Električan bicikl – novi trend eko turizma

Iz ugla eko turizma, jedan od trendova u svetu dvotočkaša postaje i električan bicikl. Ovo prevozno sredstvo, zapravo, predstavlja spoj klasičnog modela bicikli sa pogonima, čija se baterija puni na struju. Stoga, ovi bicikli su idealan izbor za duge, naporne vožnje, mogu se koristiti i za asistiranje prilikom uspinjanja uzbrdicama.

Upotreba i vrste električnih bicikli

Električni bicikli potiču još s kraja XIX veka, kada su prvi put prijavljeni kao patent. Međutim, na njih se nije obraćala preterana pažnja sve do 90-ih godina prošlog veka, kada je njihov motor znatno unapređen time što je omogućena veća kontrola nad njim.

Posle čitavog veka slabe upotrebe ovog patenta, tek krajem XX počinje nagli rast u potražnji električnih bicikli.

Po podacima iz 2016. godine svakodnevno se koristi preko 210 miliona električnih bicikli na celom svetu.

Postoje različite vrste električnih bicikli: od onih sa slabijim motorima, koji služe samo pri blagoj asistenciji pri pedaliranju, do onih koji su po jačini motora sličniji mopedima. Ipak, električni bicikli nisu isto što i mopedi, na e-biciklima uvek možete pedalirati.

Električni bicikli se mogu voziti na tri različita načina, njihova upotreba zavisi od vrste bicikli:

• Vožnja samo okretanjem pedala, kao klasičan bicikl,
• Vožnja pedaliranjem uz asistenciju pogona. Dakle, kod nekih bicikli pogon može raditi isključivo uz pedaliranje,
• Vožnja samo korišćenjem pogona, slično mopedu. Za neke vrste bicikli nije neophodno pedaliranje da bi pogon radio.

Maksimalna brzina koju možete dostići na električnim biciklima, takođe, zavisi od vrste bicikla, kao i od zakona države o limitu brzine. Neki bicikli imaju maksimalnu brzinu od 25km/h. Oni sa većom cenom mogu dostići i brzinu od 45km/h, što je ujedno i maksimalna zakonska brzina za električne bicikle u našoj državi. Kada bicikl dostigne svoju maksimalnu brzinu, motor se automatski isključuje.

Maksimalna snaga motora e-bicikli je 250W, a na tržištu su se pojavili i novi motori od 500W, koji daju veću brzinu vozilu.

Prema srpskim zakonima električna bicikla se posmatraju kao klasična bicikla, dok se u nekim drugim državama oni izjednačavaju sa mopedima. To znači da je kod nas parikiranje električnog bicikla besplatno, ta za njega nije potrebno osiguranje, kao ni vozačka dozvola. Dakle, električan bicikl mogu voziti osobe koje po zakonu mogu voziti i klasičan bicikl.

Kod nas je izuzetno popularan model Pedelec, koji se proizvodi u Nemačkoj. Na Pedalecu je  omogućeno i pedaliranje i korišćenje pogona. Pogon radi samo ukoliko se i pedalira. Maksimalna brzina Pedaleca najčešće iznosi 25km/h, dakle, spada u sporije modele električnih bicikli. S-Pedalec je bicikl istog proizvođača, čija maksimalna brzina može dostići 45km/h.

Za još tehničkih podataka pogledajte ovaj link E-prime.com/pao/.

Funkcionisanje baterije

Baterija e-bicikla se treba redovno puniti. Na ekranu bicikla se uvek može videti koje je stanje baterije. Baterija se uvek može odvojiti od bicikla.

Baterija tek kupljenog električnog bicikla je fabrički napunjena, zato ju je potrebno priključiti na punjač i puniti sve dok ne zasija zelena lampica. Svaki sledeći put kad se upali zelena lampica treba puniti bateriju još dva sata. Ukupno punjenje baterije može trajati do 6 sati.

Treba napomenuti da se baterija mora puniti što redovnije, čisto da bi se održala u ispravnom stanju, iako se možda bicikl ne koristi redovno. Tokom zime je potrebno da se baterija skine sa punjača čim siđete sa bicikla. Ukoliko se bicikl ne koristi tokom zime treba samo čuvati bateriju u toploj prostoriji i dopunjavati je jednom mesečno.

Ranije se prilično teško dolazilo do novih baterija, međutim, danas se mogu nove baterije kupiti na svim mestima na kojima se električni bicikli prodaju.

Električni bicikli i ekologija

Vožnja električnim biciklom umesto vožnje, automobilom, skuterom ili mopedom ima razne prednosti. Kako se električni bicikli većinom zakonski vode kao klasični, oni se mogu voziti stazama za bicikle. To čini vožnju električnim biciklom znatno bezbednijom.

Takođe, vožnja može biti i bržom, jer na stazama za bicikle ima manje gužve nego na putevima. A i ukoliko se nađete na putu možete lako zaobići automobile i saobraćajne gužve i voziti prečicama. Tako, često, možete brže stići vozeći se biciklom, nego drugim prevoznim sredstvima.

Parkiranje se ne naplaćuje, a električni bicikl je znatno teže ukrasti nego klasični, jer automatsko zaključavanje koči okretanje točkova. Inače, električni bicikli imaju nešto veću težinu od klasičnih, ali su dovoljno laki da se mogu bez problema uneti u voz ili neki drugi transport.

Prilično važan faktor je i taj što je vožnja električnih bicikli dobra za zdravlje. Vožnja električnih bicikli se pre svega preporučuje ljudima sa povredama, penzionerima, kao i onima sa slabom fizičkom kondicijom. Vožnja na pogon, olakšava pedaliranje. Povoljno utiče na samopouzdanje vozača jer znaju da se uvek mogu osloniti na motor bicikla, ukoliko postanu previše umorni tokom vožnje.

Pored svih ovih vrlina koje imaju električni bicikli, verovatno je najvažnija stavka ta da se njihovim korišćenjem ne zagađuje životna sredina. Izduvni gasovi iz automobila i drugih prevoznih sredstava daju značajan procenat u kupnom zagađenju vazduha, naročito u velikim gradovima.

Korišćenjem električnih bicikli dajete svoj doprinos u smanjenju tog zagađenja, a pri tome sami imate dosta koristi od toga. Svakodnevno punjenje baterije bicikla je opet na mesečnom nivou jeftinije od trošenja goriva.

Recimo, Kina je danas najveći proizvođač električnih bicikli, tamo se najviše ikoriste, upravo da bi se smanjila količina zagađenog vazduha u gusto naseljenim sredinama.

Mnogi smatraju da će pre zaživeti punjenje baterije solarnom energijom kod električnih bicikli, nego kod električnih automobila iz razloga što im je potrebno znatno manje energije da bi se napunili. Danas se radi na projektima solarnih parkinga za električna bicikla, gde bi se bicikli punili tako što bi se povezali sa solarnim panelima.

Električni bicikli koriste 18 puta manje energije od terenskih automobila, 13 puta manje energije od sedan automobila i 6 puta manje energije od železničkog prevoza.

Jedinu moguću brigu može predstavljati olovo u baterijama, koje može biti štetno za sredinu, ali to je moguće lako rešiti reciklažom.