Kula Nebojša – Za one koji se ne boje

Kao deca, često smo odlazili na Kalemegdan. Pogađate da je najlepši deo sa kojeg se pruža pogled na Savu i Dunav, ka Sremu i Banatu. Još u to vreme posebnu pažnju privlačila mi je kula Nebojša.

Bila je zapuštena, mistična i dominantna na mestu gde stoji.

Ljudi je ponekad zovu Nebojšina kula, pa mi je to odavno zagolicalo maštu da se zapitam kom Nebojši je posvećena.

Da li je Nebojša bio neki plemić ili vladar iz naše istorije po kojem je ovo zdanje ponelo ime?

Ne, Nebojša nije bio slavna istorijska ličnost, poput mog imenjaka Nemanje.

Šta više, nikakav bitni Nebojša nije ni postojao. Zato, ovo nije Nebojšina kula, već kula Nebojša.

Šta znamo o kuli Nebojša? Iz kog vremena potiče, čemu je služila, kako je dobila ime i šta se u njoj nalazi danas?

Put od Ugarske preko Turske do Srbije

Na osnovu istorijskih izvora i arheoloških iskopavanja, znamo da je priobalna kula Nebojša najverovatnije podignuta nakon neuspele turske opsade Beograda 1456. godine. Nakon turskog osvajanja Beograda 1521. godine, sultan Sulejman Veličanstveni naredio je da se spaljena priobalna kula obnovi. Iako je kula trebalo da služi Ugarima kako bi odbijali turske napade sa reka, Turci su je obnovili kako bi topovskom paljbom sprečili eventualni prodor ugarskih brodova ka Beogradu.

Putujući za Carigrad 1572. godine, David Ungnad von Sonnegg zabeležio je da se na obali prema ušću Save u Dunav nalazi velika kula, nazivajući je Bela kula. Sredinom XVII veka, turski geograf Hadži Kalfa takođe je zapazio ovu kulu, navodeći da ju je podigao Sulejman Veličanstveni.

Tokom XVIII veka u kulu su zatvarani pobunjeni janičari. Na ovom mestu, oni su davljeni i kasnije, po starom turskom običaju, bacani su u Dunav. Godine 1798. u kuli je bio zatočen i pogubljen grčki patriota Riga od Fere (Ρήγας Βελεστινλής Φεραίος). Početkom 1801. tu je ubijen beogradski mitropolit Metodije.

U kuli Nebojša bili su zatvoreni brojni zarobljenici u vreme janičarske strahovlade neposredno pre Prvog srpskog ustanka, a posebno nakon sloma ustanka. Tada su na ovom području vršena masovna pogubljenja. U ovoj kuli bio je zatočen đakon Avakum, beogradski mučenik, koji je odavde odveden i ubijen na kolcu. Tokom 1815. godine, u kuli Nebojša bio je zatvoren Jevrem Obrenović, brat kneza Miloša, koji je kasnije imenovan za prvog srpskog gradonačelnika Beograda.

Kula danas

Osim što podseća na srednjevekovni Beograd, na tursko doba i stradanja u ime slobode, ova kula predstavlja jedinstven spomenik povezanosti Srbije i Grčke. Stradanje Rige od Fere na ovom mestu zauvek će predstavljati neizbrisiv most, izgrađen na zajedničkim uverenjima balkanskih naroda u značaj i vrednost slobode. Riga od Fere bio je grčki revolucionar, heroj i pesnik koji je pao kao prva žrtva ustanka protiv Otomanskog carstva. Bio je cincarskog porekla. Dopisivao se sa Napoleonom, a svojim radovima pozivao je na revoluciju i otpor turskoj okupaciji. Na prevaru je uhvaćen i doveden u Beograd, pa je zato ova kula istovremeno simbol podizanja glasa protiv turske dominacije na Balkanu.

Noviji radovi na obnovi kule počeli su još šezdesetih godina prošlog veka. Prepoznajući značaj Rige od Fere za sopstvenu istoriju, Vlada Grčke podržala je projekat obnove kule započet 2009.

Izložbene postavke

Danas se u kuli Nebojša nalazi izložbena postavka podeljena u četiri tematske celine. U prizemlju se nalazi postavka, koja opisuje kulu kao zatvor, te uspomenu na sve koji su ovde stradali. Kroz upotrebu savremenih digitalnih tehnologija, prvi sprat posvećen je životu i delu Rige od Fere. Postavka na drugom spratu kule posvećena je Prvom srpskom ustanku i stvaranju moderne srpske države, nastale nakon turskog perioda.

Poslednji nivo posvećen je istoriji Beograda. Prestonica je prikazana kao raskršće različitih religija, naroda i kultura, sa pečatom prerastanja iz turske kasabe u evropski centar. Ovaj deo izložbene postavke veliča ideju slobode i napretka, pa je posebno interesantan podignuti lavor ispunjen vodom, koji se nalazi u sredini prostorije. Baš ovde posetilac ima mogućnost samostalnog promišljanja o simbolici i smislu ovog izložbenog elementa.

Arhitektura kule

Kula je višespratno zdanje i ima pravilnu osmougaonu osnovu, sa prečnikom unutrašneg prostora od oko 8,50 metara. Dimenzije spoljnih strana su 6 metara, dok debljina zidova iznosi od 2,90 do 3 metra. Spoljno lice je građeno pravilnim tesanicima mekog krečnjaka, koji je donošen iz okolnih beogradskih kamenoloma. Unutrašnja lica zidova kule građena su lomljenim, pritesanim kamenom uz mestimičnu upotrebu opeka. Kula je utemeljena na ploči kvadratne osnove i dimenzija 14,50 sa 14,50 metara.

U svojoj unutrašnjoj strukturi kula je bila ojačana drvenim gredama, složenim u vidu više paralelnih nivoa horizontalnih rešetki, koje su verovatno bile povezane i po vertikali. Pretpostavlja se da je prvobitna visina građevine bila oko 25 metara. Nažalost, usled kasnijih pregradnji, poslednja etaža nije sačuvana u izvornom obliku. Unutrašnji prostor kule bio je izdeljen drvenim međuspratnim konstrukcijama. Sa nivoa četvrtog sprata izlazilo se na odbrambenu galeriju, isturenu na profilisanim konzolama. Na svakoj od osam strana kule nalazilo se po pet konzola, kao i po jedna na uglovima.

Ma koliko ne poznavali Beograd, kula Nebojša jedina je impozantnija građevina donjeg beogradskog priobalja, gde se nalazilo staro, danas zaboravljeno Dunavsko pristanište. Ukoliko ne poznajete njenu istoriju i arhitekturu, svojim oblikom ukazaće vam da je u prošlosti služila kao kula osmatračnica i bedem odbrane. Kad posetite Kalemegdan, čak i da ne želite, ovo zdanje nametnuće se da ga primetite.

Ime Nebojša?

Ne treba zaboraviti da je današnja kula Nebojša dobila naziv tek u XVIII veku po istoimenoj glavnoj kuli zamka Stefana Lazarevića. On je dobio Beograd od Ugara, a vreme njegove uprave jedna je od najznačajnijih zlatnih epoha koje je Beograd iskusio u svojoj bogatoj istoriji. Beograd tog vremena bio je trgovačka raskrsnica između Venecije i Istanbula – zapada i istoka. Krasila ga je despotova palata u okviru koje se nalazila glavna kula Nebojša. Stara kula srušena je 1690. u jednoj od opsada grada. Iako znamo istorijski kako je današnja kula dobila ime, odakle zapravo potiče ovaj naziv?

Ime Nebojša najverovatnije je nastalo kao negacija glagola bojati se. Prema jednoj priči, tokom pokušaja Turaka da osvoje grad, drevni Beograđani međusobno su tešili jedni druge rečima ne boj se. Stara despotova kula bila je simbol stabilnosti i snage grada. Dok je kule, nema razloga za strah, pa se ime Nebojša povezuje etimološki sa glagolom ne bojati se i imenicom nebojanje.

Budući da je okolina kule Nebojša bila poznata po mučenjima i ubijanjima protivnika turske vlasti, prema mnogim lokalnim pričama, verovalo se da su Turci ohrabrivali zarobljenike i buduće mučenike rečima ne boj se. Kako je kula bila tamnica u vreme Turaka, takođe je verovatno da su sami sužnji jedni druge tešili i ohrabrivali ovim rečima. Ipak, ovakve pretpstavke čine se romansiranom pričom, s obzirom da je kula Nebojša kao pojam starija od turskog prisustva na ovim prostorima.

Da li je to sve?

Ako se setite još neke priče ili legende, podsetite me. Ovaj deo Beograda već dugo je izvorište pitanja, pretpostavki i mitova. Tu su se od davnina ukrštali Kelti, Rimljani, Austrijanci, Ugari i Turci. Možda baš zato ova mesta do danas intrigiraju ne samo posetioce, već i nas – lokalno stanovništvo.

Knjige poput Bakarnih bubnjeva ili filmovi kao što je Lavirint dodatno raspiruju maštu. Istorijski se zna kada je nastala kula Nebojša, koliko puta je urušavana i obnavljana, kako je dobila ime… Međutim, da li je to sve što o njoj možemo reći? Odgovor na to pitanje prepuštam mašti, jer možda će baš ona izroditi neke nove pretpostavke.

Kad naiđe mašta, možda je pravo mesto za opuštanje restoran Vodenica, koji se nalazi neposredno uz kulu. Jedan je od trenutno najboljih ribljih restorana u Beogradu. Pored duge tradicije, Vodenica je posebno predusretljiva tokom Fish festa, koji se ovog leta održava od 3. do 6. septembra. Ako ne ranije, možda baš tad treba skoknuti do kule Nebojša i prepustiti se pomešanom užitku istorije, tradicije i nezaboravnih ukusa skrivenog beogradskog priobalja.

Nemanja D. Milinović

Nemanja D. Milinović je kulturolog školovan pri Bogoslovskom, Filozofskom i Filološkom fakultetu u Beogradu. Radna iskustva sticao je u Italiji i Rusiji. Pored pretežnog bavljenja jezičkim coach-ingom i copy writing-om, poseduje licencu turističkog vodiča.

Ako želite da upoznate Beograd i Srbiju ili imate specifična interesovanja, Nemanja će Vam predložiti klasičnu turu ili pak autentičnu turu, kreiranu isključivo prema Vašim potrebama i interesovanjima. Uvek je dostupan na ndmilinovic@gmail.com ili 064.330.20.69.