Leto u Beogradu može biti izuzetno dosadno ili izuzetno zanimljivo, zavisi samo od toga koliko ste maštoviti, spremni za neku akciju i osmišljavanje slobodnog vremena. Ukoliko se još uvek niste otuđili od ideje slobodnog vremena, onda vam ovaj tekst možda može biti i motivišući.
U tom smislu, krstarenje Dunavom je svakako tema koju ne treba lako odbaciti.
No, da li je Dunav baš zaista plav, kao u poznatoj kompoziciji, mogli smo i da se lično uverimo.
Ukrcali smo se na brodić blizu Ušća, u vrelo posle podne i lagano otpočeli plovidbu… Kasno smo shvatili da bi bilo prijatnije da smo kupili večernju kartu, ali to nam nije pokvarilo raspoloženje. Vetar nas je rashlađivao dok smo, udobno smešteni, pijuckali svoja pića. Beograd je lep u svakoj opciji – i kada je jutro, i kada prži vrelo, nemilosrdno julsko sunce, ali u tihi suton– pa, možda najlepši.
Prolazeći pored Kalemegdana, gledali smo Pobednika kako ponosno gleda ka nebu na počasnom mestu svoje lepe trđave, Nebojšinu kulu i uz dno i kalemegdanske obale prolazili pored ratne mornarice. Društvo nam je pravilo par galebova koji su, uprkos letnjoj omorini, bezbrižno i veselo uživali u letu. Uz objašnjavanje vodiča gde se nalazimo u svakom trenutku, svako je uplovio u neki svoj svet uz šuštanje magične reke.
I dođosmo do tog čarobnog mesta
Miša Janketić u liku Zorana, u šekspirovski nastrojenoj domaćoj produkciji Avala filma „Kako su se voleli Romeo i Julija“ negde posle 53. minuta kaže Špeli Rozin,
-Vidiš li ušće Save? Čak odavde primećujem kako voda na ušću podrhtava spremajući se da izgubi svoje ime. Tako si i ti, Bebi. Sad je na mene red. Pipamo rukama oko sebe, tražimo oslonac, branimo se. Tako je jasno, Bebi, da se Sava mora uliti u Dunav…
I dođosmo do tog čarobnog mesta – ušće dveju velikih reka, koje se zaista može lepo videti samo sa broda. Zeleni Dunav i plava Sava, a naš izbor fotografija je sledeći:
Branakov most je takođe impresivan, iz ove naše drugačije perspektive.
Na kraju da spomenemo nešto o ostalim informacijama. Ako kupujete u tržnom centru Vero, uz račun se ponekad deli i besplatni vaučer za krstarenje za dve osobe.
Ceo ugođaj prati stručni vodič, koji pored širokog opusa činjenica, ima i par izdatih knjiga o Beogradu, što unapred najavljuje interesanta zapažanja.
Što se cena pića i hrane tiče situacija je sledeća. Leta Gospodnjeg 2012. godine flašica soka ili polu litarska krigla točenog piva košta oko 150 dinara, a porcija palačinki je 200 dinara.
U zavisnoti od toga kakvu vrstu večere želite, situacije se razlikuju, ali sve je pristojno i pristupačno. Ostale detalje prepuštamo da proveriti sami.
I tako, zagrljaj Save i Dunava bio je milenijumska inspiracija najvećim ljudinama sa ovih prostora. Kreativa na ovu temu je ozbiljno potrošena. O Dunavu se pišu stihovi, pesme, ispredaju legende, oblikuju sudbine… Nećemo se takmičiti sa njima, nećemo ni pokušavati, ali ostavićemo traga da smo bili ovde.
Dragi naš čitaoče, uradite to i Vi, jer snaga ovako velike vode je neiscrpna!
Ovaj članak posvećujemo pokojnom ocu i njegovom podvigu „Oprosti velika reko, al ja sam morao preko!“ – Ana i Miša.
Uključi se kroz komentar