Meteoropatija i biometeorološka prognoza vremena

Meteoropatija i grupa simptoma koji se javljaju uz nju veliki su izazov za savremenu medicinu i nauku uopšte, jer ovu tematika pored kompleksnih spoljnih atmosferskih faktora analizira i itekako prisutan subjektivni faktor. Iako je odavno poznato, da vreme ima veliki uticaj na naš organizam kao celinu, meteoropatija i dalje nije zvanično uvrštena kao bolest od strane svetske zdravstvene organizacije.

Iskreno govoreći, ne postoji sfera ljudskog života (kao što su npr. rad na otvorenom, sport ili relaksacija) gde promene vremena nemaju merljiv uticaj na ljudsko ponašanje. Međutim, dok zvanična medicina ne lupi pečat na ovaj sindrom, ovi fenomeni ostaju plodno tle za razne špekulacije.

U narednim pasusima probaćemo da iznesemo neke najvažnije argumente i pokušamo da podstaknemo svakog pojedinca da individualno formira stav na ovu temu i prilagodi svoje ponašanje vremenskim prilikama.

Prvi koji je proučavao vezu između zdravlja i klime bio je Hipokrat u petom veku pre nove ere. Međutim, sve do nedavno smatralo se da je pravi predstavnik meteoropatije hipohondar. Danas, o meteoropatiji zna 25-30% ljudi, a sve veći broj naučnika povezuje nagle vremenske promene sa opštim zdravstvenim stanjem ljudi.

Ako vam nešto od ovog zvuči poznato:

– umor usled promena vremena ali bez mogućnošću da se zaspi,
– nervoza kada je vetrovito ili
– osećaj bezvolje kada pada kiša, verovatno patite od meteoropatije. Prema nedavnom istraživanju broj ljudi koji oseća efekte vremenskih promena raste. Sa njima takođe raste i interesovanje više multidisciplinarnih oblasti za meteoropatiju.

Drugim rečima, osnovna karakteristika meteoropata je njihova sposobnost manjeg ili većeg odstupanja od normalnog funkcionisanja u zavisnosti od vremenskih uslova. Da li ste primetili nekog svog prijatelja ili člana porodice kako postaju “čudni” ili mrzovoljni kada pada kiša? Imam prijatelja koji praktično postaje drugi čovek.

On ne odgovara na telefon ili izlazi napolje, samo zato što pada kiša. Neko od vas će možda prepoznati takvo ponašanje, neko će možda imati i ekstremniji primer.

Isto tako, koliko puta ste samo čuli kako neko kaže: „Imam bolove u kolenu, izgleda da će doći do promene vremena?” A koliko puta je ova fraza izazvala osmeh na usnama slušaoca?! Osobe koje osećaju posledice promena u vremenu ne uzimaju se za ozbiljno, posebno od strane prijatelja i članova porodica. Često im se ne obraća pažnja, govore im da preteruju ili im se smeju zbog njihove sposobnosti „predviđanja” lošeg vremena. Međutim, statistika pokazuje da nema ničeg smešnog. Meteoropatija, prevedeno sa grčkog označava patnju, i smatra se istinskom bolešću koju moderna medicina prepoznaje, čak iako su simptomi nastali usled spoljašnjih fenomena.

Sa druge strane. zbog čuvenih rupa u ozonskom omotaču i makroskopskog efekta staklene bašte, meteorološki uslovi se mnogo češće i brže menjaju, pa se sve više pažnje posvećuje ovim fenomenima.

Definicija i pojašnjenje pojma meteoropatije

Meteoropatija predstavlja sindrom, tj. grupu simptoma i patoloških reakcija koje se mogu manifestovati kada postoji postepena ili iznenadna promena u jednoj ili više meteoroloških faktora u datoj oblasti.

Pod meteorološkim faktorima mislimo na: temperaturu vazduha, relativnu vlažnost, brzinu vetra, atmosferski pritisak, kišu i gromove, sa tipičnim efektima na vazduh koji imaju – jonizaciju, električno stanje i turbulencije. Ove varijacije mogu da se manifestuju na očigledan način (kao prolazak hladnog fronta) sa grmljavinom ili sa olujom, ili na postepen način. Ovi uslovi snažno utiču na čovekovo dobro raspoloženje i zdravlje. Izgleda da postoje značajne i merljive korelacije između pojedinih atmosferskih događaja (kao što je iznenadno povećanje vlažnosti i temperature) i pojave bolesti (kao što su moždani udar). Ovaj fenomen je izraženiji kada je više atmosferskih faktora uključeno u istom trenutku.

Ljudi su pod uticajem atmosferskih faktora koje se stalno menjaju, a najznačajniji su fizički, hemijski i biološki.

1. Fizički faktori uključuju, između ostalog, temperaturu, vlažnost vazduha, atmosferski pritisak, vetar, insolacija, ermalni faktori, UV zračenje Sunca, elektricitet i mnogi drugi.
2. Sledeće atmosferske komponente se nazivaju hemijski faktori: prirodni (ugljen-dioksid), i mnogi aditivi (uključujući industrijske, saobraćajne aditive, itd.)
3. Biološki faktori se odnose na supstance i biološka tela koja lebde u vazduhu. Svi ovi faktori zajedno i odvojeno utiču na različite organe i sisteme organa odgovorne za životne funkcije osobe. Čak ni sve ove kategorije koje smo naveli ne pokrivaju u potpunosti multilateralni uticaj koji vreme i klima imaju na ljude.

Meteoropatija u stvari govori o adaptaciji ljudskog organizma na promene u atmosferi. Kršenje ravnoteže u organizmu, koja je pod kontrolom subkortikalnih centara kao i različitih hormona, može da izazove niz poremećaja. Ovde je najbitnija sposobnost pojedinca da se prilagodi dinamičnim promenama u atmosferi, dakle meteoropatija je skup organskih (negativnih) reakcija na vremenske promene. Oni koji pate od takvih tegoba se nazivaju meteoropate.

Dodatno, ili možda glavno pitanje je odnos bolesti ili oštećenja kod ljudi uzrokovanih vremenskim promenama, kao što, prema mišljenju nekih biometeorologa i lekara, meteoropatija nije bolest već negativna reakcija organizma na vremenske uslove zbog ranije stečenih bolesti. Homeostaza  nikog od nas nije savršena, i na nas ove promene mogu uticati više ili manje. Stoga možemo pretpostaviti da je vremenska osetljivost zdravstveni problem.

Biohemijski posmatrano svi unutarćelijski i međućelijski procesi se odvijaju usled kretanja pozitivno i negativno naelektrisanih jona, te svaka promena spoljnih uslova prirodno će indukovati određena odsutupanja od standardnih kretanja.

Ko pati od meteoropatije? Zašto ova pojava pogađa jedne ljude dok drugi je i ne primećuju?

Meteoropatija utiče (prema različitim procenama) na preko 50% odraslog stanovništva.
Međutim, čak i lekari još uvek ne razumeju u potpunosti ovaj problem. Po mišljenju mnogih lekara, meteoropatija je savremeni izum. Broj ljudi koji pate od meteoropatije je značajno veći u velikim gradovima, a znatno niži u ruralnim sredinama. Od 30% do 40% stanovništva ruralnih područja je osetljivo na vreme.

Svako ima različit nivo osetljivosti na vremenske promene. Fizički aktivni ljudi i oni koji provode nekoliko sati dnevno na otvorenom obično ni ne primetite promene u vremenu.
Ljudima se javljaju simptomi meteoropatije obično u pedesetim godinama, i sa godinama rizik postaje veći, a simptomi izraženiji. U tom dobu, odbrana organizma počinje da slabi, a stres se povećava. Žene su u nešto većem riziku da postanu meteoropate, ali i deca nisu izuzeta. Ljudi koji su imali čak i davno operaciju, posebno oni koji ne provode vreme napolju, osećaju i pate od svake promene u vremenu, bez obzira koliko izgledala beznačajno.

Spomenimo da neka od poslednjih istraživanja na polju fizike svesti govore da je za pravilno funkcionisanje ovog entiteta uticaj negativnih jona oko čoveka presudan. Svaka promena koncentracije negativnih jona oko čoveka dovodi do promena.

Takođe, poznato je da nestabilne osobe, to jest, oni ljudi koji se suočavaju sa jakim emocijama u životu i posebno zabrinuti i depresivni ljudi češće pate. Što je osoba psihički manje stabilna, veće su šanse da će patiti od meteoropatije. Danas, nervna nestabilnost je u porastu zbog učestalosti negativnih faktora u životu kao što su stres, gubitak pravih vrednosti, poteškoće u pronalaženju posla ili nedostatak novca, borba ka napredovanju, i, ne manje važno, zagađenje, kako atmosfersko tako i zvučno. Sve ovo pobrojano implicira da meteoropatija postaje bolest savremenog doba.

Ljudi sa hroničnim bolestima (kao što su kardiovaskularni poremećaji, poremećaji nervnog sistema, reumatska oboljenja, astmatičari, itd.) reaguju na vremenske promene znatno intenzivnije od onih relativno dobrog zdravlja. Međutim ono što je sigurno je da se neke bolesti javljaju češće, simptomi i komplikacije se pojačavaju, broj smrtnih slučajeva raste tokom određenih vremenskih uslova.

Neki narodi u Evropi (Poljaci, Britanci, Austrijanci kao i Nemci) su poznati po tome da se često žale na vremenske prilike, ali postoje i dobri razlozi za to: klima svake godine je sve nestabilnija, i ne može se zanemariti njen uticaj. I upravo taj nedostatak stabilnosti nas najviše pogađa.

Najčešći simptomi meteoropatije

Obično, oko 24-48h pre dolaska promene vremena, naročito osetljivi ljudi, kao što su oni o kojima je bilo reči, mogu imati različite simptome koji, zajedno uzeti, čine meteoropatski sindrom. Najčešći simptomi su povećanje depresije, kako mentalno tako i fizički, slabost, hipertenzija (povišen krvni pritisak), glavobolja, želja da se ostane u zatvorenom prostoru, povećana osetljivost na bol u zglobovima i mišićima, teškoće u disanju i osećaj težine u želucu. Takođe mogu se javiti promene raspoloženja, razdražljivost i simptomi od strane kardiovaskularnog sistema, kao što su lupanje srca ili bol u predelu grude kosti.

Ukoliko biometeorološka prognoza nije povoljna može doći i do pada koncentracije i osećaja umora. Dakle, glavobolja, umor, nizak krvni pritisak i nedostatak koncentracije su simptomi koji se javljaju kod ljudi koji pate od ove vrste poremećaja. Kada meteorolozi najave vetar u pojačanju, takvi ljudi imaju pad krvnog pritiska i vrtoglavice. Savet je unošenje dovoljno tečnosti (posebno tokom vrelih letnjih dana) i odmor. Vetar, vlažnost, kiše i klimatske promene zapravo mogu izazvati i različite simptome migrene ili astme, kao i anksioznost ili nesanicu. Neko se pak oseća slomljeno kada iznenada postane oblačno ili počne da pada kiša. Tokom takozvanih meteorotropnih situacija mnogi ljudi se osećaju umorno sa povećanom osetljivošću na bol, njihova psihofizička efikasnost se smanjuje dok se simptomi bolesti intenziviraju.

Simptomi mogu biti jako izraženi pri ekstremnim vremenskim uslovima, kao npr.u toku leta kada je velika relativna vlažnost i visoka temperatura, obično preko 35° C, bez vetra. U ovim uslovima, organizam se zagreva, posebno kada čovek uzima vrlo malo tečnosti. To takođe može da se desi i na nižim temperaturama, ako neko ostane na suncu duže vreme. Ako je relativna vlažnost niska, situacija je još gora, jer nebo je čisto, i sunčana radijacija je posebno intenzivna, toliko da ni sunčevi ultraljubičasti zraci (zbog rupe u ozonskom omotaču) niti infracrveni zraci se ne filtriraju.

Naučnici su otkrili veliku povezanost vremena sa raspoloženjem ljudi; vlažnost vazduha, temperatura i broj sunčanih sati su imali najviše uticaja na raspoloženje ljudi. Visok nivo vlažnosti umanjuje koncentraciju i izaziva pospanost. Povećanjem temperature vazduha dolazi i do smanjenja anksioznosti i skeptičnosti. Broj sunčanih sati dovodi do toga da se ljudi generalno osećaju bolje i optimističnije. Kako se broj sunčanih sati smanjuje, dolazi i do pada optimizma.
Prijatno vreme (viša temperatura ili barometarski pritisak) je u vezi sa dobrim raspoloženjem i boljim pamćenjem. Bolje kognitivne sposobnosti tokom proleća povezuju se sa brojem sati koje provodimo van. U prirodi koncentracija negativnih jona je mnogo primerenija ljudskom metabolizmu. Dok ekstremno visoke temperature karakteristične za leto opet dovode do pada raspoloženja.

Koliko dugo su simptomi prisutni?

Jedan ili dva dana. Njihov intenzitet slabi kako vreme prolazi, ali se opet vraćaju ako se vreme ponovo menja. Kada promene slede jedna za drugom, i kada su česte, intenzitet simptoma se smanjuje svaki put, javlja se neka vrsta procesa prilagođavanja. Interesantno je to da čak i ako su promene različite, vruć talas (zimi) ili hladni front (leti), simptomi su više ili manje isti. Treba imati u vidu, međutim, da se vreme ne menja samo na zemlji, ono se menja i na visokim nadmorskim visinama, takođe.

Kapi hladnog vazduha, u višim slojevima atmosfere, mogu da traju 7-10 dana uzastopno. One imaju veliki uticaj na vreme na nižim nadmorskim visinama, izazivajući oluje, teške i jake udare vetra, na koje ljudski organizam može reagovati na duži period nego normalnih 24-48 sati, ponekad čak nedelju dana. S druge strane, kada se formira oblak toplih vazdušnih masa na visokim nadmorskim visinama, na primer letnji anticiklon koji stvara zonu visokog pritiska, simptomi mogu da traju čak 15-20 dana.

Kada je meteoropatija najizraženija?

Meteorotropske situacije koje na nas utiču predstavljaju svakodnevni problem tokom cele godine. Ne treba da se zavaravamo da samo sumorni novembar ili nestabilan mart može da utiče na nas – skoro svaki mesec u toku godine može biti težak ili nepovoljan, ali još uvek možemo razlikovati mesece koji su više ili manje povoljni u tom pogledu. Tako moramo prihvatiti i činjenicu da moramo da se bavimo problemom vremenskih promena tokom cele godine.

Čime je meteoropatija uzrokovana?

Naučnici veruju da je meteoropatija upravo izazvana savremenim načinom života. Dug boravak u zatvorenom prostoru i u prostorijama koje su klimatizovane smanjuje našu sposobnost da se izborimo sa promenama vremena i vremenskim uslovima u celini. Osim toga, zbog niza faktora (urbanizacija u gradovima, povećanje saobraćaja, šira upotreba električnih i elektronskih uređaja), čovek se sve više distancira od prirodne okoline i naša sposobnost prilagođavanja na promene vremena se polako, ali stalno pogoršava (i promene utiču na nas češće). Rad od ranog jutra do kasne večeri, povezana stres, svakodnevne teškoće, nedostatak pravog odmora i opuštanja, kao i stalnog kontakta sa prirodom, nezdrava ishrana i loše navike samo naglašavaju negativan uticaj vremenskih prilika i udobnost našeg života značajno se narušava.

Vremenske promene proizvode promenu u jonoskim strukturama oko pojedinca te indukuju elektro-magnetne impulse koji teraju naš organizam da reaguje i prilagodi se nastaloj promeni. Na taj način promene vremena, naročito one brze, poput iznenadnih pljuskova ili naglog pada temperature opterećuju snagu organizma da se prilagodi. Obično grupa karakterističnih simptoma dešava se kada se neka promena približava ili prolazi, kod drastične promene pravca vazdušnih masa, pritiska i temperature.

Kako se boriti protiv meteoropatije?

Srećom po nas meteoropatija se ipak može tretirati, pa iako ne postoji lek koji rešava sve simptome, negativni efekti mogu biti umanjeni. Provođenje vremena u prirodi (ogromne koncentracije negativnih jona) je od suštinskog značaja za našu sposobnost da se nosimo sa vremenskim promenama. Bez obzira na to koliko smo zauzeti uvek možemo naći malo slobodnog vremena da svakodnevno boravimo na otvorenom. Šetnja psa, ili hod do supermarketa je često neophodan, bez obzira na trenutnu temperaturu ili vlažnost. Šetajte, čak i ako pada kiša!

Pokušajte da naučite da volite sve vremenske prilike, čak i hladnoću i vlažnost. Naučite kako da uživate kada pada sneg. Kada to postignete, meteoropatija će postati deo istorije, jer je ona upravo izazvana zbog naše ljubavi prema udobnosti.

Budite fizički aktivni kada ste napolju, vozite bicikl, trčite, čak i kad je hladno i kad pada kiša. Razvijte otpornost na vremenske promene provodeći vreme napolju u svim vremenskim uslovima. Hladnoća, kiša, sneg, ne smeju biti prepreka. Treba razumeti da je meteoropatija indukovana određenim načinom života. Meteoropatija nije postojala tu oduvek. Ova bolest je proizvod našeg ponašanja, kao što smo već rekli, ovo je bolest novog doba.

Takođe, naš organizam može bit obučen da se prilagodi promenama u vremenu, npr. odlaskom u saunu ili korišćenjem naizmenično toplih i hladnih tuševa. Preporučuje se ovo osobama sa niskim krvnim pritiskom, koje su posebno osetljive na promene vremena.

Potrebno je meriti krvni pritisak često, konsultovati se sa svojim lekarom o prilagođavanju nivoa lekova. Neophodan je odmor i izbegavanje izlaska na sunce leti između 10 sati ujutro i 4 popodne. Ako se mora biti na suncu tokom ovog vremena, nosite flašicu vode sa sobom i svetlo obojenu odeću.

Šta još može ublažiti meteoropatiju?

Postoje neka ohrabrenja kada je reč o preventivi. Pre svega, postoje vremenski izveštaji posebno za meteoropate, biometeorološka prognoza, koju prenose televizijske stanice. To je veoma koristan servis.

Mi smo na TT Group portalu u okviru servisa vremenska prognoza dodali meteogram za 48 časova, na kome se vide fluktuacije svih atmosferskih veličina. Ukoliko primetite da se temperatura kreće po sinusoidi, tj. harmonično, onda možete odahnuti. Ukoliko primetite oštrije promene temperature, najavu jakih vetrova, ekstremne temperature, vlažnost i pritisak, vreme je da se crvena lampica upali. U takvim periodima ideja je prevencija uzimanjem određenih lekova.

Od čega se sastoji terapija?

Iako fenomen meteoropata nije (još uvek) klasifikovan od strane SZO kao bolest, mnogi terapijski centri u SAD, kao i u Evropi uvele su niz tretmana u pogledu ovog fenomena.

Savet je da, 24 do 48 sata pre dolaska promene vremena, čovek uzme neki antialergijski lek (bolje uveče jer mogu izazvati pospanost i stoga deluju i kao blagi sedativ) sa ne-steroidnim anti–inflamatornim lekom, koji povećava toleranciju za bol. Ne uzimati kortizon, jer smanjuje efikasnost imunog sistema.

Takođe se preporučuje upotreba nekog prirodnog biljnog sedativa, poput gloga, lipe, ili valerijane (nikad benzoidiazepini). To je iz razloga što meteoropate često pate od alergija, naročito na smog. Nažalost, alergije su u porastu zbog povećanja zagađenja u atmosferi. Međunarodna studija je takođe pokazala da život u dobro osvetljenom ambijentu, sa jakim lampama, pomaže da se pobedi taj deo depresije koji utiče na meteoropatiju, i obrnuto. Pre svega, na kraju zime, onima koji žive u dobro osvetljenom ambijentu mnogo ređe se javlja prolećna depresija, koja je izazvana, promenom jedne sezone u drugu.

Da li mogu ljudi dobrog zdravlja da pate od meteoropatije?

Da, ali sa mnogo manje simptoma. To su tzv. meteorostabilne osobe. Postoji takođe i granični slučajevi, koji nisu tako očigledni.

Da li je od pomoći da meteoropate ostanu u zatvorenom prostoru?

Zatvorena sredina, koju možemo nazvati zatvorenom mikro-klimom, je više štetna nego korisna. Danas, svi znamo koliko virusa i bakterija živi u zatvorenim prostorijama. Dakle, bolje je izaći, iako bi stanovnici gradova morali da uzmu u obzir zagađenje, i da odaberu neku zelenu površinu u svom mestu.

Napisala, Dr Marija Itić Todorović