Znam da su ozbiljni novinari radili intervjue sa Majom Petrović, pre svega u offline svetu (mislim na TV emisije, konferencije, časopise i radio), a gostovala je i na puno internet portala. Zato i jeste izazov za jednog inženjera da se usudi da nastavi sa takvim tempom kvaliteta sadržaja.
Za one (ako takvih ima), koji ne prate zanimljivosti domaće blogosfere, Maja Petrović je autor bloga VitkiGurman.com. Zapaženi je aktivista na polju zdrave ishrane. Kreativac sa penkalom i tastaturom, često i mobilnim telefonom, uvek s varjačom – a u poslednje vreme i s fotoaparatom u rukama.
Meni su multidisciplinarci posebno dragi jer pored toga što unose puno dodatne vrednosti tamo gde prođu, prenose i zdrav uticaj i ne menjaju stav sa smerom vetra.
Vidim da ste se baš dobro pripremili. 🙂 Da dodamo i to da sam vrhunska tetka čije zdrave slatkiše klinci jedu u samo 50% slučajeva?
Dok ne krene naredno pitanje zamoliću te da nam kažeš koju bi kompoziciju predložila čitaocima ovog intervjua za slušanje dok teče ova naša priča?
Poslednjih nekoliko nedelja na društvenim mrežama su bile iscrpljujuće na više nivoa, pa sada nisam u „Deva Premal, Gayatri Mantra“ fazonu. Prešla sam na Metallica i Guns N’ Roses stare hitove, da se resetujem i vratim energiju.
Pošto smo na turističkom portalu, šta je po tebi odlična početna tačka za upoznavanje Beograda iz ugla ljudi koji ne žive u prestonici?
Volim da budem pored reke, tako da je izbor bilo kog keja uvek dobra ideja.
Nalazimo se već u drugoj polovini novembra, a prvi nadolazeći turistički događaj je Nova godina. Šta Maja Petrović planira za doček?
Potpuno sam neodgovorna kada je doček Nove godine u pitanju. Često odlučim da idem negde u poslednjem trenutku. Zavisi od raspoloženja. Ako sam raspoložena za ljude i buku, uvek mogu da preko nekog portala odaberem mesto za novogodišnji doček. Ako ne budem u tom fazonu, možda se odlučim i da budem sa roditeljima. Ne provodimo dovoljno vremena zajedno i jako mi prija da provedem praznik sa njima. To sam uradila i pretprošle godine. Pili smo šampanjac u dvorištu u ponoć i gledali zvezde, a 1. januara ujutru sa tatom sam pešačila oko 12 kilometara. Šetnja kroz brda, srne, januarski vetar bez snega. Nekada sam više raspoložena za takve jednostavne stvari.
Da li Beograd ima svoju autentičnu kuhinju i čiji je domaći zadatak da brine o ovoj temi?
Čini mi se da smo sve bolji u pripremi različitih internacionalnih jela. Imamo sjajne nacionalne restorane „from all over the world“ i veoma interesantne fusion restorane poput Sakure. Zatim, restorane sa izuzetno modernim konceptom poput Home. Ali nacionalna kuhinja ostaje na onom bazičnom nivou. Bilo je pokušaja u restoranu Mentalitet da se srpska kuhinja modernizuje, ali nažalost, i pored fenomenalne hrane, restoran više ne radi.
Za razliku od većine ljudi kojima je srpska kuhinja samo meso na roštilju, ja idem u Vodenicu na ribu na roštilju – i to rečnu, iz naših krajeva.
U restoranima može da se jede dobro i kvalitetno, ali šta je sa kućom? Iz osnovne škole je izbačeno nekadašnje „domaćinstvo“ pa je nutricionizam kao jedan od važnih veština dodatno potisnut. Ne znam da li se čak iole stidjivo spominje u osnovnom i gimnazijskom obrazovanju? Kako gledaš na ovaj paradoks?
Poslednje istraživanje prehrambenih navika odraslog stanovništva je pokazalo da se hrane jezivo. Dakle, deca nemaju od koga da nauče. Domaćinstvo je ukinuto davno i koliko čujem vratili su neki izborni predmet koji se tako zove. Ali tu deca uče kako da se obuku za poslovni sastanak, kako da se ponašaju u restoranu i kako da koriste kućne aparate.
U Americi su se setili da su neke namirnice opasne za ljudsko zdravlje (margarini) tek kada su troškovi lečenja ljudi od nepravilne ishrane postali previsoki. Budući da smo siromašna zemlja, trebalo bi da se aktiviramo na vreme i vratimo edukaciju. Verujem da bi manje koštala od lečenja posledica.
Tvoj blog VitkiGurman.com postao je i sinonim za Maju Petrović. Iako si proglašena za najbolju blogerku 2013. godine, imam utisak da si u ovoj godini najviše napredovala. Usvojila si novi dizajn, nastupi su ti sve prepoznatljiviji, oblikovala si stil koji teško da može neko da reprodukuje na tom nivou. Na kakvim sadržajima planiraš fokus u narednom periodu?
Edukaciji i informisanju nikad kraja. Planiram da stavim fokus na upoznavanje čitaoca sa nekim naučnicima i njihovim interesantnim radovima i istraživanjima.
Mi mislimo da je priča o ishrani „jednosmerna ulica“ i ne shvatamo da je to jedan ludi autoput, sa gomilom izlaza, petlji, sudara, sukoba, nejasnim znacima… Naučnici se svađaju već decenijama i ono što je „ušlo u knjigu“ je često tamo dospelo na osnovu opservacionih istraživanja (upitnici). A ovakvim istraživanjima se predviđa skora „smrt“, jer su previše puta bila netačna.
Nisam protiv nauke, ali je problem u tome što sa upitnicima nije bila nauka već kvazi-nauka. Počevši od Ansela Kiza i njegovog istraživanja „6 zemalja“ pa nadalje. Zato želim da publici predstavim stručnjake koje ja pratim, čitam i kojima verujem, kroz njihove radove. Da li će tako biti, ne znam. Nekada i samu sebe iznenadim novim temama.
Kad smo već kod blogosfere, šta misliš o njoj, budući da se i u digitalnom prostoru često dešavaju uznemiravajuće aktivnosti. Kako sebe vidiš u svim tim turbulencijama?
Na blogosferu nisam dugo obraćala pažnju. Počela sam da pišem nakon foruma, publika je prvo došla odatle i nisam nikoga poznavala. Odavno mi je jasno da su tu postojali „serdar/vojvoda“ odnosi, ali me oni nisu zanimali jer sam „samu sebe izgradila“ u tom svetu bez nekog „starog poznanstva“. Sada, kada sam počela da obraćam pažnju – shvatam da je blogosfera krajnje složen sistem.
Jedna od specifičnosti jeste da je blogosfera krajnje otvorena i u njoj svako može da učestvuje, pa akteri mogu da postanu izvori različitih nestabilnosti i ponekad dezinformacija. S druge strane je pitanje „dočeka“ nekoga ko ima veliku čitanost a manje poznanstava i iskustva. Treba se snaći, a ponekad i izdržati.
Svoj blog vidim kao mesto koje će iznositi što objektivnije tekstove o svakoj temi iz oblasti kojom se bavim. To se vidi i kroz konzinstentost stavova uobličenih oko zdrave ishrane. Možda sam shvatila da je ljudima teško da u praksi sprovedu sve odmah i drastično se promene, pa sam postala blaža. Ali nisam odstupila ni za milimetar svih ovih godina od stavova iznetih na početku.
Kada se vratite na bilo koji moj stari tekst, videćete da sve vreme pričam iste stvari. Pored svega onoga što se dešava, uspela sam da ostanem konstantna u onom najvažnijem: u porukama koje šaljem čitaocima. To mi je proritet. Sve ostalo je šum.
Vratimo se jednostavnijim temama. Gde se kuva najbolja kafa u Beogradu i koja je tvoja omiljena?
Problem! 🙂 Pijem domaću kafu i to samo jednu ujutru. Ponekad ću popiti i espreso, ali kako ne uživam u njemu, nisam sposobna da procenim kvalitet. Kafu volim da kupim u Koffeinu.
Da li postoji osoba sa kojim piješ kafu ćuteći?
Ćutim samo kad spavam. I kucam tekstove 🙂
A da li postoji poslastičara koju najpoznatiji LCHF-ovac posećuje?
Ne. Ima doduše mesta gde ću nekad pa nekad pristati da podelim neki dezert, ali je to nekoliko puta godišnje. Sladoled od susama u Crnoj Ovci. Panakota u Vaipanu. Trenutno ne mogu da se setim ničega drugog, jer ovo ne spada u moje navike. Ako se i desi da probam dezert, mora da bude mali, da nije presladak i ne sme da ima veštačke sastojke. Posebno ne dolazi u obzir da sadrži margarin.
Koja ti je omiljena knjiga, koju ili koje trenutno čitaš, a koja te čeka na polici?
Moja omiljena knjiga je uvak bila i ostala Mali princ. Znam da je trebalo da kažem da je to Fukooovo klatno Umberta Eka ili nešto slično za složeniji umni rad, ali istina je da mi je Mali princ najdraži.
Sada me knjige čekaju u Kindle-u, ne na polici. Za pisanje mi je potrebna literatura koja nije prevedena kod nas i što se čitanja zbog bloga tiče – imam prilično zavidnu biblioteku.
Završavam drugu knjigu Gary Taubes-a. On je fizičar koji je postao novinar i piše o industriji hrane. Da li treba da naglašavam ko mi je uzor? 🙂
Odakle crpeš inspiraciju?
Za tekstove koji su bili najčitaniji, nažalost – iz nerviranja. Nekada mi je šokantno šta su sve u stanju da izjave i napišu „zdravstveni profesionalci“ ili da urade kompanije zbog profita. U današnje vreme mora da bude jasno da ne možete više da napišete šta hoćete i da kažete šta vam padne na pamet. Istina je postala dostupna. A posebno je važna kod proizvoda koji su potencijalno štetni za zdravlje, posebno zdravlje dece.
Drugi izvor inspiracije je želja da svi znaju ono što ja znam. Umem to da „sažvaćem“ i pojednostavim. Ljudi nemaju sve ove godine koje sam ja imala za čitanje, ali umeju da procene kada su informacije jasne, logične i organizovane. I kada godinama dobijaju nepromenjene podatke.
Treći je već sam hedonizam. Uživam u nabavci hrane i pripremi, koliko i u samom činu konzumiranja.
Iako je pred nama hladniji period, šta je tvoj izbor na univerzalnoj temi: zimovanje ili letovanje?
Ja ću radije klizati i skijati, nego što ću ležati danima na plaži. Definitivno zimovanje.
I za kraj, turistički nastrojenim surferima TT Group portala, šta predlažeš iz ugla njihove preferencije kao početnu tačku za upoznavanje sa tvojim blogom?
Ako žele da znaju više o nutricionizmu, kalorijama, insulinskoj rezistenciji – kategoriju „Sam svoj nutricionista“. U slučaju da žele da bolje upoznaju namirnice, onda „Namirnice pod lupom“. A ako ih zanima borba sa zmajevima, onda kategoriju „Drvlje i kamenje“ 🙂
Tu je i stranica sa sadržajem recepata, kao i ona stvarno početna „O blogu“.
Imam i kategoriju „Digresije“– ona je za moju dušu. Kada mi se piše o emocijama, razmišljanjima, malo želim da filozofiram ili da se razonodim.
Intervju vodio: Milan Todorović.
Sve pohvale za Vitkog gurmana!!!