Posle urbanih priča iz Strahinjića Bana i Dorćolskih resotrana, evo jedne istorijske činjenice o jednom mladom životu.
Ovo je priča o jednoj dorćolskoj česmi koja je ušla u istoriju, o dogadjaju koji se zbio na njoj, o dečaku koji je postao simbolom otpora u borbi protiv Turaka u Beogradu, jednom trenutku u dugoj istoriji Beograda.
Čukur česma sa bronzanom skulpturom Simeona Roksandića Dečak sa razbijenim krčagomnalazi se u Dobračinoj ulici u Beogradu.
Spomenik podigla zadužbina Vandjela Tome 1931.godine u spomen na dogadjaj od 26. maja 1862.godine.
U poslepodnevnim satima toga dana ispred dorćolske Čukur česme bila je gužva, voda je tekla polako, puneći sporo zemljane krčage. Prema jednoj verziji – šegrt Sava je slučajno razbio krčag turskog vojnika, po drugoj – nije dozvolio turskim vojnicima da piju iz njegovog krčaga, po trećoj – Turci su nestrpljivo sklonili Savin krčag da bi napunili svoj. No kako god bilo, nezadovoljni turski vojnik je dečaka, koji se pobunio, udario krčagom po glavi i teško ga povredio.
Sima Nešić, poliglota, tumač srpske policije, sprovodeći ulicom vezane turske vojnike koji su izazvali ovaj dogadjaj, biva pogodjen kuršumima turskih stražara ispaljenim sa prozora. Ta ulica danas nosi ime Simina.
Tri dana kasnije Turci sa tvrdjava počeli su topovima da bombarduju Beograd. Iako je bombardovanje trajalo preko 9 sati, Beograd je nepovratno klizio iz ruku Turaka. Bombardovanje je pokrenulo diplomatske pregovore, koji su pet godina kasnije, aprila 1987.godine, na Kalemegdan doveli sprskog kneza Mihajla da od turkog paše Ali Rize primi ključeve Beograda. Primopredaja ključeva grada, označila je odlazak još jedne imperije iz Beograda.
2010.godine bronzani dečak bio je ukraden. Neki građani Beograda, bez korena i postovanja prema istoriji svoga grada, mislili su da na ovaj na mogu doci do lakih para. Srecom po Beograđane, skulptura, iako u delovima, je pronađena, restaurirana i ponovo vraćena na zadovoljstvo Beogradjana na Čukur česmu.
Ovim tekstom bi želela da odam priznanje i zahvalnost svim dobrotvorima koji su živeli krajem IX i početkom XX veka i koji su svojim dobrim delima ostavili traga u našem Beogradu.
Vaša Jasmina
Uključi se kroz komentar