Drvo života, Kristina Kovač – moj osvrt na knjigu

Kristina Kovač. Ok, stvarno bi trebalo da ste živeli under a rock poslednjih deceniju i po pa da niste čuli za to ime. Tako je bilo i u mom slučaju, čula, ali ništa više od toga. Tamo neka pevačica, a u stvari samo ćerka poznatog kompozitora, školovala se preko pa došla nazad u majčicu Srbiju ne bi li napravila neku karijeru i bla, bla, bla… svi već znamo takve priče. Jednostavno nikakvo posebno mišljenje nisam ni imala na tu temu. Tu i tamo na TV-u vidim neki spot, čujem neku pesmu i to je manje više to.

Onda sasvim slučajno prošle godine moja srednjoškolska poznanica, sada FB prijateljica, postavi status kako je pročitala tekst Kristine Kovač koji je posvetila ljubavi svog života i eto kako se živa raznežila čitajući to. Hm. Ok. Ta moja prijateljica često ostavlja statuse koji su za moj ukus pomalo… patetični… nekako too much. Jednostavno to što se njoj dopadne uglavnom nije my cup of tea.

Ali eto radoznalost je učinila svoje i ja krenem da čitam taj tekst. Klikom miša na iksić u gornjem desnom uglu zatvaram stranicu ali ostajem da sedim ispred monitora. Nevoljno, sama sebi, priznajem da je tekst opasno emotivan, romantičan ali na moje ogromno čuđenje nikako sladunjav i patetičan. Sviđa mi se.

Prolazi godinu dana od toga… možda i više. Odlazim na premijeru komada Hotel Evropa Dušana Kovačevića. Komad OK, a muzika… očaravajuća. Na izlasku iz pozorišta ugledam Kristinu Kovač. Aha, ona je komponovala muziku za komad. Dobro.

Saznajem da Kristina Kovač upravo piše knjigu

Opet prolazi neko vreme i ja se zbog spleta nekih okolnosti setim jedne rečenice iz teksta Kristine Kovač koji sam poodavno pročitala – i volim ga toliko da nikada za ovih pet godina nisam pomislila da bi mu se rak limfnih žlezda mogao vratiti.

Sedam za računar, pronalazim opet taj tekst i čitam, i čitam, i čitam. Ovoga puta mi se tekst ne sviđa.

Ovog puta me tekst razara. Razbija u komadiće. Tražim dalje po netu i nekako dolazim do FB stranice, lajkujem je i saznajem da Kristina Kovač upravo piše knjigu pod nazivom Drvo života.

Danima pratim razvoj situacije, dočekujem Sajam knjiga, kupujem Drvo života. Dubok uzdah, trema. Plašim se šta će mi ta knjiga uraditi. Počinjem i nekoliko dana kasnije bivam oduvana i opet raznesena u komadiće.

Nisam književni kritičar, mada sam završila engleski jezik i knjževnost, pa se usuđujem reći da znam ponešto na tu temu. Ali i da jesam, ovu knjigu sam doživela potpuno lično i tako ću o njoj i napisati nekoliko rečenica.

Čitav ovaj uvod stoji tu da meni samoj objasni kako me je Univerzum uputio na Drvo života.

Na to da shvatim da tamo negde ima još neko ko misli kao ja, ko veruje u iste stvari kao ja , neko ko je proživljavao stvari kao ja…

Negde sam pročitala da Kristini zameraju na korišćenju engleskog jezika u sred rečenica na srpskom u ovom romanu. Kao to je neko foliranje. Moram reći, opet potpuno subjektivno, da se to meni baš dopada, i da je to verovatno samoj autorki toliko prirodno da prosto nije mogla izbeći ni u pisanoj formi. Znam, jer je i kod mene tako. Eto, to je već prva podudarnost!

Druga- Kings of Conveniance

Norveški bend koji se spominje u romanu i koji u većoj meri predstavlja jedan od lajtmotiva, a za koji nije baš mnogo ljudi ni čulo. Ne mogu da verujem! Moja apsolutno najomiljenija pesma je I`d rather dance with you. Obožavam je. Onako vesela, a opet nekako setna. Umrem svaki put kad je čujem.

Gospodin Hodžkin

I onda dolazi glavna stvar. Gospodin Hodžkin. Dodgy Hodgy kako ga ja zovem. Bilo bi nefer kad ne bih priznala da je ta tema bila glavni razlog zbog kojeg sam htela i da pročitam knjigu. Bolno prepoznajem gotovo sve detelje u priči u kojoj se soulmate bori sa ovom odvratnom bolešću. Okolnosti nisu iste ali sve ostalo… osećanja, strepnje, razmišljanja…

„Pa ova žena je roman pisala za mene.“

Ona je ispisala stranice i stranice najljubavnijih osećanja umesto mene i svih nas ostalih koji volimo, ali smo verbalno osakaćeni da to materijalizujemo na tako čaroban način. Hvala ti, Kristina Kovač, što si napisala sve ono što i sama mislim i osećam, a ne umem tako precizno i prelepo da pretočim u reči.

Da li ima patetike, preterivanja, ljige?

Ne znam. Ima toliko lepote u tim rečima i iskrenosti i ljudskosti da ja ne umem u njima da prepoznam patetiku. Za cinike mozda limunada, a za nas ostale (pritom moram naglasiti da sam daleko od tipično ženske romantične duše koja plače na venčanjima ili romantičnim scenama u filmovima, crta scrulenca iznad slova i umesto tačke i tako to. Mnogi bi me čak okarakterisali i kao poprilično hladnu i uzdržanu kad su emocije tog tipa u pitanju) potvrda da možda nije sve izgubljeno u ovom našem modernom svetu.

Možda ljubav ipak postoji

Nema pogrešnih ljubavi i nema pogrešnog vremena za ljubav. I najvažnije je da je ljubav… prosto samo ljubav. I još nešto, Kristina Kovač mi je potvrdila ono u šta duboko želim da verujem – LJUBAV ZAISTA IMA ISCELJUJUĆU MOĆ. Jer ona je the miracle of life. Ne propuštajte je i ne štedite se u ljubavi.

Tako da je zaključak veoma jednostavan-ovo jeste u osnovi knjiga o ljubavi. Strasnoj, ogromnoj i all consuming love između muškarca i žene. Dirljivoj roditeljskoj ljubavi koja me je u ovoj knjizi možda i najviše raznežila. I kada je ljubav prema detetu u pitanju i, kao što sama autorka kaže, prema onoj koja te je rodila. Prihvatam da sam ovu knjigu doživela lično i da sam samim tim možda i subjektivna, ali ne mogu da zamislim nikoga koga ova knjiga ne bi dotakla. Mene je slomila i sastavila i ujedno pročistila. Jednostavno katarza.

Na kraju bih samo dodala da sam shvatila da je Kristina Kovač zapravo jedna multitalentovana dama tako da sad očekujem neki filmski projekat na temu njenog književnog prvenca u kojem bi ona pokazala još neke svoje talente koje zasigurno ima.

Napisala Vesna Marković

Vesna Marković  je profesor engleskog jezika i književnosti i prevodilac. Rođena u Beogradu, gde se školovala i gde i danas živi. Zaposlena je u OŠ “Petar Petrović Njegoš”  na Slaviji i ima dugogodišnje iskustvo u radu u državnim i privatnim školama. Poseduje  licencu. Profesionalno se bavi i prevođenjem, a usavršavanje u toj oblasti je imala u Udruženju naučnih i stručnih prevodilaca Srbije.  Zastupa ideju kreativnog pristupa nastavi stranog jezika uz mnogo komunikacije i raznovrsnih aktivnosti i korišćenja modernih tehnologija. Uživa u muzici, filmu, pozorištu, knjigama i pisanju. Kontakt: vesnavaca@yahoo. com,  060 32 88 618, https://englishprojectoxford.wordpress.com/, https://learnenglishandhavefun.wordpress.com/.