Uživajte u prvoj priči Miloša Radojkovića na našem blogu. Kao što naslov kaže tema je percepcija Čikaga iz ugla jednog Srbina.
Kada kažemo Čikago, često nam je prva asocijacija kako je to najveći srpski grad posle Beograda. Ima više različitih podataka o tačnom broju Srba u Čikagu, ali ako nešto sa sigurnošću možemo reći, to je da definitivno tamo ima najviše ljudi sa Ex-Yu prostora. Ne morate se uopšte ni truditi da sretnete „Jugoslovene“, prosto ih ima na svakom koraku, u trgovinama, na ulici, u klubovima…
Dve godine sam proveo u Americi, obišao puno gradova od Havaja do Njujorka, ali Čikago mi je posebno prirastao srcu, ne samo zbog toga što sam tu najviše vremena proveo sa našim ljudima, već je to zaista jedan prelep grad pun fantastičnih sadržaja.
Baš iz tog razloga što se radi o jednom sjajnom gradu, šteta je ne istražiti mogućnosti koje on pruža.
Ne preporučujem da se samo družite sa našim gasterbajterima, jer oni najčešće žive život po Ekremu Jevriću „kuća, pos’o“ i obratno, vikendom izlaze po kafanama koje drže Srbi uz konzumiranje teških narodnjaka. Naravno, čast izuzecima ali za svaki slučaj napravite svoj plan obilaska pa makar išli i sami, jer ćete se u suprotnom sigurno kajati što niste više videli od „grada vetrova“.
Čikago je sila!!!
Neću mnogo daviti o podacima o gradu koje možete pročitati bilo gde na netu. Navešću samo nekoliko osnovnih podataka o Čikagu, kako biste stekli sliku o kakvom se gradu radi. Blago rečeno, Čikago je sila!!! Ne mogu lako da budem objektivan, jer ovo je grad koji se lako zavoli. Treći je po veličini u Americi, odmah iza Njujorka i Los Anđelesa, i u njemu živi oko 2,5 miliona ljudi, a sa okolinom 10 miliona ljudi. O tačnom broju Srba ne bih da polemišem, jer produbljivanje te teme lako može odvesti priču u politiku, ko želi može čitati o tome klikom ovde, a ja ću nastaviti sa fokusom o samom gradu.
Grad se nalazi u saveznoj državi Ilinois, na obali jezera Mičigen koje je inače po površini veće od mnogih mora. Već decenijama označava veliki finansijski, kulturni, industrijski, telekomunikacioni, sportski, turistički i svaki drugi centar, ne samo Amerike, već i celog sveta. Pričajući sa nekim Amerima, isticali su mi kako je generalno cela država Ilinois predodređena da bude bogata, geografski položaj je odličan, zemlja je plodna, ima dovoljno pijaće vode i svi se slažu kako nikad ne bi menjali svoje mesto pod suncem.
Dolazak u Čikago, tj. njegovi aerodromi
Doći u Čikago iz Evrope znači naravno da slećete na aerodrom O’Hare (ORD) koji se vodi kao najzauzetiji aerodrom na svetu po broju uzletanja i sletanja. E sad, mene su malo smorile te njihove tendencije da za sve iščačkaju da je prvo u svetu po nečemu, makar morali dobrano da se bave statistikom.
Doduše, da je ogroman aerodrom i da je non stop puno nebo aviona svakako jeste, što se i vidi kada krenete sa aerodroma ka centru (downtown), kada maltene svake sekunde imate neko uzletanje ili sletanje. Imaju još jedan međunarodni aerodrom, zove se Midway (MDW) i dosta je manji i uglavnom služi za low cost letove. Prednost mu je što je dosta bliži centru i manje su gužve, ali svakako je u Čikagu sve fantastično povezano i nećete imati problem da lako dođete na bilo koju lokaciju.
Najjeftinija varijanta prevoza sa aerodroma je naravno busom ili vozom, što je obično svega nekoliko dolara do centra. Gradski prevoz je odlično organizovan, sve je pod pravim uglom i jasno obeleženo, teško da možete da se izgubite. Mene su naravno, kao i svakog Srbina u Čikagu čekali rođaci, pa nisam imao potrebe da plaćam prevoz ali generalno do američkih aerodroma sam išao ili gradskim prevozom ili šatl službom koja je malo skuplja (oko 20, 25 dolara) ali i mnogo komfornija. Šatl busevi idu na 10, 15 minuta i rade po principu od vrata do vrata, tako da ako imate puno prtljaga a upravo ste došli sa drugog kontinenta ovo je super opcija.
Čikago je sedište United Airlines-a, koji je američki najveći avioprevoznik, ili što bi naši u šali rekli „američka Air Serbia“. Tu se takođe javlja njihova boljka da budu prvi po nečemu, pa za United kažu da je prvi avioprevoznik u svetu po broju destinacija koje nudi. Ono što je dobro kod njih, je to što često ako se rezerviše karta direktno na njihovom sajtu, bude jeftinije nego na onim opštim sajtovima za pretrage svih letova (skyscenner.com, cheapflights.com, orbitz.com i sl.) a i daju gratis milje ako ste redovan putnik.
Sećam se kad sam kao klinac bio u poseti rođacima u Kraljevu, da mi je bilo zanimljivo kako je u Kraljevu sve pod pravim uglom. Znam da su mi ponosno rekli da su Kraljevo i Čikago jedina dva grada u svetu gde su sve ulice pod pravim uglom. Samo što je Čikago jedno 125 puta veći, ali da je sve pod konac stvarno jeste.
To je mnogo dobro kada ne poznajete dovoljno dobro grad, uz google maps vrlo lako se orijentišete, jer maltene gde god da krenete imaćete često samo par skretanja. Neretko ćete videti kako ljudi u vozilima drže sa sobom odštampanu kartu na google mapsu sa željenom destinacijom, čak iako su iz Čikaga, jer je grad toliko veliki da prosto nikad ga ne možete celog istražiti.
Cene gradskog prevoza u Čikagu
Grad je stvarno prava maketa, bez problema i vrlo jeftino se možete voziti i gradskim prevozom. Popularne su dnevne karte sa neograničenim brojem vožnji u 24h od momenta kupovine, koje su oko 5 dolara i važe kako za buseve, tako i za metro. Metro im je interesantan jer je u velikom delu iznad zemlje, pravi leteći voz. Često je i u filmu ekranizovano njihovo centralno ukrštanje, popularni Chicago Loop. Ti vozovi nisu nešto nenormalno brzi, ali su izuzetno dobro povezani i česti.
Svet u malom
Kao i sve metropole, Čikago ima mnogo nacija i naselja koja su prave male državice, tu su Indusi, Jevreji, Poljaci, Italijani, Chinatown… Ja sam recimo živeo kod brata koji je u naselju neposredno pored čuvene Devon avenije, u kojoj mahom žive Indusi, a blizu je i kraj u kome ima puno ruskih Jevreja. Karakteristično za Ameriku je upravo to, što sve te različitosti prolaze u miru i svako gleda svoj posao. Nikad nije bilo nekih posebnih problema. Mnogo Amera dolazi upravo u Devan aveniju na indijsku hranu, koja je nadaleko poznata po svojim ukusima.
Baš tu u blizini nalazi se i čuveni City Fresh Market, koji je poznat po tome što u njemu radi mnogo „Ex-Yu“ ljudi i tu možete kupiti dosta naše hrane i pića. Stvarno je svašta imalo, od Smokija, do Banatskog rizlinga, Stomaklije, Polimark kečapa… Nije redak slučaj ni da Amerikanci probaju naš kečap, pa nastave da ga kupuju jer im se više sviđa ukus zato što je puno prirodniji.
Kafić Beograd i kafana Boem u Čikagu
Srpske radnje generalno nisu retkost u Čikagu. Postoji i kafić pod nazivom „Beograd“, gde možete pojesti i burek, popiti „našu“ tursku kafu, pričati sa našim ljudima. Popularna je bila kafana „Boem“ gde su se masovno okupljali naši ljudi uz uživo domaću muziku i domaću klopu. Možete misliti kako je tamo vikendom, kad krenu da lete gasterbajterski dolari, sve je kao u pesmi Bore Čorbe „Gasterbajterska“.
Ima dosta i tih nekih naših udruženja, mada iskreno nisam bio preterano oduševljen njihovim akcijama. Sa par njih sam se i čuo, predložio par stvari, odmah su počeli da me farbaju oko politike, kako je sve u tome, tako da sam se samo zahvalio.
Klopa u Čikagu
Kao što kažu, kad si u Rimu ponašaj se kao Rimljanin, tako i kad si u Čikagu, ne propuštaj američke burgere i pice. Skoro svaki klub ima i klopu, pa često ljudi usled velikih razdaljina, pravo iz druge smene odu u grad, naruče i klopu i pivo, skupe se sa ekipom i kreće provod.
Vrh je čuvena „deep dish“ pica, svima preporučujem. Svidelo mi se i što ima dosta „buffet“ restorana, gde platiš ukupnu cenu za obrok i onda jedeš neograničeno sve sa menija. Mi smo išli u kineski restoran gde smo platili 11 dolara po osobi, a realno se razvališ od jela.
U ponudi imaš bukvalno sve, od supa sa knedlama punjenih mesom, škampa, dagnji, mongolske govedine, slatkiša, voća… Nemoguće je ostati gladan.
Klopu po Meku jedu jako često najsiromašniji, jer je to tamo bagatela. Svuda postoji „dolar meni“ a često i ako kupiš npr koka-kolu, možeš da dopuniš na automatu koliko god hoćeš puta. Burger King je za nijansu kvalitetniji, ali tih franšiza ima na svakom koraku, tu je i Subway sendvič, Domino’s Pizza, Dunkin’ Donuts…
Od svega toga ja sam najviše ljubitelj Subway-a, gde za 5 dolara dobiješ takozvani „foot long“ sendvič. Baš mi je krivo što ga nema u Srbiji, ali to je već i pitanje standarda. Nama je ovde i Mek Donalds ipak skup, naročito jer mi za 200 kinti možemo pojesti vrh pljesku bilo gde, pa sendvič koji bi koštao oko 500, 600 dinara bi se verovatno teško progurao kod nas. U regionu ga ima u Mađarskoj i Rumuniji, a šuškalo se da će Subway krenuti sa radom i u Hrvatskoj.
Znamenitosti Čikaga
Što se najzanimljivijih stvari za obilazak tiče, to se odprilike svede na sledeće. Probudiš se ujutru i šta god da pomisliš da taj dan želiš da radiš, znaj da možeš, svega ima. Počnimo od centra, ili kako oni to već zovu „downtown“, koji je zaista impozantan i moćan. Na sve strane su neboderi i svuda redom ideš gledajući u nebo. Čikago je nezvanična „prestonica nebodera“ a najčuveniji su Džon Henkok, Sirs Tauer (danas Willis Tower), zgrada Donalda Trampa, AON centar i mnogi drugi. Na 95. spratu Džon Henkoka nalazi se restoran, gde možete uživati u veličanstvenom pogledu na grad i jezero Mičigen.
Verujte, stvarno zastaje dah, bez obzira da li je dan ili noć. U istoj zgradi se nalazi i čuvena „Cheese cake factory“, a u blizini je i zgrada poznatog lista „Chicago tribune“. Svakako, na sve strane su razna bitna i impozantna zdanja, pa prosto se prepustite i šetajte dokle vas noge ne zabole.
Chicago River – čikaška reka
Gradom protiče reka, vrlo logičnog naziva „Chicago River“, za koju se vezuje jedna od priča koja potkrepljuje koliko Amerikanci se igraju sa prirodom i životima. Ukratko, promenili su tok reke. Kako sam ja razumeo, prespojili su reku sa rekom Misisipi nekim kanalima, koja dalje ode u Meksički zaliv i u okean. U suštini spojili su velika jezera sa okeanom.
Reka inače nije ništa posebno velika u odnosu na veličinu grada, pa baš time dobija na jačini činjenica kako su od toga izvukli maksimum i poigrali se sa prirodom. Mi se i dalje iznenađujemo kad zimi padne sneg a naši putari budu u šoku.
Milenijum park
Koga smaraju tolike zgradetine, može pronaći svoju oazu mira u gradskom parku, pod nazivom Milenijum park (Millennium park). Prelep je pogled na grad, sjajno mesto za piknik, džogiranje, odmor… Obavezno obići Navy Pier i voziti se točkom ako imate vremena.
Navy Pier je verovatno jedno od najslikanijih obeležja Čikaga i mesto gde se često održavaju razni događaji, koncerti a prelepo je jer se nalazi na samoj obali jezera. S obzirom šta sve nudi nije ni čudo što je Čikago jedan od gradova koji je u filmovima mnogo puta ekranizovan.
I naravno „bikovi“ iz Čikaga
Za ljubitelje sporta takođe ima svega, za svakog ponešto. Ja sam naravno, kao i većina ljubitelja basketa, ceo život sanjao da gledam Bulse u United Centru i to mi se ostvarilo. Gledao sam ih protiv Vašington Vizardsa, karta je bila oko 20 dolara za nivo 400 i to sa nekim popustom. Nije mi bilo bitno gde sam, samo da uđem konačno u taj hram košarke gde je „Leteći Majkl“ dominirao i Bulsima doneo 6 šampionskih prstenova.
Ispred hale se nalazi spomenik Majku Džordanu. Jedini savet je da je dobro biti oprezan oko hale, jer je ona na granici južnog dela grada gde postoje crnački opasni kvartovi, gde ni milicija ne zalazi. Kao i sve, čak se i za opasnost zna odakle počinje i da nema potrebe tamo da zabadaš nos.
Džez i teatar
Kulturni život, predstave, džez i bluz klubovi, kao i sve vrste zabavnih događaja se dešavaju na dnevnoj bazi.
Ja sam recimo pratio sajt Goldstar.com koji je uvek pun akcija, popusta i poziva na događaje svih vrsta. Jedne srede smo bili u vrhunskom džez klubu Green Mill, u kome se svira džez 30-ih i 40-ih i enterijer je u tom duhu, za svaku preporuku.
Predstave možete gledati i za 5,6 dolara a veoma je popularan program Broadway in Chicago, za koji su naravno karte skuplje.
Čak sam uspeo i da gledam čuvenu predstavu „Cabaret“ koju su radili studenti sa univerziteta u Čikagu za svega nekoliko dolara, pa uporedite to sa cenama u Srbiji.
Klubovi
Provod je jako često stvarno onakav kakav viđamo u filmovima. Radi se preko nedelje i onda se vikendom luduje i ispija ogromna količina alkohola. Čikago je grad koji pije i gde se pije.Postoji mnoštvo klubova blizu Clark i Division regije, ulazi se često naplaćuju uz konzumaciju, pa ti dođe na isto. Na ulazu morate pokazati ID ili pasoš da biste dokazali da imate više od 21 godine, zaista to proveravaju.
Jeste da luduju, urlaju, piju na metar ali ako si i sam došao da se provedeš daleko od toga da će to da ti smeta. Kod njih je sve toliko prosto da je često i savršeno. Ako smo već tu zbog provoda, što da se i ne provedemo i otkačimo.
Da se razumemo, ne propagiram da se treba ponašati kao kreten, već jednostavno odredili su svemu vreme i mesto i opciju za svačiji džep. Ima klubova gde je samo ulaz 100$ ali i klubova gde je ulaz 5$ i piće oko 2,3 dolara, a često ima i nekih promocija, akcija, pa svako nađe nešto za sebe. Tu gde ima puno klubova ljudi često cirkulišu i svuda popiju po piće do dva.
Ono što mi se puno svidelo je što je obezbeđenje izuzetno profesionalno i što se stvarno osećaš sigurno. Par puta je bilo nekih incidenata koje ne bih ni primetio, da mi drugari Ameri nisu skrenuli pažnju kako je obezbeđenje bukvalno u 5 sekundi snimilo, lociralo i rešilo problem bez vike, tuče i remećenja provoda gostiju. Takođe, pošto sam nepušač, obožavao sam to što se nigde u zatvorenom ne puši i što kući posle grada ne dođem nadimljen i spečenih očiju od dima.
Kad je rekreacija u pitanju, najnormalnija stvar je videti čoveka kako džogira po centru. Kako je tu blizu Millennium park najbolje je baviti se sportom u tom okruženju, ali interesantno mi je bilo što ima puno terena za tenis za građanstvo, potpuno besplatno. Samo u kraju gde sam ja bio su maltene na svakih 500 metara po 3, 4 betonska terena, potpuno opremljena i besplatna, dok se kod nas bavljenje rekreativno tenisom još vodi kao luksuz.
Šoping
Ko je više za šoping rekreaciju, uobičajeno je da se kupovina planira i periodično ode u neki od velikih šoping molova i tu provede ceo dan. Mi smo nekoliko puta išli u „Gurnee Mills“ do koga ima skoro sat vremena da se vozi, ali na kraju uštediš sebi puno novca tako što kupiš više kvalitetnih stvari sa nenormalnim popustima. Da li je u pitanju garderoba, tehnika ili neka kućna pomagala, sve je jeftinije nego kod nas i šta god da ti padne na pamet ima neki popust.
To je ono klasično potrošačko društvo, jedna stvar vuče drugu, druga treću, na treću četvrta ide gratis i tako u krug. Sve to je lako na njihov standard, gde se uopšte ne presabiraš da li ako kupiš još nešto ćeš moći ovog meseca da platiš račune. Da je jeftinija avionska karta, išao bi jednom u par godina samo da nakupujem stvari za duži period, kako ne bi davao ovim našim derikožama priliku da nam prodaju komade garderobe sa maržama od 400%.
Muzeji
Za ljubitelje muzeja svakako neće biti lako da odaberu šta pre da posete. Za početak obavezno posetiti „Museum Campus“ gde se na ogromnoj površini nalaze čak tri muzeja, odnosno Adler Planetarium, Field Museum of Natural History i Shedd Aquarium a svaki je spektakl za sebe. Ja sam iskoristio priliku da posetim muzej Science and Industry gde postoji i deo posvećen Nikoli Tesli.
Naravno i ovde postoje popusti, grupne karte, a često i dani kada je besplatan ulaz, samo treba pratiti njihove sajtove. Recimo, zoološki vrt smo posetili besplatno tako što smo na sajtu našli da je 1 dan u nedelji besplatan za sve. Prosto u svemu im se ogleda ta filozofija, da neke osnovne stvari budu pristupačne i u skladu sa njihovim standardom, a da košta puno ono što se vodi kao luksuz.
Ukoliko vam je ovo malo i mislite da bi voleli da vidite još nešto, od koristi je i blizina Milvokija, koji je takođe milionski grad a nalazi se na svega par sati vožnje od Čikaga. Beograd je za Čikago „sister city“ kako to Ameri kažu, i naš konzulat se takođe nalazi tu. Iako sam video više od 10 američkih velikih gradova, Čikago mi je i dalje broj 1 i mislim da stvarno nudi za svakog po nešto. Mnogi ovde imaju predrasude prema Americi, kao uostalom i oni prema nama, ali moja preporuka svima je da sude na osnovu ličnih iskustava i da svakako ako imaju mogućnosti daju svemu u životu priliku. Za mnoga mesta posle prve posete znaš da sigurno želiš tu ponovo doći, a Čikago je svakako za mene jedno od tih.
Uključi se kroz komentar