Živimo u eri informacionih tehnologija, u takozvanom post informatičkom društvu kada je informacija najskuplja roba, a industrije koje je obrađuju pripadaju najskupljim privrednim segmentima. Dobar primer za to su telekomunikacije i mobilna telefonija, bankarski softver i tako dalje.
Ovaj uvod je dat sa ciljem da upravo ove informacijone tehnologije trebaju da nam olakšaju život, da učine da za operacije koji su mehaničkog tipa ne trošimo vreme, već da umesto nas to uradi neka mašina i tako dalje.
Tipičan i eklatantni primer kako nekada odsustvo informacija može poprilično da zakomplikuje život je gužva na graničnim prelazima.
Zanimljivo, ali verovali ili ne, uprava carine, ni na jednom mestu na svojim specijalizovanim sajtovima ne nudi servis koji govori kolika je gužva, bilo u metrima, automobilima ili vremenu ni na jednom bitnom prelazu: Horgoš, Kelebija, Ribarci, Preševo, Gradina i tako dalje…
Na ovom mestu nećemo samo kritikujemo, već i da iznesemo nekoliko konstatacija:
1. Nikad ne krećite petak na subotu ili subota na nedelju ako ne morate
2. Prvog avgusta Turci koji rade u Nemačkoj idi na na kolektivni godišnji, pa tada su gužve na Horgošu i Gradini najveće
3. Možda najveće iskušenje koje vas čeka kada prilazite organizovanoj gužvi u više kolona je kojoj koloni se priključiti? Marfijev zakon kaže da kolona u koju uđete kretaće se najsporije, a mi vam savetujemo sledeće:
– Nije bitno da li je kolona namenjane građanima evropske unije ili ne,
– Bitno je da ne uđete u traku za kamione i autobuse
– Pogledajte tekst o savetima o dokumentima za put kolima u inostranstvu
– U trenutku uključenja u gužvu izaberite levu traku i najmanje ćete pogrešiti
4. I najbitnije, ne verujte medijima, novinama i televiziji, svi granični prelazi imaju telefon pa prosto ih pozovite i pitajte.
O ovome može još puno da se priča, pokrenuli smo i forumsku diskusiju o zadržavanju na graničnim prelazima, pa želimo vam brz put bez zaustavljanja i kašnjenja!
Uključi se kroz komentar