Hrana nije samo potreba čoveka da svom organizmu obezbedi neophodne nutrijente, ona je mnogo više od toga! Nacionalne kuhinje širom sveta su neiscrpan izvor inspiracije, a lokalna jela jedan od najboljih reprezenata naroda i regija u kojima se pripremaju. Svaki zalogaj sa sobom nosi običaje i tradiciju ljudi koji žive na određenom prostoru. Raznovrsnost i šarenilo boja i ukusa, kao i tradicionalan način pripreme su upravo ono što hranu jednog podneblja čini jedinstvenom.
Aromatična i raznovrsna meksička kuhinja jedna je od najinteresantnijih i najukusnijih kuhinja sveta. O njoj ćemo govoriti u ovom tekstu, ali ne samo o jelima i začinima, već i o hrani u kontekstu meksične tradicije i kulture. Pripremite se za jedinstveni gastronomski doživljaj koji će probuditi sva vaša čula i odvesti vas na putovanje kroz kaleidoskop meksičkih ukusa.
Raznolikost aroma i ukusa: ljuto, slatko, kiselo
Meksička kuhinja se ne zasniva samo na ljutim takosima i sočnim enčiladama, mada su ova jela obavezna na meniju gotovo svih restorana i omiljena kod turista koji posećuju Meksiko. U meksičkim restoranima očekuje vas raskošna mešavina različitih aroma i tekstura koje se stapaju u jedno kulinarsko savršenstvo. Od ekstremno ljutih papričica do plodova tropskog voća i neodoljivo slatkog agava sirupa, svaki sastojak donosi jedinstven šmek jelu.
Ljuto je nezaobilazan deo menija i ono po čemu je meksička kuhinja prepoznatljiva širom sveta. Čili papričice, bilo da su sveže, osušene ili u obliku umaka, potpaljuju dodatnu vatru na već ljute meksičke specijalitete kao što su tacos al pastor ili pikantne salse. Ljuta meksička jela oduševiće svakog gurmana koji voli začinjenu hranu i koji se ohrabri da ih proba.
Sladak ukus u meksičkoj kuhinji se ne vezuje samo za dezerte. Čokolada se od davnina koristi u tradicionalnim meksičkim umacima kao što je mole, koji se najčešće služi uz piletinu. Slatki plodovi poput ananasa i manga ćesto se koriste u pikantnim jelima da naprave ravnotežu i stvore neodoljivu harmoniju ukusa.
U meksičkoj kuhinji puno se koriste i osvežavajuće kiselkaste arome, što čini savršen kontrast u odnosu na ljuto i slatko. Limeta, citrusi i različite vrste kiselog povrća često se koriste u pripremi jela. Seviće, marinirani morski plodovi u citrusnim sokovima su savršen primer osvežavajućeg kiselkastog ukusa meksičkih jela.
Ulica kao restoran pod vedrim nebom
U srcu svake velike metropole, pa tako i u Meksiko Sitiju, ulice postaju pozornice na kojima se izvodi prava gastronomska predstava. Ulična hrana koja odiše autentičnošću i spontanošću, transformiše obične trotoare u pravo carstvo ukusa. Ovo jedinstveno iskustvo često nadmašuje i posetu najpoznatijim restoranima.
Ulična hrana je prva stanica ka upoznavanju autentičnih lokalnih ukusa. Takosi, buritosi i arepas su najčešće u ponudi. Recepti mogu biti neverovatno različiti, toliko da vam se ne čini da jedete isto jelo. Svaki prodavac ima kulinarsku tajnu koja se pažljivo čuva u okviru porodice i prenosi sa kolena na koleno. Osim toga, prodavci ulične brze hrane u Meksiku često koriste svoju kreativnosti i znanje i sami eksperimentišu sa ukusima, stvarajući jedistvena jela koja oduševljavaju svakog ko ih proba.
Ukus Meksika sa tanjira
Trebalo bi nam na desetine stranica samo da bismo pobrojali tradicionalne specijalitete iz kuhinje Meksika koji se služe od severa do juga zemlje, u malim selima, ali i u luksuznim restoranim u poznatim turističkim odmaralištima. Slobodno se može reći da je to prava rapsodija ukusa i mirisa, a čak i jela sa istim nazivom u različitim delovima Meksika se pripremaju na potpuno različit način.
Salsa nije samo ples
Raznovrsnost salsi u Meksiku iznenađuje i oduševljava ne samo Meksikance, već i brojne turiste koji posećuju ovu zemlju centralne Amerike. Uz osnovne varijante kao što je piko de galjo, tu su i kombinacije poput mango salse ili avokado salse, koje daju notu svežine i egzotičnosti. Sve to čini salsu kulinarskim delikatesom koji razgaljuje nepca i osvaja srca i stomake svakog istinskog gurmana.
Tortilja – više od savijene tanke pogačice
Tortilje su simbol meksičke kuhinje i mnogo više od običnog pečenog testa koje se služi kao kornet ili omotač glavnog jela. Njihov naziv potiče od španske reči koja označava tanak okrugli hleb. Postoje različite vrste, u zavisnosti da li je brašno kukuruzno, pšenično ili je u pitanju neka druga žitarica, pa se i ukusi u velikoj meri razlikuju. Kesadilje, buritosi ili samo topla tortilja premazana maslacem učiniće da sa svakim zalogajem osetite jedinstvenu aromu i ukus.
Mole, čokoladni sos
Neobična kombinacija sastojaka čini meksički mole sosom koji je jedinstven u svetu. Ovaj gusti i bogati umak kao osnovu ima čokoladu, čili i kumin. Drugi sastojci koji ulaze u sastav sosa mogu biti voće, orašasti plodovi, papričice i začini, najčešće cimet, crni biber i kim. U suštini, mole je naziv za veliki broj soseva, gde se osim tri osnovna sastojka ostale namirnice i začini dodaju po želji. To znači da ćete kada naručite mole, čak i u restoranima u istom gradu, pa i u istoj ulici, dobiti umak različitog ukusa i sastava.
Seviće, sirova marinirana riba
Seviće predstavlja osvežavajuću i laganu alternativu klasičnim specijalitetima meksičke kuhinje. To je jelo koje se priprema od sveže, sirove ribe i/ili morskih plodova koji se mariniraju u soku od citrusa sa dodatkom začina.
Zbog sirove ribe ima sličnosti sa japanskim sušijem, s tim da se seviće priprema bez pirinča. Stranci koji nisu navikli na termički neobrađeno meso teško da će naručiti ovaj specijalitet u nekom restoranu, ali lokalci ga jedu često. Ako volite da eksperimentišete sa ukusima i želite da detaljno upoznate meksičku kuhinju, onda obavezno probajte seviće.
Ukus Meksika u čaši
Kada je gastronomija u pitanju Meksiko je poznat po ukusnoj, aromatičnoj i začinjenoj hrani koja ima svoje specifičnosti, baš kao što ih imaju i druge kuhinje sveta, poput italijanske ili francuske. Međutim, ova zemlja centralne Amerike je takođe prepoznatljiva i po svojim specifičnim pićima. Neka od njih, poput tekile, stekla su svetsku slavu.
Žestoka alkoholna pića: šta piju Meksikanci?
Tekila je svakako najpoznatije meksičko piće i jedan od najboljih brendova iz Meksika. Proizvodi se od soka plodova biljke agave i Meksikanci je nazivaju različitim imenima, u zavisnosti od toga koliko je ležala u buradima.
Blanko tekila je ona koja nije starija od dva meseca. Reposado je tekila koja se čuvala u hrastovim buradima između dva mesece i godinu dana, a ona najstarija, Anejo je u buradima više od godinu dana i ima najbogatiji ukus. Mešavinu aroma agave i hrasta često dopunjuje i blagi ukus vanile koju proizvođači dodaju u ovo svetski poznato piće.
Tekila se poslužuje uz tradicionalni ritual na tacni sa malo soli i kriškom limete. Na tacnu se neretko dodaje i čili, čime se dobija slano-ljuta kombinacija. Pije se tako što se najpre lizne malo soli, zatim na ispak popije tekila i na kraju zagrize malo limete.
Drugo po rasprostranjenosti meksičko alkoholno piće je meskal koji se takođe proizvodi od agave, ali od različitih vrsta, za razliku od tekile koja se dobija isključivo od plave agave. Razlika je i u tome što se meskal uglavnom proizvodi u južnom delu Meksika a tekila u središnjem delu. Tradiciona metoda destilacije kojom se dobija meskal podrazumeva dimljenje agave u jami iskopanoj u zemlji.
Meksičko vino
Kada pomene meksičko piće uglavnom svi pomisle na žestinu, tekilu i meskal. Od blažih varijanti tu je pivo koje je takođe jako popularno u Meksiku. Ipak, ukoliko ste pomislili da Mekisko nije poznat po vinu, grdno se varate! Ne samo da se u Meksiku uzgaja kvalitetna vinova loza i proizvodi odlično vino, već je Casa Madero najstarija vinarija na tlu cele Amerike. Osnovana još 1597. godine u Parras de la Fuenteu, ova vinarija radi i danas, a vino koje se proizvodi u njoj jedan je od najprepoznatljivijih meksičkih brendova.
Proizvodnjom vina Meksikanci su počeli da se bave nakon dolaska Španaca u 16. veku, kada je i doneta vinova loza iz Evrope. Danas u zemlji postoje tri oblasti u kojima se uzgaja vinova loza – severna i centralna oblast, kao i regija La Laguna. Poslednje pomenuta, La Laguna, je ujedno i najstarija vinska regija i u njoj se nalazi već pomenuta vinarija Casa Madero. U njoj se uglavnom uzgajaju crvene sorte grožđa, kaberne sovinjon, merlo, širaz (sira) i tempranilo, španska autohtona sorta koja se odlično pokazala na meksičkom području.
Centralni vinski region je pretežno orijentisan na proizvodnju penušavih vina. Jedno od najzastupljenijih je španski Freikenet. Ipak, i pored velikog broja vinograda uglavnom se grožđe koje sazri u centralnoj oblasti koristi za proizvodnju rakije, jer činjenica je da Meksikanci više konzumiraju žestoka pića nego vino. Ono što je još karakteristično je da su žene veći potrošači vina u Meksiku nego muškarci.
Severni region je lider u proizvodnji vina u Meksiku. Ovde se proizvede oko 85% ukupne količine. Proizvodnja je naročito razvijena na poluostrvo Baja i u saveznoj državi Sonora (oblas koja se nalazi sa druge strane Kalifornijskog zaliva). Ukoliko ne znate puno o meksičkim vinima i dvoumite se odlkle da krenete, probajte vino iz Valle de Guadalupe, područja koje pripada severnoj vinskoj oblasti i nalazi se na poluostrvu Baja. Što se vinove loze tiče, na severu se od crvenih vrsti grožđa najviše uzgajaju kaberne sovinjon, grenaš, merlo i pino noar. Od belih sorti tu su šardone, beli muskat i sovinjon blan.
Meksički kokteli
Kao i u većini tropskih zemalja, i u Meksiku su jako popularni kokteli. Jedan od najpoznatijih je paloma koktel od tekile, grejpa i sode. Predstavlja pravo osveženje u vrelim letnjim danima i savršeno balansira ukuse slatkog, kiselog i gorkog. Ako želite nešto pikantnije, probajte koktel Mićelada. Nastaje miksanjem piva, limete, soli i različitih začina, što sve zajedno čini ovaj napitak jedinstvenim.
Ipak, najpoznatiji meksički koktel je čuvena Margarita. Klasik među koktelima koji se priprema od tekile, likera od narandže i sveže ceđenog soka od limete. Kada se služi, rub čaše se malo osoli kako bi se dobio puniji ukus.
Meksička kuhinja je poput šarene slike koja oživljava u svakom zalogaju. To nisu samo jela koja zadovoljavaju potrebe našeg tela, već i naše duše, putovanje kroz bogatu istoriju, kulturu i tradiciju ovog podneblja.
Ako vam se ova priča svidela i poželeli ste da probate neki specijalitet iz Meksika, imamo predlog za vas – svratite u meksički restora La Chona, autentičnu meksičku takeriju u srcu Beograda.
Uključi se kroz komentar