Piše: Jovana Babić
Verovatno nijedno mesto na crnogorskom primorju ne nadilazi geografsku odrednicu u meri u kojoj to čini Budva. Jedan od najstarijih gradova na Jadranskom moru je mnogo više od venecijanske arhitekture Starog grada, nastalog unutar mletačkih zidina u 15. veku, plaža na kojima je sigurno bio svako ko je ikada letovao u Crnoj Gori, noćnih klubova čija imena znaju čak i oni koji prestonicu Montenegra i dalje zovu Titogradom, ili ruskog strateškog turizma, od kog je potekao novac koji je Budvu doslovno razapeo.
Spoj svega onoga što se u njoj zadesilo,“kraljici noćnog provoda” (kako je mnogi ne samo zovu, već je tako i suštinski doživljavaju) naškodio je grđe nego zemljotres ‘79., koji je uništio skoro 400 građevina u Starom gradu: 36 godina kasnije, na budvanskom kopnu se iznad vas nadvijaju betonske i staklene ale, dok se u moru koje je zapljuskuje pitate zašto ima boju mulja; morske talase prave vibracije turbo-folka koji dopire iz krcatih kafića uz obalu, na kojoj gomila naroda pod suncobranima više podseća na scenu iz nekog izbegličkog kampa, a ako probate da nađete “svoj kutak” koji vam je do pre samo nekoliko godina bio omiljen “štek” u Budvi – izgubićete se, jer put do njega sada vodi do neke nepoznate zgrade ili u slepu ulicu.
To što se u plićaku brčkaju skuteri i jahte, a hlad na pesku ne prave palme nego trospratni, neugodno otmeni lokali, ili to što gužva na šetalištu više podseća na vašarski metež, istovremeno je u Budvu dovelo, čini se, desetostruko više posetilaca, nego što ih je u nju ikada zalazilo, i nepovratno joj obezbedilo reputaciju primitivne svaštare.
Ipak, ko god vas na informaciju da ste letovali u Budvi pogleda prezrivo ili saosećajno, znajte jedno: on nikada nije zaista obišao Budvansku rivijeru.
Plaža Kamenovo
Kao jedna od takvih, kada sam se letos, sticajem okolnosti, obrela u Budvi, moji domaćini odveli su me u uvalu između Bečića i Pržna, u kojoj se krije plaža Kamenovo. Iako se do nje stiže za desetak minuta peške, ne izbegavajte da se do ovde dovezete kolima, s obzirom da Kamenovo ima svoj privatni, besplatan parking. Do same plaže očekuje vas malo pešačenja nizbrdo, ali to shvatite kao pripremu za spust do Drobnog pijeska, još jedne od plaža nadomak Budve koju ne smete da preskočite.
Iako bi tako nešto trebalo da bude norma, a ne raritet, Kamenovo predstavlja otklon od onoga što biste očekivali u ovom delu crnogorskoj primorja, jer je njegovo more potpuno čisto, a zalazak sunca takav, da biste se u tim trenucima mogli zakleti da je plaža samo vaša.
Kako to, nažalost, nije slučaj, u danima kada na njoj nema mesta za vaš peškir, vi imajte na umu da nedaleko odatle postoji još jedna oaza: na oko sedam kilometara od Budve, u pravcu ka Petrovcu, u neposrednoj blizini Svetog Stefana nalazi se Crvena glavica, nazvana tako po stenama iste boje, koje je okružuju. Najbolji deo ugođaja koji ona pruža je to što iz ovih stena izranja gusta šuma, pa je pogled koji se pruža iz vode više nego pogodan da zamislite da se nalazite u Okrugu (izmišljena zemlja iz Gospodara prstenova, prim. aut.)
Plaža Crvena glavica
Crvena glavica zapravo predstavlja kompleks nekoliko plaža, koje su ranije bile stecište nudista, a kako oni više ne zalaze ovde, jedini kriterijum za odabir neke od njih neka vam bude to da li više volite pesak, šljunak ili kamenje, jer vam ova crvena fatamorgana nudi sve tri varijante.
Na jednoj od plaža koje imaju čast da potpadaju pod okrilje Crvene glavice nalazi se restoran, sa baštom smeštenom na stenama koje uranjaju u more, pa između gutljaja ceđene pomorandže ili zalogaja odlične morske ribe možete uskočiti u prozirnu vodu savršene temperature.
Drobni pjesak
Sledeća nezaobilazna stanica, na par kilometra od Budve ka Petrovcu je već pomenuti Drobni pijesak. Ako nikada niste bili ma tropskoj plaži, posle ove ćete poželeti da što pre obiđete još takvih: peščano prostranstvo okruženo maslinovom šumom, kom ni Jovan Dučić ne bi mogao da nađe manu, je kec iz rukava Budvanske rivijere, kakvog nipošto niste očekivali od nje.
Plaža duga četvrt kilometra, skrivena u uvali do koje se dolazi strmim putem (od preko 40 stepeni) oivičenim zelenilom i kupinama, osim egzotike krije još nešto: potok koji protiče po sred nje, deleći je na deo u kom je dvospratni kafić u kamenu i divljinu kojoj fale još samo lijane.
Ova plaža udaljena od naseljenih mesta, ima dva parkinga. Jedan se plaća 3 eura za ceo dan, dok je drugi besplatan, ali sa jednom manom: nalazi se na oko kilometer od plaže, pa se, imajući u vidu put koji do nje morate preći, baš i ne isplati, osim ako ste alpinista.
Zbog uspona, povratak ka magistrali je nova avantura, koja vas nikako neće sprečiti da se vratite u ovaj raj, a za one zaista lenje – od skoro postoji i put za automobile, pri čemu je do Drobnog pijeska moguće doći i čamcem, kao i turističkim brodićima.
Vremenska prognoza Budva je data ovde.
Lučice plaža
Na isti način stiže se i do Lučice, peščane plaže tik uz Petrovac, koja važi za jedno od najlepših skrovišta ne samo Budvanske rivijere, već i celog crnogorskog primorja.
Nestvarno zelenilo kojim se širi miris borove šume koja krasi ovu uvalu, otima se od najezde turista: na sred Lučica je veliki plažni bar, kao međa između ležaljki od trske i debelog šumskog hlada za one koji žele da veruju da ova plaža, poput onih u Budvi, neće biti zalivena betonom.
Dok se to ne desi, Lučice će i dalje biti prekrivene sitnim peskom, kao i ulaz u vodu čija se dubina postepeno povećava, što je posebna pogodnost ove plaže za one koji se ne mogu pohvaliti da su vrsni plivači.
Za one koji su posetili ova i još nekolicinu tajanstvenih mesta, do kojih biste iz Budve mogli došetati i peške, Budva nije ni Trokadero, ni prljava voda Slovenske plaže, već netaknuta priroda i morsko plavetnilo, kojima može da se pohvali malo letovališta na svetu – požurite da ih otkrijete i vi, dok još postoje.
Uključi se kroz komentar