Grčka mitologija je i dan danas najveća baza simboličnih priča, punih zapleta, strasti, akcije i preokreta, življa od stvarnosti, poetičnija od istorije i mudrija od nauke. Ostaje nepresušan izvor inspiracije za generacije koje dolaze i koje su sada ovde, i kao da nikada neće biti prevaziđena poput nebitnog relikta prošlosti.
Čitava filozofija, kultura i religije jedne izuzetno napredne i moćne civilizacije slila se u nju – u mitologiji starih Grka je njihova mudrost, njihova istorija, njihova strepnja i njihova pobeda.
U mitološkim pričama antičkih Grka preovladavaju bogovi, titani, polubogovi, poneki običan smrtnik, divovi, junaci, čudovišta.
Svi su oni upleteni u jednu mrežu koja od pojedinačnih, nekada i samo lokalnih priča, stvara svemogući kostur u kom nijedna kost ne stoji sama za sebe, već se nadograđuje, nastavlja, podupire i održava celinu čvrstom.
Jedan od divova je i Argus i ovo je priča o njemu.
Argus je div naširoko najpoznatiji po svojim brojnim očima. Po jednoj verziji priče antičkih Grka, Argus je trooki div, jedno oko mu je na temenu, a dva na licu.
Po drugoj, raširenijoj i popularnijoj verziji mita, Argus ima 100 ili čak 1000 očiju od kojih je stotinu na glavi, a ostatak po celom telu. Zbog toga je i prozvan Argus Panoptes, ili Argus Mnogooki.
Usled ovakve obdarenosti vidom Argus je smatran idealnim čuvarom. Naime, i dok spava, Argusova dva oka su uvek budna i otvorena pa mu ništa ne može promaći.
Što se Argusovog porekla tiče postoje takođe različite priče. Po jednoj od tih priča Argus je rođen iz zemlje i takvo mu poreklo možda najviše i priliči kao jednom svevidećem divu. Po drugim pričama, on ima svoje pretke, otac bi mu mogao biti Inah, Agenor ili jedan drugi Argus, sin Zevsov, ali jedintvenog rešenja po pitanju porekla nema.
Mitska građa koja se vezuje uz Argusa uglavnom se bazira na njegovim super moćima zasnovanim na ogromnoj, divovskoj fizičkoj snazi i na sposobnostima koje dolaze od velikog broja njegovih očiu zbog kojih vidi na sve strane istovremeno, čak i dok spava.
Mit o Ehidni
Jedna od priča koje se vezuju za Argusa jeste i ta da je on presudio moćnoj Ehidni, majci brojnih čudovišta. Ona je, naime, jednom svojom polovinom brzogleda nimfa svetlih obraza, a drugom čudovišna zmija, ogromna i zastrašujuća, koja svijena leži u dubinama posvećene zemlje gde se hrani posvećenim mesom. Ona je Tifonu, biću koje po čudovišnosti nije zaostajalo za njom, rodila veliki broj dece. Među njima je i troglavi pas, čuvar podzemlja, Kerber, Hidra, mnogoglava vodena zmija, Himajra, koza koja bljuje vatru, Ortr, dvoglavi pas koji je obljubio rođenu majku i sa njom dobio Sfingu i Nemejskog lava.
Po jednom izvoru, Hesiodu, Ehidna je bila besmrtna. Po drugom, Apolodoru, nju je ubio Argus, na spavanju. Apolodor kaže: „A govori se da je na spavanju ubio i Ehidnu, onu koja je običavala grabiti prolaznike.“ To je sve što se o tom ubistvu pominje.
Osim Ubistva Ehidne, Argusu se pripisuju još neka ubistva bića koja su sva redom bila ovenčana negativnom konotacijom, pa se stoga Argus smešta u red pozitivnih bića. On je ubio bika koji je pustošio Arkadiju, satira koji je krao stada od ljudi i Apisove ubice, koji je, po nekim izvorima, takođe mogao biti njegov otac.
Argus kao čuvar
Priča o Argusu kao savršenom čuvaru povezana je sa serijom mitova koji se bave Zevsovom velikom erotskom glađu i njegovim neverstvima, Herinom ljubomorom i njenom osvetoljubivošću.
Jedna od moći koje je Zevs posedovao, kao vrhovni bog, bila je i mogućnost preobražavanja, sebe i svih drugih.
Tako je on, da bi sebe prikrio od Herinih ljubomornih očiju, često u raznim, neobičnim oblicima prilazio svojim ljubavnicama, kojih je bilo u nemalom broju jer je Zevs u svetu bogova bio nešto poput alfa mužjaka u životinjskom carstvu, onaj koji ne zna za granice i zabrane koje bi sputavale njegovu slobodnu volju i grandioznu moć.
Ija je u grčkoj mitologiji bila ćerka Inaha, boga reke. Zevs se u nju zaljubio na prvi pogled, ali je morao smisliti način kako će joj neprimetno prići i obljubiti je. Odlučio se da to učini u vidu malog, belog oblaka koji je okruživao lepoticu. Vešto, ali ne dovoljno za ljubomorno i oprezno žensko oko njegove božanske supruge Here.
Hera je Zevsa po ko zna koji put ulovila u prevari. Iznenađen, da bi prikrio svoje nedelo, Zevs Iju momentalno pretvara u kravu kako ne bi bio viđen sa prelepom devojkom.
Međutim, Hera se nije dala nasamariti, ali je u svom besu uspela da odreaguje krajnje lucidno i dostojanstveno. Naime, ona je, videvši kravu kraj Zevsa, odglumila da je oduševljena njenom lepotom i zamolila je svog supruga da joj je pokloni. Vrhovni bog nije imao kud. Svoju ljubavnicu, u obliku krave, poklonio je svojoj ženi.
Znajući narav svog muža Hera je slutila da će on hteti da povrati svoju ljubavnicu i da u tome neće prezati niodčega. Tako je rešila da joj obezbedi najbolje moguće obezbeđenje, svevidećeg diva Argusa, čije oči ostaju otvorene čak i dok je budan.
Dugo je i uspešno Argus izvršavao svoj zadatak. Možda i predugo za nasamarenog Zevsa koji je želeo da stvari istera po svome. U tu svrhu on poziva najlukavijeg među olimpskim bogovima, mudrog i dovitljivog Hermesa, boga trgovine i lopovluka (da, Grci su imali i boga lopovluka) i glasnika bogova.
Hermes se, prerušen u pastira kako ga Argus ne bi prepoznao i postupao opreznije sa njim, prerušio u pastira i prišao Argusu. Najpre mu je počeo svirati pesme na svojoj svirali i veliki i snažni div je počeo tonuti u san. Međutim, po pravilu, par njegovih očiju je i dalje ostao otvoren pa je Hermes počeo recitovati. Mit kaže da je lukavi bog dugo i uporno pripovedovao monotonim glasom i da su u jednom trenutku i preostale Argusove oči počele da se sklapaju. Hermes je uspavanom divu odsekao glavu i oslobodio Zevsovu ljubavnicu iz Herinog zatočeništva.
Kaže se da je Argusa ubila dosada. I pored toga, ostao je poznat kao „dobri čuvar“, a termin „Argusove oči“ koristi se za opisivanje dobrog vida, za oči kojima ništa ne može promaknuti. Verovatno zato, jedna od najpopularnijih turističkih agencija u Srbiji nosi njegovo ime. Njegove oči Hera je sačuvala u znak zahvalnosti za poštenu službu i stavila ih na rep jedne ptice. Tako je nastao paun.
Priča koja dalje prati belu kravu Ijo kaže da je ona dugo patila od Herinog progonjenja i njenog besa. Odmah po odlasku Hera je na nju poslala ogromnog obada da je nasmrt izbode i Ijo je u bekstvu stigla čak do Egipta. Oduševljeni njenom lepotom oni je počeše obožavati kao svetinju (bela krava, egipatsko božanstvo). Međutim, Herina srdžba je popustila i ona vrati devojci njen prvobitni oblik. Videvši to, Egipćani je postaviše za kraljici i ona postade prva egipatska kraljica Isis.
Tako je nasamareni Argus svojom smrću zapravo doprineo boljoj sudbini jedne zatočene lepotice. Zanimljivo je pomisliti kako su ogromnom, snažnom, svevidećem divu jedna svirala i jedna priča za laku noć bukvalno došle glave.
Ove zanimljive činjenice verovatno su doprinele da se naša najpoznatija turistička agencija Argus Tours ovako zove.
Uključi se kroz komentar