Turistički vodič kroz Zlatibor (šta obavezno videti)

Izvor naslovne slike: Wikipedia, Dozon – Own work, CC BY-SA 4.0, Created: 30 August 2015

Zlatibor je sasvim sigurno jedna od najlepših planina u Srbiji. Ukoliko žudite za neverovatno lepim pejzažima, planinskim čistim vazduhom, šetnji po šumarcima i visoravnima, a takođe želite da upoznate srpsku kulturu i tradiciju, poseta Zlatiboru je pravi izbor za vas.

Ova planina je izuzetan sklop prirodnih lepota i kulturne zaostavštine te iz tih razloga na njoj možete provesti predivan izlet, letovanje ili zimovanje.

U tome je čar Zlatibora, prelep je u svako doba godine!

Kako do Zlatibora?

Planina Zlatibor nalazi se u jugozapadnoj Srbiji, nedaleko od granice sa Bosnom i Hercegovinom. Od Beograda je udaljen 230 kilometara, od Novog Sada još dalje, 330 kilometara. Iako je relacija malo duža ako krećete iz glavnog grada, do Zlatibora se relativno brzo stiže jer je dobro povezan, do njega vodi put E-760 Beograd – Petrovac.

Takođe, preko Zlatobora prolazi i magistralni put za Crnu Goru i put ka Republici Srpskoj. Dakle, nije teško doći do ove planine iz kod god pravca da ste krenuli. Pored toga, do Zlatibora možete doći i vozom. Pruga Beograd – Bar vas može dovesti na planinu ili na veću stanicu u Užicu koja je malo udaljenija od centra Zlatibora.

Poreklo imena Zlatibor

Naime, Zlatibor se nije mogao oduvek dičiti ovako originalnim i milozvučnim imenom. Čitav kraj u kome je Zlatibor nazivao se Rujno. Čak i postoje zapisi na turskom u kome se Zlatibor naziva „Rujna planina“. Tek od 1855. godine ime „Zlatibor“ ulazi u adminstrativnu podelu Srbije. Tako nastaje i Zlatiborski okrug.

Ima više priča o poreklu imena ove planine. Ona koje naziv najbolje objašnjava nam govori da se na Zlatiboru nalazi vrsta belog bora koji ima četine boje zlata. Ovo drveće je nekada prekrivalo čitavu planinu. Latinski naziv za ovaj bor glasi: Pinus Silvestris Varegata Zlatiborica.

Prirodne lepote Zlatibora

Zlatibor karakterišu predeli koji nikoga ne ostavljaju ravnodušnim i koji se dugo pamte. Prirodne lepote ovih krajeva su ono što je najpre dovelo turiste na ovu planinu.

Dakle, na Zlatiboru nikako ne smete propustiti posetu određenim prirodnim turističkim atrakcijama. Bog ovde nije štedio na lepoti, toliko je znamenitosti dao ovom kraju da vam savetujemo da angažujete agenciju kojoj su specijalnost izleti na Zlatiboru. Kao pripremu za predstojeće aktivnosti, evo šta vam naši putopisci preporučuju!

Stopića pećina

Stopića pećina spada u Spomenike prirode prve kategorije i jedna je od najvećih pećina u Srbiji. To je dovoljan razlog da morate da je vidite. Naime, ulaz u pećinu je prilično velik, visok je 18 metara, a njena dužina iznosi oko dva kilometara. Kroz pećinu protiče Trnavski potok.

Postoji nekoliko dvorana koje uzlaze u sastav ove pećine. Na ulazu je svetla dvorana, rasprostire se gde god se pruža dnevna svetlost. Iz nje se prelazi u tamnu dvoranu, u kojoj visina pećine dostiže svoji maksimum od 25,5 metara.

Turistima je najatraktivnija sala sa bigrenim kadama, koja predstavljaju nabore u rečnom koritu. Dužina najveće kade je 12,5 metara, a širina 3 metra.

Prerast u Dobroselici

Prerast u Dobroselnici iliti Šupljica ili Točkovića pećina nalazi se dvadesetak kilometara udaljena od centra Zlatibora. Visina prerasta je 15 metara, a dužina oko 50 metara. Ovaj prirodni tunel je savršeno mesto za fotografisanje lepih i neobičnih pejzaža.

Vrhovi Zlatibora

Za ljubitelje planinarenja nezaobilazno je pešačenje do vrhova Zlatibora. Vrh Čigota ima nadmorsku visinu od 1422 metara. On je blizu turističkog središta planine, tako da se veliki broj turista šeta stazama i ide na izlete. Postoje dva puta koja vode do vrha, jedan čine stazice za pešake koje vas vode od spomenika na Šumatnom brdu, drugi je asfaltni put preko Vodica.

Drugi vrh je Tornik. Sa nadmorskom visinom od 1496 metara predstavlja najviši vrh na Zlatiboru. Sa samog vrha pruža se pogled na sela Dobroselicu, Jablanicu i Ribnicu, a do njega se možete popeti asfaltnim putem.

Tornik tokom zime postaje veliko skijalište, tako da se do vrha možete popeti i žičarom, za šta preproručujemo da se dobro obučete, na žičarama je uvek hladnije.

Jezera

Najveće jezero na Zlatiboru je Ribničko jezero, koje se nalazi u blizini naselja Zlatibor. Ovo jezero je veštačko i nastalo je pregrađivanjem reke Crni Rzav. Ima dužinu od oko 2 kilometara i obiluje različitim vrstama ribe. Oko njega se nalaze staze za planinarenje i bicikliste. Međutim, treba da znate da je na ovom jezeru kupanje zabranjeno. Ova izuzetno čista i bistra voda služi za vodosnabdevanje turističkog centra Zlatibora.

Jezero na Obudojevici je takođe vaštačko i nalazi se u samom centru planine. Izgrađeno je tako što se 1947. godine pregradila reka Obudojevici. Za razliku od prethodnog, na ovom jezeru je dozvoljeno kupanje. Ono ima dužinu od 150 metara i širinu od 50. Dubina je idealna za neplivače jer dostiže maksimalno dva metra.

Sa prelepom zelenom okolinom i blizinom Kraljevog trga jezero na Obudojevici predstavlja najposećenije i najatraktivnije kupalište na Zlatiboru. Ima ugrađene tuš kabine, svlačionice, suncobrane i izdvojen dečiji bazen. Takođe, možete ovim jezerom ploviti čamcima ili pedalinama koje se nalaze u sklopu kompleksa.

Gostiljski vodopad

Ovaj vodopad se nalazi u selu Gostilju na Gostiljskom potoku ili Vrelu. Udaljen je oko dvadesetak kilometara od turističkog kompleksa. Voda se velikom jačinom obrušava sa visine od 20 metara i pruža jedinstven doživljaj. Meštani su vodenu silu iskoristili i sagradili više vodenica i jednu manju hidro-centralu na ovom mestu. Strm ali prohodan put prati čitav tok potoka.

Vodice i Crni Rzav

Tipični zlatiborski pejzaži uslikani su upravo sa izletišta Vodice i reke Crni Rzav. Na ovom mestu nema turističkih centara, tako da možete uživati u zelenom i tihom pronstranstvu koje izgleda kao da ga vreme ne dotiče. Na vodicama ima dosta turista najčešće tokom prvomajskog uranka i letnjeg perioda.

Kultura i tradicija Zlatibora

Tradicija turizma na Zlatiboru traje duže od 120 godina i predstavlja jednu od najrazvijenijih turističkih mesta u Srbiji. Kulturna zaostavština i očuvana tradicija ovog kraja svakako je doprinela tome da turisti koji dođu u posetu Zlatiboru osete izvorni duh naše zemlje.

Kraljeva česma

Dakle, pre više od 120 godina, tačnije 20. avgusta 1893. godine na Zlatiboru je boravio kralj Aleksandar Obrenović. Tada je pružio podršku seljanima sa Zlatibora da od ove planine načine vazdušnu banju. U njegovu čast promenjeno je mesto naselja Kulaševac u Kraljevu vodu kako se i danas zove.

Kralj je, naime, sagradio u Kraljevim vodama česmu na kojoj je ugraviran ovaj važan datum za meštane ovog kraja. Ovaj datum označava početak uspešnog bavljenja turizmom. Česma je i danas atrakcija koju posećuju mnogi turisti.

„Staro selo“ Sirogojno

Muzej na otvorenom „Staro selo“ nalazi se u selu Sirogojnu. Ono zauzima površinu od četiri i po hektara i posećuje ga oko 50 000 turista godišnje. Ono što je posebno zanimljivo u vezi sa ovim muzejem je da ono predstavlja jedini muzej na otvorenom u Srbiji.

U njemu se nalazi 48 brvnara koje su prenesene iz raznih delova Zlatibora u ovaj kraj.

Cilj muzeja je da posetiocima dočara način života seljaka iz XIX veka. Neke brvnare prikazuju kako su tačno izgledale kuće seljana iznutra. Odeća, nameštaj i sitni detalji u brvnarama odaju vam utisak kao da ste vremeplovom zalutali slučajno u dom seljaka iz XIX veka.

Neke brvnare su prilično velike, mogle su primiti i do pedeset ukućana. Druge brvnare služe za uzgoj stoke i skladištenje namirnica. Pored toga, brvnare se koriste i kao konaci, suvenirnice, prodavnice i krčme. Dakle, čitavo selo je odrađeno u etno stilu. Duh tradicije možete oseti i pohađanjem raznih radionica starih zanata. U „Starom selu“ imate priliku da upoznate veštine grančarskog, tesarskog i tkačkog zanata.

„Muzej pletilja“ u Sirogojnu

Pletilje iz Sirogojna su poseban dragulj Zlatibora. Ove žene su simbol uspešnosti u biznisu veštinom tradicionalnog zanata – pletenjem. Naime, o pletiljama iz Sirogojna se čitalo i u modnim časopisima, a njihove rukotvorine su šetali modeli velikih modnih pista. U celom svetu se mogu naći odevni predmeti koje su isplele ove talentovane pletilje.

U početku, sredinom XX veka u Sirogojnu je bilo svega dvadesetak žena koje su se bavile ovim zanatom, da bi ih danas bilo preko dve hiljade. U njihovu čast 2008. godine otvoren je otvoren ovaj muzej. Od tada turisti imaju priliku da vide njihove raznovrsne radove, koji su u toku sa današnjom modom, ali odaju tradicionalni šmek sa svojim šarama.

Drvengrad na brdu Mećavnik

Jedno od najposećenijih mesta na Zlatiboru je sasvim sigurno Drvengrad u Mokroj Gori. Godišnje ovo mesto vidi preko 100.000 posetilaca. Ovo etno-selo se nalazi između planina Zlatibor i Tare. Najviše posetilaca ima krajem juna kada se u Drvengradu festival „Zavičajni dani“ i u januaru kada se održava festival filma „Kustendorf“ koji posećuju svetske filmske zvezde.

Drvengrad je izgrađen po zamisli filmskog reditelja Emir Kusturice radi snimanja filma „Život je čudo“. Za njega je Kusturica rekao da mu je namera bila da ga izgradi kao da se u njemu oduvek živelo, ali nije nikad.

Drvene građevine u etno stilu su u suprotnosti sa savremenom opremom koja je smeštena u njihovoj unutrašnjosti. Drvengrad je opremljen modernom tehnikom i ima više namena. U njemu se održavaju razna kulturna događanja, a pored toga grad ima status hotel-grada sa četiri zvezdice.

Iako je grad prilično mali, Kusturica je želeo da imenuje svaku ulicu po važnim ličnostima što iz Srbije, što iz sveta. Tako glavna ulica nosi naziv Ive Andrića, pored toga postoje i ulice Miodraga Petrovića Čkalje, Nikole Tesle, Novaka Đokovića, Ernesta Če Gevare, Dijega Maradone i mnoge druge.

Šarganska osmica

Na razmeđu planina Zlatibor i Šargan smeštena je svima dobro poznata „Šarganska osmica“.Obožavatelji starih železnica iz svih krajeva sveta dolaze da se provozaju „ćirom“ na jedinstvenoj pruzi Šargan planine. Ova pruga, naime, potiče iz perioda posle Prvog svetskog rata. Bila je u redovnom saobraćaju na pravcu Beograd – Sarajevo – Drubrovnik, da bi 1974. godine bila ukinuta zbog nerentabilnosti. Nakon toga pokrenut je projekat rekonstruisanja železnice, ali ne radi ponovnog prevoza stanovništva, već u turističke svrhe.

2003. godine „Šarganska osmica“ je ponovo puštena u promet. Na razdaljini od 15,5 kilometara turisti imaju priliku da prođu kroz čak dvadesetak tunela i pet mostova. Pruga na jednom delu se bukvalno uvija u obliku broja osam, otale je i čitava ova pruga i dobila ime.

Spomenici na Zlatiboru

Najpoznatiji spomenik na Zlatiboru je Spomenik na Šumatnom brdu, udaljen je par kilometara od centra turističkog kompleksa. Do spomenika vodi dobro osvetljena i uređena staza. Ovaj spomenik posvećen je partizanima koji su ubijeni od strane okupatora u Drugom svetskom ratu, 1941. godine.

Spomen česma na Oku podignuta je 1931. godine u slavu palim borcima iz sela Branežaca i Semegnjeva u ratovima za oslobođenje i ujedinjenje koji su trajali od 1912–1918. godine. Ova česma predstavlja jedno od omiljenih mesta izletnika.

Bronzani spomenik generalu Krsti Smiljaniću nalazi se u samom centru Zlatibora. General Smiljanić iz okolnog sela Ljubiš je u mnogome uticao na razne pobete srpske vojske u Prvom svetskom ratu.

Manastiri i crkve na Zlatiboru

Manastir Uvac je posvećen rođenju Presvete Bogorodice i pretpostavlja se da je sagrađan u XV veku. Ovaj manastir je imao tu nesreću da je dva puta rušen i dva puta obnavljan. Prvi put je opljačak i demoliran tokom XVI veka, kada je trajao rat između Turske i Austrougarske. Bio je obnovljen početkom XVII veka, da bi opet u XVII veku bio uništen od strane Turaka. Manastir je dugo bio zaboravljen, ponovo je rekonstruisan 1994. godine.

Manastir Dubrava posvećen je proroku Iliji. Ne zna se kada je tačno ovaj manastir izgrađen ali se veruje da je to učinjeno u XIII veku. Bio uništen od strane Turaka, kao i manastir Uvac, tačnije spaljen. Manastir je iskopan 2004. godine i rekonstruisan. Tokom iskopavanja manastira pronađeno je 260 venecijanskih zlatnika iz XVI veka.

Na Zlatiboru se nalaze nekoliko crkvi brvnara. Crkva brvnara u Dobroselici je jedna od njih i smatra jednom od najstarijih crkvi ove vrste. Tokom XVIII veka je prenesena na novo mesto, da bi je pravoslavci mogli zaštititi od Turaka. Biva spaljena početkom XIX veka i ponovo izgrađena na istim temeljima, ali sa malo drugačijim izgledom od originala.

Crkva Preobraženja Gospodnjeg na Zlatiboru nalazi se u samom centru Zlatibora. Izgrađena je na zahtev mnogih meštana Zlatibora, kao i za potrebe turista. Izgradnja crkve počela 1993. godine, a tek dvadeset godina kasnije 2013. godine biva osveštana.

Crkva Sabora Arhanđela Gavrila u Čajetini izgrađena je 1888. godine. Tokom prvom svetskog rata iz crkve je ukradeno zvono. Kasnije je izgrađena prirprata sa novim zvonom.

Skromna crkva svetih apostola Petra i Pavla u Sirogojnu 1764. godine podigao je Gregorije Cmiljanić. Ova crkva okrečena u belo sagrađena je bez kupole u jednobrodnoj osnovi i dvospratnim zvonikom koji je dozidan u XIX veku.

Jedan izlet na Zlatiboru neće biti dovoljan da obiđete sve ove znamenitosti, zato je ovo mesto kome se uvek rado vraćamo. Do tada, srećan put sa lepim vremenom Vam želi tačna prognoza za Zlatibor!