Пар изабраних цитата Владике Николаја Велимировића

Његова сабрана дела имају преко 1.300 страна. По количини и квалитету написаних кљига могао би стати раме уз раме са Блаженим Августином или Јованом Златоустим.

Писао је на разонврсне теме: песме молитвене, беседе, философске и књижевне есеје, теолошка „богоумовања и богословствовања„.

Поред наслова које смо споменули у тексту напред, ево још неких наслова књига Николаја Велимировића:

„Религија Његошева„, „Молитве на језеру„, „Мисли о добри у злу„, „Беседе под гором„, „Царев завет„, „Песме молитвене„.

У сусрету са индијским песницима и мудрацима у Лондону био је инспирисан да напише “Индијска писма” и “Молитве на језеру”.

Дела Владике Николаја су духовна и богословска, али и дубоко философска.

Црквени предавачи се слажу да су му песме веома догматичне, понеке потресне. Неке од њих су ушле у посведневне верске песмарице и читају се на богомољачким саборима. У једном се сви слажу – Николај је беседник без премца у историји српске кљижевности.

Беседништво је уз Владику Николаја изашло из стереотипа и учмалости и донело откровење и благодет својом актуелношћу и савременошћу.

Био је  проповедник, философ, богослов, песник. Волео је свој српски народ, волео је нарав свог села Лелића.

Проповедао је равнотежу Божјег и људског. Његова мисао је заснована на Богу као Вечној љубави и Тајни оваплоћења Бога.

Из књиге „Мисли о добру и злу“

„Кад се чује о неком ученом човеку да је учинио неко зло дело, на свим уснама лебди исто питање: Како је тај могао знати безброј ствари, а две главне није могао научити: Бојати се Бога и чествовати људе?“

„Учи што хоћеш и знај што можеш, али једно не смеш научити: На зло употребити своје знање. Колико је пута речено: Боље и незнати него знати па злоупотребити!“

„Ко мрзи цео свет тај не може волети ни себе. Неједнакост је основ правде и подстрекач љубави. Док траје љубав, нико не зна за једнакост. Док царује правда нико не говори о једнакости. Кад се изгуби љубав,  људи говоре о правди и мисле о једнакости. Кад с љубављу ишчезне и правда, људи говоре и мисле о неморалу. Вера је сигуран лек нашој души само кад се узима у највећој дози. Веруј што више можеш!“

„Оптимизам или песимизам једног човека не зависи од његове ситости или глади, но од броја и каквоће светова које он досеже својом визијом. Ко види само материјални свет и ниједан више, он мора бити песимиста. Ко ипак види још више светова, бољих од овог, тај не може бити оптимиста, био он сит или гладан.“

„Хоћеш ли слободу, онда покушај прво ослободити се себе самог. Ако је у погледу знања важило као врховно правило: упознај себе самог – то у погледу морала важи као врховно правило: Ослободи се себе самог! Ослободи се себе самог и бићеш ван тамница и свих кавеза.“

„Служба Богу јесте у исто верме служба људима; служба људима јесте у исто време служба Богу. Ми не можемо истински служити Богу, а да кроз то не служимо људима; нити можемо истински  служити људима, а да кроз то не служимо Богу.“

„Дани пораза теже се заборављају него дани победе. Врећа прашине не повећава вредност једном зрну злата у прашини. Време се продужава страдањем, а скраћује радовањем.

Врлина је као жеђ, када човек почне да је пије, све више жедни и све више тражи да је пије. Онај ко почне вежбати врлину милосрђа не зна меру у томе нити признаје икакву меру.“

Из епистолографије

„Добар си Србин ако имаш слатку душу краља Владимира, издржљивост Немањину, хритољубље Савино, ревновање Милутиново, кротост Дечанског, смерност Урошеву, пожртвовање Лазарево, витештво Страхињино, срце Југовића мајке, милост Косовске девојке, видовитост слепих гусара, надахнуће народних певача, даровитост народних занатлија, умереност и одмереност српских сељака, сјај крсне славе свих крштених Срба.

Основа и потка свему набројаном јесте вера Христова.“

О будућој срећној отаџбини

„Малена је ова земља, децо наша, но будите ви велики; будите велики и надрастите земљу вашу, да би с висине могли погледати далеко преко граница њених и догледати границе наше велике срећне отаџбине. Будите велики у вери у Бога, јер та вера пробудиће у душама вашим веру у себе. Будите велики у надама својим.

Ко се мало нада, мало и добије. Нека ваше наде превазилазе стварност. Будите велики у љубави, то је огањ којим гори свет. Прибавите што више огња у срца ваша, и бдите да се пламен његов никако не смањи. Будите велики у истрајности. Газите трње и пењите се на висину истрајно. Живите будућношћу и газите садашњост. Измичите напред и не обазирите се.“

Недеља двадесет и прва

„Цео свет је једна дуга прича, састављена из безброј прича. Као прича тако је пролазан овај свет, и све што је у свету. Недухован, чулни човек храни се зеленим лишћем многих прича, и остаје увек гладан и узнемираван.

Духован човек тражи језгро тих многобројних прича и хранећи се језгром бива сит и миром испуњен. Свет је овај бедан и жалостан по својој хитрој пролазности, и ко се за њега ухвати као за нешто битно само по себи, мораће зајаукати од бола и стида. Но, свет је овај ризница поуке у причама, и ко буде тако схватио свет, неће ни пасти ни посрамити се.“

Свет је одступио од истине

„Хришћански свет је одступио од истине. А кад се за длаку одступи од истине, за километре се одступа од правде и поштења. Вечна је Истина морала зато пустити страшне потресе, буре и ужасе (мисли се на ратове), да растресу свест људску и очисте је од плеве и ражи. Познајте истину и она ће вас ослободити свих зала. Христос је истина.“

О крви праведника, говор на Светог Стефана

О пожртвовању:

„Научник се сав предаје испитивању непознатог. Колико је научника претрпано снегом или прогутано морем пострадало, само да дође до једног новог открића, којим би се људско знање умножило и једна свећа више упалила у тами нашег незнања и заблуда.

Један славни лекар да би тачно, на себи испитао ток колере, прогутао је масу заразних колерних бацила. Један енглески испитивач радијума изгубио је руке у служби науке. И када наша вера тражи  од нас пожртвовање, она не тражи ништа што би се природи нашој противило, но нешто што је у природи засновано.“

„Наша вера стваља нам у дужност да гледамо преда се и крчимо пут напретку. Сваки појединац мора да покаже напредак, да би га цело човечанство могло показати. Вера тражи од нас непрекидно обновљено срце и препорођену душу и поставља свако вече питање: јеси ли данас постао бољи и савршенији него што си јуче био?“

О великом имену

„Ко Бога носи у разуму и у срцу своме, тај корача сигурној победи. Кад најпросвећенији народи света изговарају ме Божје као највећу светињу, како ми, мање просвећени, да се стидимо тог имена?

Нама Србима, који смо почели много и који нисмо довршили ништа, Бог је неопходна потреба, а не луксуз. Ко хоће да дела велика дела, тај мора имати и мисли велике. А највећа мисао, која је икад могла стати у једну људску главу, јесте мисао о Богу. Прастара је моја проповед, прастара и увек нова.

То велико име које вам ја проповедам и које ми сви треба један другом да проповедамо, није тешко запамтити, није тешко изговорити, није тешко поштовати ни славити. То спасоносно име јесте – Бог. Амин.“