Delfi – hram i proročište u Delfima

Ovaj članak je posvećen civilizaciji pre civilizacije. Potkrepljen je proverenim istorijskim činjenicama o najvećem paganskom svetilištu Antičke Grčke. Mesto je izabrao sam Zevs, tako što je pustio dva orla sa različitih strana sveta da se susretnu. Odabrali su zadivljujući proplanak u podnožju Parnasa (2500 metara visoka planina) u Korinskom zalivu na Pelopenezu.

O ovome govori i donja slika, a teško da bi i zagovornici izotropnosti Vaseljene uspeli da izaberu bolju tačku.

S pravom se može reći da je Delfi najuticajnije Apolonovo svetilište antičke Grčke.

Kult Apolona, posle Zevsa i Atine bio je jedan od najrasprostranjenijih u Grka. Uz njih, najveću slavu toga vremena delili su Zevsovo svetilište u Olimpiji, kao i Akropolj, hram Boginje Atine u Atini. Po mitologiji Delfi je i sedište muza u Fokidi.

U njemu se centralno mesto je zauzimao Apolonov hram (Apolon je sin Zevsa) u kome je sveštenica Pitija (Pitija je jedna od Sibila) prorokovala sa zlatnog tronošca nad pukotinom u zemlji, iz koje su izbijala mirisna isparenja. Danas su naučnici došli do činjenica, da su isparenja najverovatnije uzrokovana vulkanskim dimom, koji je prolazio kroz pukotine u zemlji i davao dodatnu draž celom mestu.

Uz proročicu neraskidivo su povezani i sedam grčkih mudraca sa sedam slavnih izreka. Danas su ostale samo dve: „Spoznaj samoga sebe!” i „Ničega previše!”.

Proročištu su se obraćali ljudi svih nivoa, pretežno viši stalež sa pitanjima o državnim poslovima, ali su i pojedinci tražili savete i mišljenja. Najpoznatiji korisnici usluga proročišta bili su Edip, Aleksandar Veliki, Temistokle ali i Sokrat.

U Delfima je sagrađen i prvi tolos, okrugli hram namenjen mističnom ritualu. Vajar Arhemos izradio je za ovo svetilište figuru krilate Nike u stilu arhajske plastike.

Tolos je kružnog oblika, građen u IV veku p. n. e. Sastoji se od 20 dorskih stubova raspoređenih u prečniku od oko 15 metara, sa 10 unutrašnjih korintskih stubova što se vidi i na slici. Danas su tri od 20 dorskih stubova restaurirana, a posetioci pored fotografisanja mogu da kupe i suvenir kako je nekada izgledalo ovo sakralno zdanje.

Stari hram je izgoreo 548. pre n.e., a nov je podignut oko 525. god. p.n.e. Kasnije je Car Teodosije zabranio službu u njemu, a  par vekova kasnije je i porušen.

Muzej u Delfima

U delfskom muzeju rekonstruisana je fasada tezaura Kniđana (Sifnijaca), posvećenog Apolonu, čuvena po arhajskim karijatidama i skulpturalnim ukrasima i kompozicijama sa temom Heraklove pobede u takmičenju sa Apolonom za zlatni tronožac. Poseta Delfskom muzeju se smatra obaveznom.

Ovaj tezaur-riznica bio je ukrašen bogatim reljefnim kompozicijama, izvedenim na spoljim zidovima arhitrava.

Unutrašnjost riznice islikao je Polignot, najveći slikar grčke monumentalne umetnosti (Zauzeće Troje i Silazak Odiseja u carstvo Boga Hada).

Delfima pripada i figura sfinge i kupasti omfalos („pupak sveta“), simbol Delfa kao centra sveta. Pupak sveta, simboliše sredinu, kako  čoveka, tako i celog kosmosa. On ukazuje  i na  vezu između njih, što je moderna nauka tek načela u holističkim modelima istraživanja svesti.

Pitijske igre

Delfi su poznati i po Pitijskim igrama. One se po važnosti naravno bile iza Olimpijskih, a ispred Istmijskih i Nemejskih.

Po umetničkoj sadržini uspevale su da preteknu i slavne, jer se učestvovalo samo za slavu, Olimpijske igde. Osim standardnih disciplina u trčanju, rvanju i disciplinama jahanja ovde se takmičilo i u sviranju, besedi, pesništvu i pevanju.

Do IV pre nove ere ovde se nalazilo najveće versko središte cele Grčke.

O Delfima može puno da se priča, a pogledajte iskusvo ovog putopisca koji je uspeo duboko da  pronikne u tajnu ovog hrama.

Muzej i Pitijski stadion

Na kraju jedna važna napomena! U nekom trenutku većina posetilaca ovog bloga iz nekog razloga otputovaće u Atinu. Delfi zahtevaju samo jedan dodatni dan, pa potrudite se da ga obezbedite i verujte nam, bićete srećni i ponosni na vašu odluku.