Muzej dinosaurusa u Svilajncu

Foto/text: M.Todorović

Sredinom prošle nedelje video sam na FB statusu mog kolege Marka Petrovića simpatičan status sa posete prirodnjačkom muzeju, tj. muzeju dinosaurusa u Svilajncu.

Dosta se pričalo o ovom muzeju, pa u poslednjem danu Festivala nauke u Beogradu, evo jednog turističko-naučnog popularnog članka kojim će i moja malenkost dati svoj skromni doprinos ovoj manifestaciji i promovisati neke normalne vrednosti.

Posete muzejima su obično uobličene oko ideja kretanja kroz vreme. Ovo doba godine je dobar trenutak za njihovu realizaciju. Sa jedne strane, idealna aktivnost nauštrb morbidne magle kasne jeseni, a sa druge, odlična prilika da se skokne po novu porciju dragocene inspiracije.

Za one koji su bežali sa časova geografije, da kažem da se Svilajnac nalazi na pola puta između Niša i Beograda, a iz smera Niša sa desne strane. Muzej dinosaurusa radi svakim danom (uključujući i vikende).

Cene karata za muzej dinosaurusa

Cena ulaznice za odrasle je 500 dinara, a za decu 350. Za parking ćete izdvojiti po 20 dinara po svakom započetom satu. U suvenirnici cene igračkica se kreću od 200 do hiljadu i petsto dinara pa planirajte budžet i za ovu stavku. Ne vraćaju se kući samo utisci već i simbolično osvojene nagrade, koje u trenucima hladne zime snažno osvežavaju zaboravljene impresije.

Kako izgleda postavka muzeja dinosaurusa?

Sama izložba ima stalnu postavku čiji se jedan deo nalazi u zatvorenom delu, jedan na otvorenom, a obično, kažu kustosi, bude i neka gostujuća postavka.

Aktuelni fosili su replike, dakle fosili dinosaurusa nisu pravi, al ima i puno toga autentičnog u delu sa mineralima.

Ali da se ja ne raspričavam previše, evo dela (naravno ne sve!) neposrednog doživljaja:

Spoljna postavka

Zašto su dinosaurusi nestali

Odgovor na ovo pitanje je i dalje kontroverzan. Neki govore o udaru meteora, drugi o klimatskim promenama, treći o vanzemaljcima, četvrti o optimizaciji energije usled evolucije. Da napomenem samo da je sitniji vilin konjic u vreme dinosaurusa imao raspon krila od 2 metra.

Jedino što je siguno da čovek nije uticao na njihovo izumiranje.

Umesto zaključka

Pre 30 godina, kad sam bio klinac, o dinosaurusima se moglo saznati samo iz nekoliko opisa ispod sličica sa početka albuma „Životinjsko carstvo“ i možda još ponešto iz raritetnih enciklopedija i TV emisija.

Danas, simboliku „životinja divova“ eksploatišu u svim oblastima marketinga do zasićenja. Čisto sumnjam da usled te ogromne dostupnosti informacija bude znatiželju kod dece ravnu onoj koju su nekad činile upravo gorespomenute sličice životinjskog carstva…