Kako zaustaviti laži na Fejsbuku

Putnici često, ako ne i obavezno proveravaju tačnost i sigurnosti o smeštaju na svom putovanju. Ali možda je mnogo upečatljivije prokomentarijsati sledeće činjenice.

Tokom maratonske izborne kampanje u Americi jedna od udarnih vesti došla je iz Makedonije. Momak iz Velesa napravio je sajt na kom je objavljivao izmišljene vesti o Donaldu i Hilari i beležio ogromnu posetu koju je uspeo i dobro da unovči.

Upravo su poslednji izbori u Sjedinjenim Američkim Državama otvorili pitanje lažnih vesti koje se šire Fejsbukom kao lavina, bez mnogo provera i adekvatne kontrole, među brojnom populacijom koja po običaju i dalje veruje da je sve što se nalazi na internetu, ako ne baš sasvim, onda bar približno istinito.

Mnogi su ove izmišljene vesti koje su republikanske struje intenzivno plasirale proglasili i glavnim uzrokom pobede Donalda Trampa. Mi ovde imamo par tabloida koji nas i sami lako mogu uveriti koliku moć potpuno izmišljene priče mogu imati kod lakovernog biračkog tela pa nije teško da poverujemo da je Fejsbukova praksa deljenja i plasiranja sadržaja odigrala važnu ulogu pasivnog saučesnika.

Ali, kako to, kada se ni u vestima u štampanim ne mogu zaustaviti ovakve pojave, očekivati da neko može sprečiti širenje izmišljenih vesti po tako demokratkom prostoru kao što je Fejsbuk, pa i sam internet?

Facebook u problemu?

Iako se laži šire brže nego istine, nekako je Fejsbuk prepoznat kao glavni krivac za širenje neautentičnih vesti. Procurela je vest da su i sami zaposleni u kompaniji oformili tim koji će ukazati na ovaj problem, a javnost je posebno iziritirala arogantna reakcija Marka Cukerberga koji je jednostavno izjavio da je 99% vesti koje se dele na Fejsbuku istinito i da je ideja da su lažne vesti koje su se širile mrežom uticale na izborni rezultat sumanuta.

Pažnja se usmerava na Fejsbuk iz razloga što je ova platforma postala jedan od glavnih faktora u širenju informacija i formiranju svesti. Prema nekim izvorima, u Fejsbuku je već rađeno na apdejtu koji će prepoznati  lažne vesti i eliminisati ih iz njuz fida, ali je on povučen kada se uvidelo da će nesrazmerno uticati na smanjenje vidljivosti vesti sa desno orijentisanih sajtova. Iz kompanije poriču da se ovo ikada dogodilo.

Bile lažne ili ne, činjenica je da se vesti na Fejsbuku šire ogromnom brzinom, i to naročito one koje potvrđuju naše već izgrađene poglede na svet.

Kako rešiti problem?

Čini se da je Cukerberg priznao postojanje problema i ukazao da Fejsbuk može da ga reši ako to zaista želi. Jer, ako je rekao da je 99% vesti istinito (što zaista zvuči kao sumanuta, utopistička tvrdnja) to onda znači da je svestan da jedan posto vesti nije istinit i da postoji način da se lažne vesti prepoznaju.

I borba sa klikabilnim naslovima koju je Fejsbuk započeo tokom ove godine povezana je sa ovim problemom. Jer, i klikabilni naslov je svojevrsna laž pošto mnogi ne pročitaju više od naslova koji predstavlja izvrnutu istinu sa izostavljenim najbitnijim detaljima.

Naravno, Fejsbuk je u dilemi. Izgubiti kredibilitet, što znači i izgubiti korisnike na dugotrajnim stazama, ili zadržati kredibilitet, a po tu cenu momentalno smanjiti atraktivnost sadržaja. Ova dilema postoji jer ljudi na Fejsbuku i ne očekuju strogo precizan, istinit sadržaj, autentičnost po svaku cenu. Oni su tu velikim delom zbog zabave, da ostanu u toku sa zbivanjima, zbog toga da budu prvi svedoci skandala. Istina i samo istina ne zvuči kao previše zanimljiv scenario, inače bi se mnogo više ljudi bavilo naukom ovih dana.

Rivalitet sa Guglom

Problem širenja neistinih informacja nije tipičan samo za Fejsbuk. Slična muka pogađa i Gugl, gde najčešće u top deset rezultata ne neki upit možete naći bar jedan koji je čista dezinformacija. Trenutno većina rezultata na prvoj strani Gugla govori da je Tramp osvojio i većinu onoga što se u izbornom sistemu SAD naziva „Popular votes“ a to jednostavno nije istina.

Gugl je priznao problem, istakao da je cilj da pretraga pokazuje samo najrelevantnije rezultate i da su u ovom slučaju podbacili. Sa mnogo manje arogancije od Marka Cukerberga, priznali su problem i rekli da rade na njegovom rešavanju.

U svrhu borbe sa neproverenim vestima, Gugl je zapretio da će onemogućiti postavljanje oglasa na sajtove kojima se ne može verovati, koji pogrešno prenose izvorne vesti, izvrću smisao rečenog i bilo kako zavaravaju čitaoca sadržaja.

Naravno, može se reći da je Gugl u znatno jednostavnijoj situaciji. Nema direktan problem sa korisnicima koji sami dele neproverene sadržaje, a važan deo algoritma predstavljaju signali sa domena koji imaju autoritet, pa se ne može lako desiti da jedan sajt koji nije pouzdan zauzme visoko mesto u pretrazi na konkurentnu ključnu reč.

 Četvoro studenata pronašlo rešenje

S obzirom da je ovo trenutno goruća tema, organizatori nedavnog hakatona na Prinston univerzitetu dali su zadatak učesnicima da pronađu rešenje za filtrirnje vesti na Fejsbuku. Pobednički tim sastavljen od četvoro studenata možda je došao do rešenja.

Prema njihovoj zamisli, algoritam pod nazivom FiB povezuje se sa ekstenzijom u Chromeu koja taguje članke na Fejsbuku kao „verified“ ili „not verified“. Algoritam bi zaključke o verodostojnosti tekstova donosio na osnovu spošaljnjih signala, kao što su kredibilitet izvora i provera samog sadržaja sa drugim izvorima informacija. Ukoliko izvor ne bi prošao tekst, bili biste preusmereni na sadržaj sa istom tematikom objavljenim na drugom sajtu.

Bilo da Fejsbuk prizna da problem postoji ili ne, zanimljivo će bidi pratiti sadržaj njuz fida u narednim mesecima.

U svakom slučajevu administratori koji su zaduženi za održavanje Facebok strana nake se pripreme i zarad par klikova odole kvazi viralnostima.