U ovo naše savremeno doba rijalitija, starleta, silikonske estetike, vulgarnosti i previše otvorenog pokazivanja seksualnosti, kada tabloidi svakog dana objavljuju slike nekih novih devojaka sa naslovima tipa „najpoželjnija žena današnjice“, „najizazovnija na svetu“, „najfatalnija“ i slično, pitam se koji su to kriterijumi po kojima je neka žena zavodnica u pravom smislu te reči.
Da li su zaista dovoljni silikonski delovi tela i golišave slike na Instagramu? Da li „personality“ i inteligencija tu igraju bilo kakvu ulogu?
I tako se setim knjige „Kad je Niče plakao“, i ženskog lika, zagonetne Lu Salome. Ona je bila muza, inspiracija fantastičnim ljudima i vrhunskim umovima svog doba kao što su Niče, Frojd, Rajner, Rilke.
Lu Salome je ime dobila po kćerci jevrejske princeze koja je u hrišćanstvu označena kao zavodnica odgovorna za smrt Jovana Krstitelja.
Dakle latinska izreka „Nomen est omen“ i ovde opravdava svoje postojanje jer je i ova Salome bila jedna velika „femme fatale“ svetskih razmera. Lu Salome je bila jevrejskog porekla i odrasla je u Rusiji. Veoma rano se upoznala sa radovima Kanta, Hegela i Voltera i sticala obrazovanje koje nije bilo baš uobičajeno za žene tog doba. Takođe je još kao sasvim mlada devojka već privukla veliku pažnju holandskog teologa koji ju je usmeravao ka filozofskoj literaturi dok mu je ona sedela u krilu. Tada je i počela da se razvija njena duhovnost i intelekt. On je bio apsolutno opčinjen njome i čak joj je ponudio brak iako je već bio oženjen i imao dvoje dece. Dakle već tada je bilo jasno da ona u sebi ima to nešto što će je kasnije pretvoriti u pravu i veliku zavodnicu velikih i značajnih ljudi a pogotovo filozofa.
Interesantno je to što je ona prilično kasno razvila odnos prema svom telu i seksualnosti uopšte, a i većina tih velikih ljubavi bila je većim delom platonska. No to nije sprečavalo sve te muškarce da u potpunosti izgube razum zbog nje. Uvek je volela muško društvo i dobro se snalazila u njemu ali jako dugo, čak do svojih tridesetih godina, svi njeni odnosi sa muškarcima bili su bliski ali bez dodira.
Nakon smrti svog oca, Lu sa majkom odlazi u Švajcarsku na studije filozofije time sledeći svoj put znanja.
Romansa sa Ničeom i Reom
Vrlo rano je upoznala, tada već ozbiljne i utemeljene filozofe Ničea i Rea. Obojica se u nju zaljubljuju, Niče „do ušiju“, a Lu smatra da je pronašla svoje srodne duše a time i svoj životni ideal, a to je po njenom shvatanju bio život u nekoj vrsti komune, nešto kao bratski, prijateljski život u troje. Nju nije zanimalo telesno i erotično a još manje brak.
Među njima je vladao neki neobičan odnos i odnos poniznosti od strane tih muškaraca a to je i ovekovečeno na poznatoj fotografiji gde Lu drži bič a Niče i Re su upregnuti u kočije. Sam Niče je predložio da se tako slikaju i da se na taj način ilustruje njihov odnos. Niče joj je više puta ponudio brak ali ona ga je svaki put odbila.
Duboko je uživao u njihovim razgovorima ali njegov egoistički karakter ga je dovodio i u stanja velikog prezira prema Lu pa ju je jednom nazvao i „mršavom, prljavom i smrdljivom majmunicom“. Iz ovog neobičnog odnosa od Ničea je nastao Zaratustra a Re je je život okončao samoubistvom.
Brak sa Andreasom koji nikada nije bio konzumiran
Ipak, u jednom prelomnom trenutku Lu odlučuje da pogazi svoje principe, i prihvata bračnu ponudu Andreasa nakon njegovog dramatičnog ali i patetičnog pokušaja samoubistva zbog što ga je Lu stalno odbijala. Lu stavlja svoj potpis i pristaje na dobro poznatu frazu „dok nas smrt ne rastavi“ ali suštinski sa Andreasom je imala hladan i aseksualan odnos bez duše i vernosti. Brak nikada nije bio konzumiran.
Interesantno je i to što niko od tih velikih umova, filozofa, pisaca, psihologa nije uspeo kod Lu da probudi erotičnost i seksualnost već je u tome uspeo izvesni neurolog Zemek, koji je uspeo da pokori njenu ideju o platoskoj ljubavi i kod nje probudio telesno, ljubavno ali i promiskuitet. Oni su bili u vezi čitavu deceniju ali on joj nikada nije bio jedini ljubavnik. Lu je bila od onih žena kojoj jedan muškarac nikada nije bio dovoljan.
Interesantno je bilo i to što su se veoma često njeni ljubavnici međusobno poznavali.
Veruje se da je jedino sa pesnikom „ljubičastih“ očiju doživela pravu, istinsku, duboku ljubavnu emociju. Vezu sa njim je počela kad je već uveliko bila u braku, ali su obojica njenih muškaraca tu vezu utroje prihvatili. Rilke je bio znatno mlađi od Salome i kao pesnik i boem nije hteo da ostane bez svoje velike inspiracije i muze. Zato je i prihvatio taj ljubavni trougao. I upravo ga je Lu Salome učinila jednim od najvećih pesnika ikada. Veza je trajala svega nekoliko godina ali su do kraja ostali prijatelji. Dopisivali su se i bili izuzetno emotivno povezani.
Prijateljstvo sa Sigmundom Frojdom
Lu je imala još jedno značajno prijateljstvo sa još jednim izvanrednim muškarcem – Sigmundom Frojdom.
Lu nikada nije bila podvrgnuta psihoanalizi iako je i sama bila psihoanalitičar i za samog Frojda ostala je jedna velika zagonetka i enigma.
On je bio opčinjen njenim intelektom i ličnošću, i kao i mnogi pre njega ni on nije ostao imun na njenu izuzetnu i harizmatičnu privlačnost. Kao zakleti pesimista, čovek koji nije verovao da je sreća bitna za očuvanje vrste, Frojd je zapravo bio opčinjen njenim optimizmom.
Ona je postala njegova omiljena učenica i čak joj je poklonio jedan od svega četiri prstena koje je poklanjao samo posebno značajnim učenicima. I sa Frojdovom kćerkom Anom je imala izrazito blizak i poseban odnos, čime vidimo da Lu, toliko privlačna i neodoljiva muškarcima, očigledno nije bila ni potpuno neinteresantna čak i ženama.
Lu je bila slobodna žena, žena koja je sama donosila odluke, koja je bila voljena i obožavana od mnogih, bila je njihova fascinacija ali istinski nije pripadala nikome, koja je volela, koja je ostavljala svoje muškarce, ali ostajala prijatelj s njima i posvećivala im književna dela. Bila je žena ispred svog vremena, koja je svoj život živela po svojim pravilima.
Napisala: Vesna Marković
U nase vreme bi imala neki drugi naziv. 🙂
http://www.imdb.com/title/tt4976588/