Najbitniji saveti za ekskurziju sa zabavištem

Po važećem zakonu zabavišta nemaju pravo da organizuju višednevne ekskurzije, već se ovi odlasci iz grada u prirodu drugačije imenuju.

Bez obzira kako ih zovemo, kada oni osvanu na oglasnoj tabli beogradski vrtići postaju mesta podeljenjih reakcije roditelja i dece.

Ovde se nećemo baviti cenama, destinacijama i krizom.

Ima pozvanijih koji bi mogli da razjasne ko, kako, šta i od koga naplaćuje. Jedini savet roditeljima na tu temu je da ako nedostatak novca presudno utiče na odluku, to detetu iskreno i mirno objasne.

ODGOVORNOST VASPITAČA

Vaspitačice koje vode, uglavnom predškolce, na ovakva putovanja dobro poznaju decu i imaju iskustva u sličnim poduhvatima. One najbolje znaju koliko je ovakav aranžman za njih lično odmor, kako neki zli jezici umeju da ga predstave.

U grupi koja se priprema za put postoje deca koja su se već odvajala od roditelja, kao I mališani kojima je  ovo “vatreno krštenje” I odrasli treba da uzmu sve to u obzir od prvog koraka.

Važno je da niko, ni vaspitači, ni roditelji, ne vrši pritisak na decu, bez obzira na potreban minimalni broj za formiranje grupe ili na strahove I brige koji ih obuzimaju. Najbolje je na početku godine najaviti ekskurziju, a kada je utvrđena ruta i cena, zakazati roditeljski sastanak, na kome  će roditelji i deca istovremeno dobiti  osnovna obaveštenja I pitati ono što im je nejasno. Kasnije će se ova tema obrađivati I u kući I u vrtiću, što je sasvim normalno.

Nezgodno je da informacija “procuri”, pa deca sve  lepo čuju od vaspitačice i kad dodju kući odmah pakuju kofer ili  pojedini roditelji znaju unapred gradivo, pa ga prenose ostalima koji su neobavešteni.

Poznajem neke roditelje koji su napravili grupu na Facebook-u i bili u stalnom kontaktu, tako da su delili odgovore na česta pitanja i svi su istovremeno dobijali novosti sa puta na opšte zadovoljstvo.

Razmislite i sami, ako roditelji stalno zovu, da li će vaspitačica da telefonira ili da brine o deci?

BRIGE RODITELJA

Uglavnom mame, ali ima I tata koji su prepadnuti idejom o višednevnom odvajanju od dece i odmah razmatraju prehlade, viruse, presvlačenje, kupanje, prljav veš, a temeljniji brinu i o ispravnosti autobusa, vremenskoj prognozi, grejanju, hrani, pokrivanju…

Sve je ovo potpuno razumljivo, pogotovo ako se nikada ranije nisu odvajali od dece.

Samo treba sebi iskreno da priznaju koliki udeo brige nose objektivne okolnosti poput prevoza, smeštaja ili vremenskih uslova, koliko zaista misle da dete nije u stanju samo da se obuče ili okupa, a koliko su u pitanju njihove subjektivne slabosti.

Dragi roditelji, autobuse pre polaska kontrolišu nadležne ekipe MUP-a, odmaralište ne možete na brzinu renovirati, niti naručiti sunčane dane, dakle informišite se i spakujte detetu ono što bi moglo da mu zatreba, poput deblje pidžame ili gumenih čizmica i kabanice.

U pogledu detetovih sposobnosti savet je samo jedan: vežba stvara majstora.

Bez obzira na odluku o ekskurziji, neka polako  počne, zlu ne trebalo, samo da se presvlači, briše guzu, oblači, obuva, kupa i radi sve ostalo, za šta osnovano sumnjate da je nesposobno.

Na kraju, ono najvažnije, strah od odvajanja je normalna reakcija.

Sve dok vas ne parališe i ne ide na štetu deteta, u redu je da bude prisutan.

PRIPREMA ZA EKSKURZIJU SA ZABAVIŠTEM

Počnite postupno i na vreme, jer se grad ne gradi za jedan dan. Važno je da se vi naviknete na ideju da dete jednom morate zaista pustiti.

U tome vam mogu pomoći poverenje u osobu koja vodi grupu i želja samog deteta da ide.

O ideji da se putuje bez mame i tate, sa mališanom treba razgovarati u više navrata, sa vremenskim razmacima, a ne “s neba, pa u rebra”.

Ako ima mogućnosti pustite ga da neko vreme provodi u društvu prijatelja ili rođaka i na jednodnevne izlete sa vrtićem.

Postupnost u odvajanju, uticaće da dete lakše „pregura“ prve dane ekskurzije i smanjiće, vaš stres i strah. Tokom odlučivanja ohrabrite dete, napomenite da će se lepo provesti i da ćete biti u telefonskom kontaktu.

Uverite ga da ćete puno misliti na njega, da ne bi steklo utisak da kako jedva čekate da ode. Ako dete oseti da ste zbunjeni, nesigurni i uplašeni, tokom razgovora o ekskurziji,  to će primiti kao signal protiv odlaska.

Pitajte mališana jasno da li hoće da ide i nemojte insistirati da promeni mišljenje.  Za pozitivnu odluku neophodno je da ste i vi i dete spremni za odvajanje.

KADA JE DETE SPREMNO DA IDE NA EKSKURZIJU SA ZABAVIŠTEM?

Predškolci su zreliji nego što to vide njihovi roditelji. Dete odrasta, a ulaskom u vršnjačku grupu  ubrzano se osamostaljuje, iako je za mamu i tatu još uvek beba kojoj je neophodna njihova stalna zaštita.

Neki beogradski vrtići uspešno vode trogodišnjake i četvorogodišnjake na višednevna putovanja. Ipak, stručnjaci se slažu da je prosečno gledano, dete od pet ili šest godina, potpuno adaptirano na vrtićku grupu, spremno za ekskurziju sa zabavištem.

Dakle, roditelji, koliko god se opirali, u nekom trenutku ćete morati da pustite dete. Bolje je da to bude ekskurzija sa zabavištem, jer dete ide sa svojim drugarima, u maloj grupi, pod nadzorom vaspitačice koja ga dobro poznaje i svakodnevno provodi puno vremena sa njim.

Za razliku od toga, rekreativna nastava u prvom razredu podrazumeva veću grupu, novu učiteljicu i decu koja se manje poznaju.

“ŠTA AKO…”

Roditeljska razmišljanja koja počinju ovako su sofisticirana sprava za mučenje. Tu nema drugog saveta, osim da vam preporučimo knjigu

“Kako da najlakše upropastite rođeno dete”,

s posebnim osvrtom na plakat

“Ne d’o ti bog šta ti roditelj pomisli”.

Za dečje iskustvo i samopouzdanje je važno da idu na ekskurzije sa zabavištem, zato ih u slučaju nostalgije, obodrite da ostanu sa drugarima i zabavljaju se do planiranog povratka. Našalite se, nasmejte i oraspoložite svog putnika… A kada se vrati pašćete u zagrljaj, sa suzama radosnicama, jer ste se toliko uželeli jedni drugih.

Ovo ne preporučujemo, ali kada vas proganja: ”Šta ako…” scenario, zapamtite da dete niste pustili na Mars, i da u slučaju preke potrebe, možete otići po mališana I dovesti ga kući ranije.