama Jadranskog mora grad se bogati.
Pomorska trgovina Venecijanaca, a ime su dobili po ilirskom plemenu Veneti, proširuje se i prenosi i na Sredozemno more. Mlečići u XII i XIII veku Jadransko more (ovo su ime dobili po ostrvo Malamoko, gde je duže vremena bilo sedište političke uprave Mletačke republike) već smatraju svojim interesima.
Posle nestanka hrvatske državne samostalnosti, vešto i surovo pokoravaju deo ovog primorja. Slovensko stanovništvo bezdušno eksploatišu. Slovenci im rade, bore se za njih, veslaju na njihovim galijama…
Bolje ne prolazi ni siromašno stanovništvo Venecije. Sve je stavljeno u službu bogatih – plutokratije. Oni su prigrabili vlast i ljubomorno je čuvali. Drugi im rade, gomilaju bogatstvo i zlato, a oni, uz pomož svojih žbira, uživaju plodove tuđeg rada.
U Veneciji nije bilo građanskih ratova. Vera je poštovana, ali nije onako tiranski pritiskala kao u ostaloj Evropi. Građani vole zabave, skupove i svečanosti. Grad – Republika sv. Marka – sve je bogatiji naročito u XV i XVI veku. Sve je bilo više onih koji mogu i deliti ta bogatstva. Poslovala je sa mnogim istočnim zemljama. U njenoj kulturnoj zaostavštini, naročito u građevinarstvu, mešaju se i osećaju različiti stilovi.
Ta bogatstva se izlivaju u fantastičnim palatama koje izlaze iz mračne vode kao u istočnjačkim bajkama. A te palate i crkve pretrpane su dragocenostima svih vrsta. Potrebno je reći da to nije samo nabacamo. Svugde ima šarma, harmonije i prefinjenog ukusa. To je rezultat jedne bogate kulture, koja je došla kao nadogradnja materijalnog blagostanja.
Zlatne stranice njene istorije prestaju da se pišu otkrićem novih kontinenata i pomorskih puteva do tih zemalja, a završne reči ove Kartage Srednjeg veka piše Napoleon hladnim Kampoformiskim mirom (1797. godine) kada je likvidirao davno onemoćalu Republiku na lagunima.
Tokom Srednjeg veka Venecija je postala centar bogatog i raznovrsnog kulturnog rada. Tu se razvija i cveta venecijanska slikarska škola. Mletačko slikarstvo je veselije, nema asketskih, mršavih i namrgođenih lica. Naprotiv, svugde se sreću mlade žene rumenih obraza sa zlatnom kosom. To je slikarstvo vedrog optimizma i raskošnih boja.
Od mnogih slavnih venecijanskih slikara da spomenemo samo najveće: Mantenja, Đovani Belini, Đorđone, Ticijan, Loto, Tintoreto, Veroneze. Poslednji izraz sjaju ove plejade dao je Tjepolo u XVIII veku.
U Veneciji se i štamparstvo razvija odmah po njegovom otkriću. Godine 1494. u Veneciji je izašlo prvo izdanje poznate Herodotove istorije iz V veka pre naše ere.
U Mlecima se nalazi značajna državna arhiva, koja je pravi majdan za istoriju zemalja Bliskog Istoka.
Pored ostalog, na glasu su bila venecijanska sukna, a naročito venecijansko staklo. Venecija je poznata tranzitna luka, a njeni građani su pomorske i kopnene kiridžije Evrope. Treba istaći da je Venecija u XIII veku bila gospodar najbogatijeg dela vizantiske države.
Jedini ozbiljan konkurent koji je ugrožavao njenu dominaciju i prestiž u bazenu Sredozemlja bila je druga pomorska sila, Republika Đenova, koja je u više pomorskih bitaka tukla Veneciju. O atrakcija i znamenitosti Venecije u II delu, a sada nekoliko pragmatičnih informacija ako se odlučite na putovanje u ovaj čarobni grad. Kako je maj mesec ove godine počeo veoma kišovito, obezbedili smo i veoma tačnu i dugoročnu prognozu vremena za Veneciju.
Autobus Beograd Venecija
Povratna krata za autobus Beograd Venecija košta oko 70 Eura.
Autobus koji polazi u 19:30 iz Beograda, u Veneciji stiže u 07:30. Ako imate na raspolaganju veći budžet, i putujete avionom, Air Srbija je u drugoj nedelji maja obezbedio promotivne avio povratne karte do Rima po ceni od oko 110 Eura.
Cena aranžmana za Veneciju
Naš savet je da uzmete aranžman preko neke od agencija. Argus, na primer, ima itekako konkurentnu ponudu i dijapazon aranžmana, jer cene su optimizovane, možemo slobodno reči najjeftinije na domaćem tržištu kad je smeštaj u pitanju. Naravno turistički vodič i grupa ljudi koja deli zajedničke vrednosti je plus, pa računali ili ne optimalnije računice nema.
Recimo, postoje polasci za prvi maj, ali i jun i jul, cena aranžmana od 5 dana sa 2 noćenja u hotelu sa 3 zvezdice je 85 Eura. Jeftinije od toga ne može. Uskoro nastavak o tome šta sve videti u Veneciji.
Uključi se kroz komentar