Lutamo opet Srbijom. Posle priče o turizmu Surdulice, nastavljamo dalje do Bosilegrada. Glasine koje smo čuli bile su da je put loš, te previše krivina i rupa, ali nije tako. Kad stignete na Vlasinu vi ste najveći uspon savladali.
Do Bosilegrada put je sasvim solidan, nema rupa, naravno ima po neka krivina, al ništa posebno pošto glavna visinska razlika je savladana.
U ovoj priči prikazaćemo neke prelepe slike ovog dela Srbije za koje iole ko zna, ali i neke slike koje pripadaju jednom drugom vremenu.
Počnimo sa energijom divljih konja u ataru sela Božica. Nismo imali sreće sa suncem, al prizor koji se ukazao pred nama prosto rečeno je čaroban. Retki su pejzaži Srbije koji mogu na crtu sa ovim panoramama.
[php snippet=1]
Ako neko zna nešto više o ovim konjima bilo bi jako korisno da kroz komentar na dnu ostavi par rečenica.
Nastavljamo dalje. Ovo područje je prebogato vodom, Lisinsko jezero.
Stigli smo brzo u Bosilegrad. Napravili smo par krugova po gradu i parkirali. Sa ljubaznim meštanom koji je radio u prodavnici cipela srdačno smo se ispričali, koji nas je posavetovao gde je najbolji roštilj u ovom mestu. Ručali smo, posetili crkvu i snimili par fotografija.
Pa sledi mala šetnja kroz grad. Nekog će asocirati na šetnju kroz vreme.
Ali i jedna serija fotografija koja retko gde se može sresti:
Evo i video klipa u kome predsednik opštine Vladimir Zaharijev priča o svom gradiću,
Milane, ovo je pre-le-po!