Iako je već počeo septembar, iako je već velika većina ljudi otputovala, letovala i vratila se u svoj rodni grad, iako sve ove stvari svi već imamo u nekom nivou podsvesti (kao u filmu Inception), nikad nije naodmet podsetiti se šta bi sve trebalo pripremiti za polazak na putovanje (kolima), obično na neku morsku obalu, koja se, po prirodi stvari, nalazi u inostranstvu.
Nijedan vozač ne bi voleo da ga zadesi neka neprijatnost tokom putovanja, pogotovo u stranoj zemlji. Da bi sve prošlo kako treba, i da bi tehnički deo odmora protekao bez suvišnih stresova, gubitka vremena ili nepotrebnih plaćanja, dobro je blagovremeno početi pripreme. Naravno, svi su danas u nekoj jurnjavi, odmori se ponekad uzimaju (čupaju od poslodavca) u poslednji čas, i iz punog poslovnog trka se seda u kola i kreće na dalek put. Barem jedan dan odmora (spavanja, a ne pred-putne jurnjave) pre polaska na put nije dobrodošao, već je to pre obavezna stvar sem ako baš nećete svesno da ugrozite sebe, svoju porodicu, kao i druge vozače na putu. Da biste izbegli ovaj rizik, važno je da vozite odmorni!
Zato nije loše imati neki podsetnik, ili što naš narod kaže „check-listu“, da biste pripreme počeli na vreme, i da ne biste najvažnije stvari ostavljali za poslednji trenutak.
Pa da krenemo:
Pošto je skoro svaka vožnja (kad se ide na more) prilično dugačka i zahtevna (uz nekoliko stotina ili čak više od hiljadu pređenih kilometara u jednom smeru), obavezno morate posvetiti svu potrebnu pažnju svom automobilu, ako već očekujete da vas bezbedno i komforno prebaci do plaže.
Posetite majstora pred put
Iako ste, možda, pre svega par meseci, odradilli poslednji servis, ili tehnički pregled, nije loše da pred dugačku vožnju još jednom posetite majstora, za jedan brzi kontrolni pregled. Ako ništa ne pronađe, odlično, a ako pronađe, još bolje – zamislite odmah da ste isti taj problem morali, svega nekoliko dana kasnije, da rešavate sa nekim lokalnim grčko-tursko-bugarskim-crnogorsko-hrvatsko-italijanskim majstorima, umesto da sedite na plaži?
Proverite gume
Poseta vulkanizeru i provera pritiska u gumama (i pored današnjih računarskih kontrolnih sistema) je takođe obavezna.
Obavezna oprema
Proverite šta je potrebno od opreme za kola za neku specifičnu destinaciju, što obično lako možete naći na specijalizovanim sajtovima tipa AMSS. Opet, imati, na primer, aparat za gašenje požara u kolima (i to ispravan i proveren u ovlašćenoj firmi barem jednom godišnje) je pitanje inteligencije i brige za bezbednost, a ne načina izbegavanja plaćanja visokih kazni u nekoj stranoj zemlji. Ko je doživeo da vidi upaljen auto (svoj ili tuđi), a da pritom nije imao aparat pri ruci… zna o čemu pričam.
Paket pomoći na putu
S obzirom da i pored svih mera predostrožnosti ne možete nikad biti 100 odsto sigurni da se na automobilu ipak neće ništa pokvariti, neophodno je da (a izbor je danas prilično veliki) uplatite „pomoć na putu“, što će vam pružiti potrebnu pomoć gde god vam ona zatreba. Paketa ima raznih i različito koštaju (sve ima svoju cenu), ali bez takvog paketa svakako ulazite u nepotrebno veliki rizik. A ako se nešto, daleko bilo, i desi na putu, ne zaboravite da u kolima morate da imate i onaj fluorescentni prsluk da biste bili vidljiviji za ostale vozače.
Sačuvajte broj telefona šlep službe
Ukoliko se ipak ne odlučite da kupite ovakav paket, onda se obavezno raspitajte o uslugama šlep službe i imajte uvek pri ruci (pribeležene u telefonu ili na papiru koji ćete držati u autu) kontaktne podatke od neke pouzdane agencije koja vrši ovakve usluge. Ako već tražite ovakve firme na internetu, obavezno pogledajte cene za usluge šlepanja vozila u zemlji i inostranstvu. Uvek je dobro unapred znati koliko košta ovakva vrsta pomoći.
Proverite dokumenta
Naravno, proverite da imate sva potrebna (i važeća) dokumenta – vozačku i saobraćajnu dozvolu, uplaćeno dodatno osiguranje (zeleni karton) za zemlje gde se to traži, a kad smo kod dokumenata, proverite i da li imate važeće pasoše (koji važe barem 6 meseci od trenutka ulaska u stranu zemlju). Sve su to stvari koje ne možete da radite u poslednji čas (dobro, može da se nađe veza, može i to sve da se reši za par dana, ali svakako nije preporučljivo).
Generalno, danas svi imaju neki računar, kod kuće, na poslu, gde god, o mobilnim telefonima da ne pričamo. Zato nije loše – naročito zbog dokumenata koja se menjaju na 5 ili 10 godina – da imate jedan fajl (nazvan npr. dokumenta_oktobar_2023, gde ćete ovaj mesec_godinu u nazivu stalno menjati prema tome kada ističe prvi sledeći dokumenat). U fajl stavite tabelu sa svim dokumentima (pasoši, l. karte, vozačke dozvole, međunarodne vozačke dozvole, saobraćajne dozvole, a možete i druge stvari – kvartalno plaćanje poreza, uplate za zonsko parkiranje, godišnje plaćanje osiguranja za stan, itd), tako da uvek imate pregled kada šta ističe i kada je vreme (pravo vreme) da krenete u zamenu pojedinih dokumenata.
Čuvajte dokumenta i u digitalnom obliku!
Osim dokumenata koja ćete imati sa sobom, poželjno je da sva ta dokumenta i fotografišete, za slučaj krađe, požara, ili bilo koje druge neprijatne situacije, a da biste u konzulatu/ambasadi kasnije lakše mogli da dođete do novih dokumenata ili potvrda za put. Sve to važi i za potrebne rezervacije za hotele i apartmane, ulaznice za muzeje. Važno je da sve te stvari imate negde pri ruci ako ostanete bez papirnih dokumenata i svega navedenog.
TAG uređaj
Pošto ćete se, naročito za neke dalje destinacije, svakako kretati autoputevima (a koji se obično plaćaju), onda je dobro blagovremeno pripremiti i stvari koje vam mogu olakšati život (plaćanje putarina). Od ove godine možete kupiti TAG uređaj (za elektronsko plaćanje putarine) koji, npr, u sklopu inicijative „OpenBalkan“ može da vam omogući da prolazite sve rampe u Srbiji i Makedoniji korišćenjem tog TAG-a.
Ako idete u Grčku, naročito ako se, na primer, spuštate ka Peloponezu (od grčke granice do Nafpliona imate 16 naplatnih rampi! I još toliko u povratku), postoji mogućnost da naručite grčki TAG uređaj (ali bi to trebalo uraditi barem 2-3 nedelje pre puta) koji će stići na vašu adresu. Druga mogućnost je da TAG kupite na prvoj naplatnoj rampi na ulasku u Grčku, ali je problem što to možete uraditi samo radnim danom i to u radno vreme prodajnog mesta. U najavi je proširenje „dejstva“ domaćeg TAG-a i za Crnu Goru, Hrvatsku, možda i za Grčku, itd, itd, ali o tom potom. Za Sloveniju, opet, možete kupiti e-vinjetu pre polaska na put, koja vam omogućava da se bez zaustavljanja (po pitanju putarina) provezete kroz ovu državu.
U svakom slučaju, internet je pun zvaničnih informacija o svim tim putarinama i tagovima, pa – zavisno od toga na koju vas stranu put vodi – proverite poslednje informacije i iskoristite prednosti modernih tehnologija.
Navigacija
Mnogi vozači u kolima imaju već ugrađen (ili naknadno nabavljen) GPS uređaj, umesto nekadašnjih putnih mapa, a tu ulogu može preuzeti i obični mobilni telefon. Naravno, to vas ne abolira od praćenja putokaza i znakova, kao dodatne kontrole, a, uostalom, ako iole pratite medije, videli biste da slepo praćenje uputstava GPS uređaja može da vas odvede na livadu, na stepenište ili čak i da vas uputi pravo u more, iako vas prethodno uređaj nije pitao da li vozite amfibiju ili obična kola. Ukoliko iz nekih razloga hoćete da štedite internet vreme ili bateriju telefona, nije loše da pre polaska na put skinete mape većih gradova koje ćete možda obilaziti, pa tako njihove Google mape imate u offline modu.
Da vas naši pogranični organi ne bi vraćali sa granice (kao što se to dešavalo i ove godine), dobro je da pred polazak na put proverite na sajtu „registar neplaćenih novčanih kazni i drugih novčanih iznosa“, tj. na https://rnk.sipres.sud.rs/ da li ste možda državi ostali dužni da platite neku kaznu. Vraćanje sa granice zbog par hiljada dinara kazne, upućivanje u najbliže mesto sa poštom/bankom/policijskom stanicom gde to morate da obavite nije baš neko zadovoljstvo. Ako se to još desi noću ili vikendom, sve postaje još komplikovanije.
Kao što ste primetili, već smo se malo odmakli od saveta direktno vezanih za automobile na savete za same putnike. Pa da nastavimo sa još par saveta:
Zdravstveno osiguranje u inostranstvu
Potrebno je da uplatite i zdravstveno osiguranje koje će vam pokriti potencijalne doktorske intervencije u inostranstvu, nešto kao pomoć na putu, ali za putnike. Naravno, postoje zemlje u kojima „važi“ redovno zdravstveno osiguranje, ali postoji čitava procedura šta bi trebalo da uradite pre puta da biste dobili odgovarajuće papire koji će vam biti pokriće za lečenje u inostranstvu. U zavisnosti od vremena, nekad je lakše da platite posebno osiguranje za vreme letovanja, nego da vadite potrebne papire iz državnih i zdravstvenih ustanova, ali to ćete već sami proceniti. Na sajtu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje možete naći dodatne informacije o svemu tome.
Najvažnije je da vas zdravstveni problemi u inostranstvu ne iznenade, i da vam neki takav događaj ne upropasti letovanje – kako zdravstveno – tako i finansijski.
Raspitajte se o romingu u zemlji u koju putujete
Za potrebe letovanja, proverite i kako stvoje stvari sa vašim mobilnim operaterom, da li imate pun roming, da li imate raspoloživ internet (za nekih 700-1000 dinara možete uplatiti 1 GB interneta koji vremenski traje nedelju dana, uz spektar i drugih, kojekakvih paketa), pa na vreme obezbedite i tu uslugu. Iako bi letovanje trebalo da bude i odmor od novih tehnologija, mobilnih telefona i računara, raspoloživi internet je ponekad od izuzetno velike pomoći pri nepredviđenim situacijama na putu. A ako ste neki bloger, vloger, influenser ili već tako nešto, onda na moru možete bez svega, ali bez interneta – nikako.
Check lista za pakovanje
Osim ove „globalne“ check liste, trebalo bi da imate i još jednu – tj. check listu za pakovanje. To je jedan dugačak spisak sa svim stvarima koje bi trebalo da spakujete za putovanje i bezbrižan provod na moru – od majica, pantalona, bermuda, kupaćih kostima, pa do sitnica – tipa krema za sunčanje, krema posle sunčanja, punjača za mobilni i dodatnih punjača za mobilni, naočara za sunce, rezervnih naočara za vožnju ili za čitanje, zanimacija za plažu, dečjih igračaka, itd. Takav spisak (kada ga odštampate) može uvek da stoji u vašim koferima, putnim torbama, i na taj način pakovanje ne traje duže od petnaestak minuta. A i sigurni ste da ništa niste zaboravili.
Ako ste dovoljno sistematični, sve ono što primetite da niste poneli na letovanje, a zatrebalo vam je, negde pribeležite, i povremeno dopunjavajte pomenuti spisak. Tako ćete sigurno izbeći nerviranje zato što ste zaboravili da ponesete knjigu za plažu, omiljenu dečju igračku ili lopaticu za pesak, nešto čega se setite baš tada, jednom godišnje i nikad više.
Naravno, neizostavni deo vaše liste je i spisak lekova koje treba poneti. Ponekad ćete u medijima naći i vesti o novim vrstama otrovnih riba koje vrebaju po plićacima, nekih jako neprijatnih iskustava ljudi koji su nagazili na takve ribe, i sa pratećim informacijama o lekovima i kremama koji pomažu u takvim slučajevima. Ako ste u prilici, bolje da kupite i imate takav lek, makar i uz ekstremno malu verovatnoću da zaista tako „nastradate“, nego da na tome štedite pare.
Hrana i piće
Zavisno od plana putovanja, organizujte i putujući frižider – sa dovoljno sendviča, čokoladica, sokova, povrća, voća, šta ko voli, ali i sa potrebnim brojem kutija sa žvakama, osvežavajućim bombonicama, itd. Sve te sitnice (što se hrane i pića tiče) mogu takođe biti deo one check liste za pakovanje. Naravno, noć pred put stavite one „jastučiće“ iz putnog frižidera u zamrzivač, a ujutru samo ubacite sve što treba (uz te zamrznute jastučiće) u svoj frižider.
Kada krenuti na put?
Planiranje za put obuhvata i blagu ideju o tome kako ćete putovati, tj. da li ćete krenuti ujutru, noću, da li ćete i koliko pauza praviti usput, da li ćete negde prenoćiti (uvek je dobro rezervisati prenoćište, nema gore stvari nego da u nepoznatoj zemlji tražište mesto za prenoćište i da ga nađete tek iz neke n-te iteracije, a mrtvi ste umorni posle celog dana putovanja).
Benzin i rezervni ključevi
Šta još? Pa možete da sipate benzin dan pred put, čime ste u potpunosti izvršili pripreme oko kola, a možete to, naravno, uraditi i kada krenete, na nekoj od pumpi na autoputu. E sad, ako hoćete da imate neku tačnu evidenciju potrošnje, zgodno je da krenete sa punim rezervoarom i da ga, kad se vratite kući, ponovo napunite do vrha, i onda tačno proračunate koliko ste litara goriva potrošili na putu.
Naravno, na put se uvek nose i rezervni ključevi od kola, ali se drže na nekom sigurnom mestu (možda u džepu/tašni, gdegod, kod suvozača), a svakako se ne ostavljaju u kolima.
Muzika u kolima
Ostaje još i pitanje muzike u kolima. Uz današnje mogućnosti povezivanja raznih uređaja, mobilnih telefona, USB-ova, specijalizovanih uređaja za muziku i još koječega, izbor muzike se postavlja kao problem (beskonačnog) obilja koje imate pred sobom. Muziku možete pripremati i tokom godine, i napraviti neku svoju play listu (po mogućstvu sa vrlo živom, poletnom muzikom, jer ipak vozite i ne treba vam muzika koja vas (potencijalno) uspavljuje). Opet, setim se nekog intervjua Ramba Amadeusa, u kojem je pričao kako je cele godine pripremao play listu sa svojim omiljenim muzičkim komadima, pakovao, preslušavao, udešavao, i – kad je krenuo na put – zbog silnog prethodnog preslušavanja svoje play liste – odvrnuo je radio stanicu!
Ukoliko nemate nekoga ko će to da uradi umesto vas, možete blagovremeno da platite račune (kod kojih se dobija popust na redovno plaćanje), da ne izgubite taj popust zbog par dana kašnjenja.
I – za kraj – kad polazite na odmor, gledajte da ne zaboravite ženu, muža, decu, roditelje… zavisno od toga ko ide na put, i ko je glavni vozač!
Ovo svakako nije konačni spisak, ali vrlo je verovatno da – ukoliko ništa od navedenog niste zaboravili kad ste krenuli na put – nećete imati nikakvih drugih zadataka osim da uživate na dugo očekivanom i zasluženom odmoru.
Ako neko ima još neki dobar predlog – samo neka to pošalje u „komentar“. Hvala unapred!
Napisao: Slobodan (Boba) Ogrizović
Slobodan (Boba) Ogrizović, rođen u prošlom veku, elektroinženjer, radi već tri decenije u „B. elektranama“, a u slobodno vreme – putuje – samo da bi posle mogao da piše svoje putopise.
Specijalizovan (specijalizovao ga ograničeni budžet) za Srbiju i Grčku, u poslednje vreme pomalo i za Italiju, a ponekad zaluta i u neku drugu zemlju.
Njegove putopise naći ćete – na sajtu na kome se upravo nalazite, kao i na sajtovima ViaBalkans i Beautif
Osim putopisa, objavio jednu knjigu – o menadžmentu (Ritam menadžmenta). Otac dvoje dece. Trenutno planira kuda dalje da putuje i nada se da će to opet moći da se radi na isti način kao nekada…
Uključi se kroz komentar