Pravi uživaoci fešn-a znaju da je Milano i njegova nedelja mode neprikosnoveno uticajna kulturna tačka na ovoj planeti. Trenutno su modne blogerke poprilično aktuelne, pa evo korisnog putopisa za prestižno sagledavanje ovog fenomena i nezaboravno putovanje u Milano.
Sa milion i tristotina hiljada stanovnika Milano je drugi grad po veličini u Italiji. Međutim u privrednom pogledu Milano daleko prevazilazi sve druge gradove Italije. To je centar industrije, trgovine i bankarstva što je jedino zdrava osnova za procvat kulture koja se posebno ispoljila u modi. Grad sa dinamičnim saobraćajem. Milano je centar bogate provincije Lombardije. Iz ovog grada račva se više od dvadeset železničkih pruga u raznim pravcima i 12 automobilskih puteva.
Grad ima dugu i burnu prošlost. Podigli su ga Rimljani kad su pokorili Severnu Italiju i njene stanovnike Gale. O tome govore i neke starine. Međutim poslovni i radni stanovnici Milana nisu čuvali te starine, a Milano je kraće vreme bio i prestonica Rimskog carstva. Iza sebe ima oko 2 hiljade godina starosti.
U Srednjem veku s obzirom na svoj obrt i trgovinu Milano ima značajnu ulogu. Često je na čelu saveza italijanskih severnih gradova protiv nemačkog pokoravanja. Pojedine kondotijerske porodice ovde su nastupale kao tirani.
Današnji izgled Milana pruža sliku potpuno modernog i velikog grada, čiji urbanistički zahvati nose pečat korisnog i skladnog.
Dva velika spomenika dominiraju gradom, to je katedrala Duomo i zamak Sforca.
Katedrala Duomo i sakralna arhitektura
Katedrala (Duomo). Ova crkva se nalazi na trgu koji po njoj nosi i ime (Piazzo del Duomo). To je najlepši spomenik Milana, a ujedno i najneobičniji model složene gotske arhitekture u Italiji. Crkva ima pet lađa. Sa spoljašnej strane građevina stoji na 40 svodova, a unutra baziliku drže 52 stuba.
Crkva je duga 148 metara, a toranj je visok 108 metara. Najveću interesantnost ove čudne crkve čine 4440 malih kipova i raznih figura. Prema nebu se diže čitava šuma figura koje se slivaju u jednu efektnu harmoničnu čipku. Ova ogromna crkva sa mnogobrojnim dekoracijama počela se graditi krajem XIV veka pa i danas se još na njoj ponešto dodaje i dopunjuje.
Crkva sv. Anastazija takođe spada u velike crkve Milana. Datira iz IV veka, a kasnije je prepravljena i dograđivana. U unutrašnjosti ove bazilike nalazi se bogat mozaik iz XII veka.
Među najveće znamenitosti Milana spada i crkva Santa Maria della Grazie, odnosno trpezarija u dominikanskom manastiru iza ove crkve. Tu je 1945. do 1947. godine Leonardo da Vinči slikao svoju “Tajnu večeru”, po opštoj oceni najsavršenije slikarsko ostvarenje svih vremena. Slika prikazuje onaj prizor zaprepašćenja i zbunjenosti kada je, tobože Hristos rekao: Jedan će me od vas izdati – obraćajući se svojim učenicima (apostolima).
”Tajna večera” je slabo očuvana jer ju je radio uljanim bojama, ali ima sačuvanih oko 20 uspelih kopija. Verovatno znate da se ovo remek delo nalazi na uneskovoj listi.
Iza sebe je ostavio malo slika. Drugo njegovo veliko slikarsko ostvarenje je portret “Mona Liza” (nalazi se u Luvru).
Leonardo da Vinči je jedan od vrhunskih genija slike, čiji je dijapazon posmatranja bio iznenađujuće velik. Rodio se nedaleko od Firence (1452. do 1519. godine). Iza njega je ostalo mnogo crteža, studija i rukopisa. Bio je pronalazač i konstruktor. Izučavao je perspektivu, fiziku, astronomiju. Radio na navodnjavanju Padske Nizije, pravio urbanističke planove i nacrte za avione i podmornice. Bio je, zasigurno, jedan od najvećih stvaralaca i titana čovečanstva. Engels za njega kaže da je prvi među titanima duha i učenosti koje je dalo renesansno doba.”
Zamak Sforca i ostale znamenitosti Milana
Ovo je značajan srednjevekovni građevinski spomenik. Često je prepravljan, sada je muzej. Institut za umetnost i istoriju. Zamak je podignut u XV veku.
Grad ima čitav niz bogatih i raskošnih patriciskih palata. Pošto je čitav Milano stradao od bombardovanja 1943. godine, oštećene su i ove palate, ali je dosta toga uspešno restaurirano.
Među zanimljive turističke objekte ubraja se i Trijumfalni luk, neklasično delo. Luk je počeo da se gradi 1807. godine i bio je namenjen Napoleonovim pobedama, ali je 1822. godine slavoluk posvećen austrijskom caru Franji I. Kasnije, kada se 1859. godine Austrija povukla iz Lombardije, sastrugane su pohvale Austriji i luk je dobio novog vlasnika – italijanskog kralja Vitora Emanuela II. Prekrasni četveropreg na vrhu luka delo je vajara Sanđorđa. Najtačnija prognoza za Milano sa meteogramom dostupna je i na našem sajtu.
Skala
Kada se govori o Milanu, muzičari ga već asocijacijom povezuju za muzičku kuću Skale. Zgrada opere građena je u XVIII veku uglavnom prilozima bogatih gradskih patricija. Tu su oni imali svoje lože uređene kao salone gde su vršili i prijeme ( pod istim okolnostima gradilo se i održavalo pozorište u Hvaru).
Milanska Skala vezana je i za patriotsku borbu stanovništva protiv austrijske okupacije.
U dvorani ima mesta za preko 3 hiljade gledalaca. Zasluga za svetsku slavu ove, uz Metropoliten operu Njujorka, najpoznatiju kuću sveta, pripada najviše slavnom muzičaru i dirigentu Toskaniniju. Sa upornošću neobičnom za mekoputne muzičare, gotovo tvrdoglavom doslednošću, krajem XIX i početkom XX veka, lomio je samovolju vlasnika loža i Skali dao mesto, koje ona danas uživa u svetu. Dvorana Skale ubraja se među najakustičnije dvorane u svetu. Za vreme Drugog svetskog bombardovana je i Skala, pa je teško oštećena. Nije prošlo mnogo godina posle rata i Skala je blesnula istim sjajem i, što je naročito značajno, istom akustičnošću kao i ranije. Na svojoj sceni okuplja vrhunske vokalne i instrumentalne muzičare sveta.
Skala ima i pozorišni muzej, to je ustvari istorija Skale.
Muzej znanja Leondardo da Vinči
Milano ima više muzeja, galerija i biblioteka. Najpoznatiji muzeji su Nacionalni muzej znanja i nauke ”Leonardo da Vinči”, Muzej oslobođenja i Muzej Manconija”.
A od galerija najveća je Galerija di Brera, koja se svojim bogatstvom približava velikim firentinskim galerijama. U galeriji su dela venecijanskih, lombardinskih i drugih italijanskih majstora i škola. U umetničkim krugovima velik ugled uživa i Gradska galerija moderne umetnosti.
Nacionalna biblioteka di Brera raspolaže vrlo bogatim i skupocenim knjižnim fondom (preko 700 hiljada svezaka), mnogobrojnim bibliografskim raritetima (ima 1600 manuskripta i 2300 inkunabula).
Milano je privlačan ekonomski centar, zato su milanski prolećni i jesenji sajmovi velika privredna smotra. Milano je i svetski poznat grad mode, pa planirajte na vreme kartu i smeštaj, jer tokom ove manisfestacije zauzeće je makismalno.
Od poznatih ličnosti kojima se stanovnici Milana ponose treba pomenuti ime Salvatora Kvazimoda, profesora književnosti iz ovog mesta, dobitnika Nobelove nagrade za književnost 1959. godine. Neosporno velik stvaralac i ne manje zaslužan kao prevodilac klasičnih latinskih pisaca.
Uključi se kroz komentar