Ako ste u dilemi da li da pogledate „Peti leptir„, prvi srpski domaći 3d film posle dužeg dvoumljenja moj odgovor je malo više da nego ne. Razloge ću sada navesti.
1. Čuo sam da je snimljen po romanu Uroša Petrovića, trećeg čoveka u svetu po inteligenciji, a trenutno najinteligentnijeg Srbija. Uroš je neverovatan lik, zajedno smo bili par puta u nekim foto avanturama, njegov rad ume da impresionira i inspiriše, te šta god da je po sredi kad je on u pitanju, sa pažnjom ću ispratiti.
2. Naravno, pogledao sam trejler i oduševio se. Trejleri su odlično urađeni i pošto dominiraju prelepi pejzaži Tare i Zapadne Srbije, pretpostavio sam da je reč o jednoj naprednoj tehničkoj ekranizaciji koja latentno promoviše turističke potencijale Srbije.
Međutim ona na trajleru i ono na filmu nije isto. Trejler je napravljen da vas navede na nešto što priželjkujete, a film je ono što vam je servirano. Isto se desilo i sa najnovijim Mojsijem, Herkulesom ili pak Nojem. Na delu su 3d špageti i sve se svodi na 3d efekte sa mediokritetskom glumom oko izvorno jake al okrnjeno obrađene priče.
3. Sa pojavom Davinčijevog koda, svet kao da je duboko utonuo u metafiziku. To se izgleda najbolje prodaje. Prečice i želja za tajnim znanjima koje/koja će rešiti sve naše probleme su postala neverovatno zanimljiva roba. I dok se domaća kinematografija pronalazi na ovom diskursu još jedan korak je učinjen. Okupljena je proverena glumačka ekipa Marko Nikolić, Mića Janketić, Petar Božović, Tanja Bošković, a šansa je data i nekolicini klinaca koji svakako ohrabruju kad je glumački podmladak tema.
Šta mi se ne dopada
1. Previše okultnih elemenata. Ovaj film je namenjen deci, a slike Mefistotela i slični simboli su prejaki za ekranizaciju namenjenu deci.
2. Trebalo je malo više prezentovati lepotu Zapadne Srbije. Niko se nije setio da iskoristi dron sa kamerom i da sa njim prokrstari kanjonom Tare.
Ali kako god, možda sam i prestrog, ako volite domaće filmove, onda pravac bioskop. Napisao Milan Todorović.
Uključi se kroz komentar