Postoji na stotine amfiteatra na svetu, al jedan je Koloseum, zaštitni znak i turistički simbol današnjeg Rima. Pored Rimskog foruma nalazi se Vespazijanov amfiteatar, poznat pod imenom Koloseum, a po svojim dimenzijama najveća rimska građevina. Opštim izgledom i oblikom sličan je amfiteatru u Puli, ali je znatno veći.
Konačno građenje završeno je 80. godine naše ere, za vreme cara Tita.
Ima četiri sprata s nizom arkada između kojih su poluspratovi. Svi spratovi su u drugom stilu: prvi je dorski, drugi jonski, a treći korintski. Četvrti sprat ima četvorouglaste prozore oživljene korintskim elementima. U arkadama na donjim spratovima nekad je stajalo 80 mramornih statua. Građevina je elipsoidnog oblika. S unutrašnje strane protezao se nepregledan niz stepenica.
Raspon amfiteatra bio je 180 puta 156 metara, a visine 48 metara. Bilo je mesta za preko 50 000 gledalaca, a pojedini antropolozi licitiraju ciframa i od 80 hiljada gledalaca. Podzemlje arene je pravi lavirint odeljenja i hodnika. Amfiteatar nije imao krova, ali su postojale motke za platno koje se za vreme predstave razapinjalo.
U ovoj grandioznoj građevini, koja i danas pleni pogled gledaoca, zbilo se prvih vekova naše ere mnogo dramatičnih i potresnih događaja. Otvaranje je slavljeno 100 dana, i u igrama tih dana ginulo je pet hiljada ljudi i devet hiljada životinja. Arena se mogla napuniti vodom, pa su se izvodile i pomorske bitke.
Ove monumentalne ruševine oživljavaju daleku prošlost obeleženu stravičnim krikovima gladijatora i robova u samrtnom ropcu i povicima desetina hiljada suludih gledalaca koja je sadistički uživala u krvi i krvoločnim scenama. Rimski cirkusi gutali su ogromna sredstva nacionalnog dohodka imperije.
Pretpostavlja se da su prve predstave počele 238. godine pre naše ere, a trajale su gotovo do propasti države. U početku je program bio nedužan i viteški (atlete, rvači, jahači, utrke sa konjskim zapregama itd) da bi se pretvorile u najstrašnije scene bacanja zdravih ljudi i žena u kaveze izgladnelih zveri uz oduševljeno kričanje poludele svetine. Inspirisano ovakvim događajima snimljeno je desetina filmova i serija, kao na primer „Gladijator“ ili serija o Spartaku „Krv i pesak“.
Car Neron, veliki krvolok, koji je ubio majku, ženu i učitelja, filozofa Seneku, uveo je da se goloruki ljudi bore sa razjarenim zverima. Blazirana publika oduševljeno je prihvatila tu novu vrstu mučenja ljudi. I otada je to postala stalna praksa.
Koloseum je kroz čitav Srednji vek propadao. Danas je pod punom zaštitom države. Troše se znatna novčana sredstva da se i za buduće generacije sačuva barem nejgov sadašnji izgled koji svakog dana mirno dočekuje i po nekoliko hiljada turista.
Uključi se kroz komentar