Znamenitosti Praga za ljubitelje umetnosti, dobre hrane i piva

Piše: Sonja Todorović

Ukoliko još niste bili u Pragu, vreme je da to uradite. Čak i preko turističkih agencija mogu se pronaći vrlo povoljni aranžmani, a ukoliko izbegnete praznike i udarne termine za putovanja, za malo utrošenog novca možete dobiti mnogo.

Ako ste u Pragu bili u srednjoj školi na ekskurziji i mislite da ste upoznali ovaj grad, varate se. Skroz je drugačije iskustvo otići u Prag u sopstvenoj režiji i posvetiti mu punu pažnju. Izbegnite i one fakultativne izlete na kojima insistiraju turstički vodiči.

Ostanite samo u Pragu nekoliko dana, prošetajte ulicama u kojima su živele neke od najvećih ličnosti ikada i približite sebi atmosferu „grada sa sto tornjeva“.

Zaboravite na šoping i jurnjavu za garderobom. Umesto toga, probajte gurmanske specijalitete po kojima je Češka poznata i uživajte u vrhunskom pivu.

Šta treba videti u Pragu?

Najbolje je da prvi susret sa Pragom bude, na neki način, uopšteno razgledanje grada i duža šetnja koja bi obuhvatala neke od najzačajnijih građevina i mesta glavnog grada Češke. Nakon što steknete opštu sliku izgleda kako Starog tako i Novog grada i putanja kojima bi trebalo da se krećete, bacite se na pojedinačno proučavanje objekata koji vas najvišu zanimaju.

Hradčani – bajkoviti Praški zamak

Hradčani je naziv za deo Praga u kom se nalazi čuveni Praški zamak nastao u IX veku. Ova gradska četvrt je smeštena na brdu, na levoj obali Vltave. Praški zamak, odnosno hrad, dug 570 m i širok 130 m jedan je od najvećih na svetu. Ovaj zamkovni kompleks bio je sedište mnogih vladara, velikana istorije i predsednika Češke.

Pre ulaska u ovaj velelepni kompleks morate proći sigurnosnu kontrolu, što može biti malo zamorno, naročito ako upadnete u gužvu koja uključuje nekoliko turističkih grupa. Ne zaboravite da iz torbi i rančeva izvadite sve što može naterati senzore da se oglase i obezbeđenje da vam ne dozvoli ulaz u kompleks. Ulaz u sam kompleks je besplatan, ali se ulaz u pojedine građevine u okviru njega plaća.

Najbitnije tačke kompleksa Praškog hrada su Katedrala Svetog Vida i Katedrala (i manastir) Svetog Đorđa, Strahovski manastir, nekoliko muzeja i galerija, Zlatna ulica, Kraljevski vrt sa plesnom dvoranom, Kraljevski letnjikovac Svete Ane, Cerninska palata koja je danas sedište Ministarstva spoljnih poslova, mnogo tornjeva koji mogu pružiti predivan pogled na grad i nekoliko palata. U njemu se mogu videti tragovi srednjovekovnog, romanskog i gotskog stila, pa će ljubitelji arhitekture uživati.

Katedrala Svetog Vida

Katedrala Svetog Vida je gotička katedrala sa tri tornja koja je dominantna u kompleksu Praškog hrada. Gradila se dugih 6 vekova, pa nije čudno što su prisutni i renesansni i barokni elementi pored gotskih. Mošti čeških kraljeva nalaze se u ovoj katedrali.

Na primer, mošti Svetog Vaclava, nekadašnjeg kralja Češke, počivaju ovde. Njega je ubio rođeni brat Boleslav 935. godine. Zanimljivo je da je određene vitraže oslikao čuveni Alfons Muha, a za fasadu je u jednom trenutku bio zadužen Vojtek Suharda, koji je radio i na čuvenom praškom Astronomskom satu.

Za razliku od Katedrale Svetog Vida, Manastir Svetog Đorđa danas služi kao muzej i koncertna hala. Mnoge slične građevine u Pragu pretvorene su u kulturne institucije i u mnogima se naplaćuje ulaz.

Zlatna ulica

Zlatna ulica predstavlja niz malih kućica koje su nastale još u XVI veku. Ova ulica je interesantna iz više razloga. Pre svega, o njoj se raspredaju legende. Naime, priča se da su ovde živela 24 čuvara kralja Rudolfa II, da je ovo bila ulica zanatlija, ali i alhemičara i zlatara (otuda epitet „zlatna“ u nazivu).

U tom duhu, ovde se nalaze male zanatske radionice i prodavnice suvenira. Posebno je zanimljivo što je u plavoj kućici broj 22 jedno vreme živeo ni manje ni više nego Franc Kafka.

Kraljevski letnjikovac Svete Ane je renesansna građevina iz XVI veka koju zovu još i Belvedere. Izgradio ju je Ferdinand I za svoju suprugu Anu, koja je nažalost umrla na porođaju (15. dete) pre nego što je letnjikovac izgrađen.

Poznat je po „pevajućoj fontani“ koja je delo Tomaša Jarosa. On je tvorac i najvećeg zvona Katedrale Svetog Vida. Danas je Kraljevski letnjikovac Svete Ane u funkciji kao galerija, odnosno muzej.

Karlov most – ključno mesto Praga

Karlov most, nazvan po kralju Karlu IV koji ga je podigao u XIV veku, možda je najatraktivnija turistička atrakcija Praga. Dug oko pola kilometra, sa tri gotska tornja, trideset baroknih statua, uličnim muzičarima, slikarima, raznoraznim prodavcima i gomilom turista, ovaj most preko Vltave neverovatno je živ i bučan.

Ukoliko želite da pažljivo osmotrite sve zanimljivosti koje se nalaze na njemu, spremite se za dugu šetnju preko naizgled lako savladivog mosta. Stari i Novi grad mogu biti dalje nego što mislite kad prvi put prelazite pešačkom zonom mosta. Nažalost, mnoge statue na mostu koje su radili neki od najpoznatijih čeških skulptora premštene su u muzej i zamenjene replikama.

Postoji mnogo legendi koje vekovima unazad prate ovaj most i prenose se kako među stanovnicima Praga tako i među turistima. Jedna od njih je sledeća: ko se poljubi ispod velikog luka mosta ostaće zauvek zajedno. Turistički vodiči upozoravaju da pazite sa kim se ljubite na ovom mestu.

Priča o Janu Nepomuku takođe se vezuje za Karlov most. Naime, njegova smrt je prikazana na jednoj od statua. Prema mitu, Jan Nepomuk je sveštenik koji nije želeo kralju Vaclavu da otkrije ispovest njegove žene, kraljice. Zbog toga je kažnjen i bačen sa Karlovog mosta u Vltavu. Ukoliko statuu na kojoj je ova legenda oslikana protrljate levom rukom ostvariće vam se ono što ste zamislili. Od silnog trljanja turista ova stauta je promenila boju. I još jedan bonus, vratićete se još jednom u Prag.

Ispod Karlovog mosta nalazi se mnogo kafića u kojima možete predahnuti od razgledanja grada i popiti piće ili kafu po razumnim cenama, što se možda ne bi očekivalo s obzirom na lokaciju na kojoj se nalaze.

Astronomski sat – turistička atrakcija

Između Karlovog mosta i Astronomskog sata vodi se borba oko toga šta je od ova dva zaštitni znak Praga. Astronomski sat koji se od XV veka nalazi u okviru Stare gradske većnice, odnosno Astronomske kule, mami gomile i gomile turista koji čekaju da kazaljke označe pun sat.

Zašto?

Jer tada počinje pravi mali spektakl.

Naime, iznad sata se 12 figura apostola smenjuju kad je pun sat, a sve je praćeno zvučnim efektima. Svih 12 figura mogu se videti u podne. Figura Smrti je ta koja meri vreme.

Pored toga što pokazuje sate, astronomski časovnik pokazuje i kalendar, zodijačku konsetalaciju, relativne položaje Sunca i Meseca i glavne planete.

Astronomski sat je tokom Drugog svetskog rata gotovo u potpunosti stradao, ali je velikim trudom i zalagenjm ipak očuvan.

Najavljeni su radovi na ovom satu koji će trajati šest meseci, pa se informišite o tome i probajte da u Prag odete kad je sat u punoj funkciji, jer to svakako ima svojih čari.

Kafkin muzej – za ljubitelje književnosti

Prag je grad jednog od najznačajnih svetskih pisaca, Kafke. Na svakom koraku u Pragu njemu se odaje počast – počevši od spomenika na koje možete naleteti, preko suvenira u raznim oblicima u prodavnicama, kafića i knjižara koje nose njegovo ime, gradskog trga sa njegovim imenom…

Kad se sve ovo uzme u obzir, bilo bi čudno da Kafkin muzej nije nešto što vredi videti kad se dođe u Prag, posebno ako ste ljubitelj književnosti. Nalazi se desno od Karlovog mosta, na Maloj strani i nije ga teško pronaći.

Na prvi pogled vas može zbuniti što ne izgleda kao obični muzej nego više kao mala kućica koja ne deluje kao neka ozbiljna instutucija kulture.

Takođe, ispred muzeja se nalazi neobična skulptura Dejvida Černija, češkog umetnika, koji ima vrlo bizaran stil. On je autor i pokretne Kafkine glave koja je nakon što je postavljena bila pravi hit na internetu. Ukoliko želite i nju da vidite, ona se nalazi ispred tržnog centra u Novom mestu Praga.

U Kafkinom muzeju možete videti izložbu „The City of K“ („Grad K“) u kojoj je prikazan svakodnevni život Franca Kafke. Uz pomoć fotografija i snimaka rekonstruisan je Prag iz doba kada je Kafka živeo u njemu (kraj XIX i početak XX veka). U muzeju je mrak i jedino eksponati svetle, a vi se krećete od jednog do drugog. Oni hronološki prate Kafkin život, a male i strme stepenice vode vas kroz periode njegovog života.

Uspeli su da dočaraju atmosferu koja vlada u Kafkinim delima – skučenost, nelagodu, mrak. Zvučni efekti koji vas prate dok se krećete po muzeju za cilj imaju upravo kreiranje ovakvog posebnog doživljaja.

U muzeju možete videti i „obični“ deo Kafkinog života, odnosno administrativne poslove kojima se bavio, beleške koje je vodio, pisma koja je slao…

Tu su i prva izdanja nekih njegovih dela, ali i malo poznati crteži koje je radio. Zanimljiv deo izložbe je onaj o Kafkinom ljubavnom životu, a svakoj ženi koja je obeležila Kafkin život posvećen je mali deo izložbe.

Cena ulaznice je 200 kruna, odnosno oko 7,5 evra, a za studente je cena snižena na 120 kruna. Treba izbegnuti kupovinu suvenira u prodavnicu muzeja jer su bezobrazno skupi, a te iste artikle po gradu i običnim knjižarama možete naći po mnogo boljoj ceni. Muzej je otvoren svakod dana od 10h do 18h.

Muhin muzej – za ljubitelje slikarstva

Muhin Muzej smešten je u Panskoj ulici, u Novom mestu, gotovo u samom srcu Praga. On je već konvencionalnijeg izgleda, za razliku od Kafkinog muzeja, a u njemu možete videti neke od najznačajnijih Muhinih litografija („Zodijak“, „Gizmonda“, „Medeja“, itd), kao i jednu od njegovih slika na velikom platnu koja obrađuje slovenske motive („Žena u divljini“, odnosno „Sibir“).

Alfons Muha možda je i najpoznatiji češki likovni umetnik, a svakako je jedan od najznačajnijih u svetkom Art Nouveau pokretu, odnosno kako se kod nas ponekad prevodi, Secesiji. Izložba u Muhinom muzeju posvećena je kako njegovom stvaralaštvu tako i privatnom životu, pa se posetioci zahvaljujući fotografijama, pismima, predmetima iz privatne zbirke, ali i likovnim delima, mogu upoznati sa onim što je ključno za Muhino stvaranje.

Muha je postao svetski poznat zahvaljujući posterima koje je izrađivao za glumicu Saru Bernar u Parizu, a prozvan je i slikarem „nove žene“ jer su one česte u njegovim delima. Deo izložbe je i pola sata dug dokumenatarac o njegovom životu.

Ukoliko imate sreće i neka turistička grupa sa vodičem dođe u muzej ili kustos muzeja neku grupu vodi kroz Muhino stvaralaštvo, možete im se približiti i čuti brzi, ali efektini uvod u istoriju pokreta Art Nouveau i stvaralaštva Alfonsa Muhe koji je postao sinonim za modernog slikara.

Ulaznica za muzej košta 240 kruna (oko 9 evra), odnosno 160 kruna za studente, a njegovo radno vreme je od 10h do 18h. Prodavnica u okviru muzeja ima neverovatno interesantne i originalne predmete u ponudi, ali kao i u Kafkinom muzeju, vrlo su skupi. Po okolnim prodavnicama i knjižarama takođe možete pronaći slične ili iste artikle po pristupačnijim cenama.

Klementinum – nestvarna biblioteka

U Klementinumu se danas nalazi Nacionalna biblioteka čije slike ste verovatno bezbroj puta videli po društvenim mrežama i na listama najlepših biblioteka sveta. Plafon je ono glavno što impresionira kada se vidi enterijer ove građevine, a oslikao ga je Jan Hibl.

U okviru Klementinuma koji je važio za obrazovni centar i mesto nauke radili su Johan Kepler i Tiho Brahe. U jednom trenutku u istoriji Klementinum je čak važio za treću najveću jezuitsku školu na svetu. Čak je i Borhes u jednoj od svojih priča spomenuo Klementinum i impresivnu zbirku spisa i knjiga koje se ovde nalaze. Tu je i sala sa ogledalima u kojoj se često održavaju koncerti kalsične muzike. Ovde je moguće čak i organizovati venčanje! Takođe, u Astronomskoj kuli možete imati divan pogled na Prag.

Nažalost, tokom 2017. godine su u toku radovi na ovoj baroknoj građevini, pa se ona ne može posetiti. U regularnim okolnostima odvijaju se turistički obilasci Klementinuma od 10 ujutru, traju oko 45 minuta i uvek ih vodi kustos. Cena ulaznice je 220 kruna (oko 8 evra), odnosno 140 kruna za studente.

Gradska biblioteka sa optičkom varkom

Ukoliko ste ljubitelj knjiga, planirate da posetite Prag uskoro i razočarala vas je informacija da je Klementinum zatvoren za posetioce, imamo utešnu vest – i gradska biblioteka u Pragu na Marijanskom trgu ima šta da ponudi.

Reč je o „beskrajnom tunelu knjiga“ koji ovde možete videti. Zahvaljujući optičkoj varci i igri sa ogledalima, u gradskoj biblioteci je napravljen atraktivni tunel knjiga koji kad pogledate ne znate gde mu je kraj, a gde početak. Kako je ulaz besplatan, možete se prošetati po njihovoj biblioteci, baciti pogled na knjige i klasike koje se nalaze na policama i videti još par zanimljivosti.

Još par mesta u Pragu koja ne bi trebalo da propustite da vidite

Prag nije mali grad i potrebno je mnogo više od jednog vikenda ili jedne nedelje da se on obiđe. Naravno, u Prag se uvek možete vratiti i nastaviti razgledanje onamo gde ste stali. Potrudite se da ozbiljno prošetate Starim i Novim gradom Praga (Stare mesto i Nove mesto), a bilo bi lepo ako biste uspeli da vidite i sledeće znamenitosti pored ovih gore navedenih:

• Jevrejska četvrt – Istorija Jevreja u Pragu je burna, o čemu svedoči i biografija Franca Kafke, a i istorjske činjenice iz II svetskog rata. Ovo je izdvojeni deo grada u kom se nalaze 6 sinagoga, jevrejsko groblje, posebna gradska većnica, obredni hram, muzej.
• Železnička stanica – Njen izgled potpuno će vas iznenaditi, posebno oslikani plafon. Josef Fanta je umetnik koji stoji iza velelepnog izgleda ove građevine.
• Zoološki vrt – Praški zoološki vrt je na ceni, a 2007. godine čak ga je „Forbes“ proglasio sedmim najlepšim zoo vrtom u svetu. Ulaznica košta 200 kruna (oko 7,5 evra).
• Lažni „Ajfelov toranj“ – kula Petřín visoka je 63,5 metara i neverovanto liči na Ajfelov toranj. Izgrađena je krajem XIX veka. Kako se nalazi na uzvišenju, sa nje se pruža divan pogled na Prag. Zanimljivo je da ukupna visina uzvišenja i same građevine približna visine pravog Ajfelovog tornja.
• „Igrajuća zgrada“ – Zovu je još i „Fred i Džindžer“, a sagrađena je 1996. godine. Ovo je, bez sumnje, najmodernija zgrada u Pragu.
• Zid Džona Lenona – Od osamdesetih godina ovaj zid koji se nalazi u samom centru Praga krcat je grafitima koji su inspirisani likom i delom Džona Lenona. Tokom osamdesetih godina i komunističkog režima u Pragu je nastao problem kad je na jednom zidu osvanuo grafit u vezi sa Džonom Lenonom. Vlasti su okrečile zid, ali sve do danas on se konstantno obeležava istom vrstom grafita, u znak protesta.

Hrana i piće – sigurno ćete se ugojiti u Pragu!

U Pragu se dobro jede i pije. Opštepoznata stvar je da Česi pravi odlično pivo, a njihova kuhinja možda zbog te tvrdnje nepravedno ostaje u senci godinama. Međutim, majstori su kad su raznorazna testa i jela od mesa u pitanju. Ona se najbolje konzumiraju, naravno, uz pivo.

U Pragu treba probati svinjsku kolenicu, svinjska rebarca, njihov gulaš, knedle, hlebove sa kimom, pivske perece, šunku, kobasice, a od dezerata praški kolač i tzv. trdelnik u svim varijantama (on nam je možda poznatiji pod nazivom „chimney cake“).

Nemojte jesti hranu po štandovima na ulici. Mnogo je ukusnija i isplativija hrana u restoranima ili pivnicama.

Na primer, u samom centru grada nalazi se ekspres restoran nacionalne kuhinje gde po vrlo povoljnim cenama možete probati specijalitete Praga. Piva se razlikuju od naših – sa manjim postotkom alkohola su, manje gazirana i pitkija. Kažu da Česi pivo piju umesto vode, a kad probate pivo u Pragu shvatite i zašto.

Cene hrane i pića se ne razlikuju mnogo od cena u Beogradu. Treba obratiti pažnju na menjačnice u kojima menjate evre za češke krune. Budite vrlo oprezni jer u suprotnom možete izgubiti mnogo novca. Informišite se na internetu o dobrim menjačnicama, a ukoliko idete preko turističke agencije, na njih će vas uputiti vodič.

Ljubitelji umetnosti, dobre hrane i piva, spremite se! Prag je grad za vas.