Ovaj članak je namenjen studentima koji su u dilimeni da li da prihvate stručno usavršavanje u inostranstvu. Verujemo da će dilema ovim biti umanjena.
Studentske i učeničke razmene doživele su pravu ekspanziju poslednjih godina. Mogućnosti je mnogo. Mladi širom planete imaju priliku da putuju i borave u gotovo svim zemljama sveta. Često je glavna motivacija upravo želja da savladamo strani jezik, a boravak u zemlji gde se taj jezik govori nesumnjivo je najbolji način da to i ostvarimo.
Da bi se uspešno uklopili u novu kulturu, mladi moraju da nauče da razumeju, komuniciraju i sarađuju sa ljudima oko sebe. Potrebno je određeno vreme da student shvati razlike između dve kulture – različite vrednosti, verovanja i norme zemlje u kojoj borave. Kulturni šok je česta pojava tokom ovakvih programa, a edukacija o samom problemu često je i najbolja preventiva. Duži boravci su preporučljivi ukoliko mladi žele da steknu značajno jezičko i kulturno znanje.
I zaista, iako kratkoročni programi mogu biti korisni za učenike i studente, značajniji napredak često je rezultat dužih programa razmene. Učesnici najčešće ovladaju jezikom u periodu od 3 do 5 meseci. Kada razviju sposobnost da razumeju jezik bez pribegavanja prevodu, njihova komunikacija postaje uspešnija, i oni postepeno počinju da govore spontano i koriste kolokvijalne izraze. Ovo im pomaže da se lakše povezuju sa drugima i u potpunosti učestvuju u kulturi zemlje koju posećuju.
Ako je nečiji cilj jezički razvoj, razmena je pravi način da ga dostigne. Ona im obezbedjuje kulturni kontekst, svakodnevnu komunikaciju sa vršnjacima, članovima porodice, nastavnicima, kao i motivaciju da sklapaju nova prijateljstva. Širina i multidisciplinarnost postaju obaveza svakog zahtevnog posla i napretka u karijeri, pogotovu ako pozicija postulira budžet koji je na raspolaganju, kadrovske resurse i slično. Nakon 6 do 12 meseci u ovakvom okruženju, motivisani studenti mogu postati tečni govornici ciljnog jezika.
Takođe, učesnici mogu naučiti mnogo o prirodi i opasnostima prevođenja – mogu shvatiti da prevođenje nije mehanički proces; ono je umetnost. Učenici i studenti stiču intuitivni osećaj o odlukama koje usmeni prevodilac mora da donese u kratkom roku i koliko ovakve odluke utiču na poruku koju želimo da prenesemo.
Ipak, jezički razvoj ne sme biti jedini cilj ovakvih programa.
Učenjem drugih jezika i pokazivanjem poštovanja prema drugim kulturama, gradimo mostove boljeg razumevanja. Naša budućnost zavisi baš od takvih veza izmedju mladih ljudi širom sveta. Odnos izmedju dve nacije ne gradi se samo izmedju vlada i lidera, već i izmedju mladih ljudi. Studentske i učeničke razmene nam ne pružaju samo mogućnost da se zabavimo u drugačijem okruženju, već nas i spremaju da bolje shvatimo svet u kome živimo. Iako su ocene veoma bitne za studente, u svetu se sve više ceni koliko iskustva imamo sa svetom van granica naše države – sa kulturom, jezikom i društvom drugih zemalja.
Važno je shvatiti da učestvovanjem u ovakvim programima ne unapređujemo samo svoju budućnost, već i budućnost naše zemlje i sveta koji svi delimo. Razmene i učenje jezika nam pomažu da naučimo kako da sarađujemo. To činimo tako sto na određeni period postajemo deo drugačije kulturne zajednice, tako što rušimo stereotipe i zablude, koji veoma često grade zidove između nacija. Tek tada shvatamo koliko smo zapravo slični.
Napisao, Ivan Milošević.
Uključi se kroz komentar