2013. ta godina je povezala nekoliko velikih i važnih jubileja.
Malo ko zna da se ove godine navršava 800. godina od osnivanja srednjevekovne Srbije, tj. 800 godina od ustoličenja loze Nemanjića, zatim 200 godina od rođenja najvećeg mudraca sa ovih prostora Petra Petrovića Njegoša, a 70 godina je od smrti jednog od največih umova tehničkog sveta, Nikole Tesle.
Ali jedan jubilej prevazilazi sve ove, jubilej u čijem organizacionom odboru danas ravnopravno predsedavaju predsednik i patrijarh, premijer i potpredsedici Vlade.
Jubilej koji navršava ravno 1700 godina, kada je od strane Konstantina Velikog proklamovan Milanski Edikt kojim se omogućava i garantuje verska sloboda i tolerancija.
Milanski edikt je najviše odgovarao sve uticajnijoj hrišćanskoj dogmi koja će u nadolazećim vekovima zauzeti centralno mesto u imperijama toga vremena.
Iako se Konstantin (Flavije Valerije Aurelije Konstantin Avgust) vezuje za drevni Niš, jubilej 313 – 2013 biće obeležen na većini antičkih lokaliteta u Srbiji čime se preko ovih manifestacija povezuje autoritet vaseljenskog cara sa znamenitostima naše antičke zaostavštine.
Naša misija je da ovakva dešavanja maksimalno afirmišemo, pa biće nam veliko zadovoljstvo da se u ovu promociju uključite i vi i podelite ove zanimljivosti sa vašim prijateljima putem društvenih mreža.
Pa krenimo redom sa manifestacijama u korelaciji sa ovim jubilejem.
U okviru Državnog programa proslave jubileja 17 vekova od donošenja Milanskog edikta, predviđene su mnogobrojne manifestacije kojima će se odati počast caru Konstantinu i njegovom delu. Da se samo podsetimo da je ovaj rimski vladar zaslužan što je prestao progon hrišćana, koji je trajao tri stotine godina, i što je zakonskim aktom proglašena verska ravnopravnost kojom je hrišćanstvo po prvi put postalo „legalno“ u Rimskom carstvu.
Sa početkom 2013. godine počelo je i obeležavanje jubileja pa su do sada već održane neke značajne manifestacije poput koncerta duhovne muzike u izvođenju hora moskovskog Sretenjskog manastira u januaru u Nišu i premijera predstave „Konstantin“ koja je 27. februara izvedena u Narodnom pozorištu u Nišu.
Centralna manifestacije jubileja održaće se u Nišu, nekada rimskom Naissusu u kome je car Konstantin rođen, ali će se mnoge manifestacije organizovati i u drugim značajnim centrima u zemlji. Zbog toga smo odlučili da vam damo kratki pregled svečanosti i manifestacije predviđenih za ovu godinu.
U Viminacijumu će se 18. maja održati dve kulturne manifestacije u okviru programa proslave jubileja „Milanski edikt 313-2013“ – opera „Aida“ Đuzepea Verdija u izvođenju ansambla Beogradske opere sa solistima iz inostranstva i tematska izložba Narodnog muzeja Srbije „Konstantin Veliki i Milanski edikt – Rađanje hrišćanstva u rimskim provincijama na tlu Srbije“.
Opera „Aida“ če biti izvedena u 20:00h u Rismkom amfiteatru, a karte za operu građani će od 08. maja moći da podignu u Info centru Turističke organizacije Srbije, ulica Čika Ljubina 8, prvi sprat u Beogradu. Karte su besplatne, a jedna osoba može uzeti maksimalno dve ulaznice.
Tematska izložba Narodnog muzeja Srbije biće otvorena 18. maja u 18:00h na Međunarodni dan muzeja u Rimskoj vili u Viminacijumu i obuhvatiće najznačajnija svedočanstva o razvoju hrišćanstva na tlu Srbije u periodu od drugog do sedmog veka.
Postavku će činiti oko 180 izuzetnh predmeta iz doba cara Konstatnina i perioda pre i posle njegove vladavine poput skulptura, upotrebnih predmeta, nakita, kultnih predmeta, predmeta ceremonijalnog karatkera, posuda od keramike i stakla, vojne i paradne opreme, rimskog carskog novca…
Ipak, najznačajniji predmet izložbe biće svakako statua cara Konstantina u bronzi, koja je 1900. godine pronađena u Nišu, a za koju se smatra da je deo konjaničke statue ovog vladara. Osim ovih predmeta na izložbi će biti prikazani i predmeti iz Sirmijuma, jednog od najznačajnijih rimskih gradova na tlu Srbije iz perioda vladavne cara Konstatnina.
Ova izložba će biti otvorena za javnost do 18. juna ove godine, kada se celokupna postavka seli u Beograd, u Atrijum Narodnog muzeja Srbije. Tamo će za javnost će biti otvorena od 02. jula do 09. septembra, a onda se seli u Niš u galeriju kompanije „Filip Moris“ gde će svečano biti otvorena 19. septembra.
U maju će u Nišu u galeriji „Sinagoga“ trajati i izložba „Trag u vremenu“, postavka Narodnog muzeja iz Niša, koja je posvećena osamdesetoj godišnjici rada Narodnog muzeja u Nišu. Od maja do oktobra ove godine Narodni muzej u Nišu će takođe u galeriji „Sinagoga“ prikazati i izložbu „Kasnoantička nekropola u Jagodin mali“. Ovo značajno nalazište je istraživano od 1933-2012. godine i dalo je izuzetno važne podatke o arhitekturi grobljanskih bazilika, porodičnim i individualnim grobnicama.
Od 03-06. juna u Nišu će se u okviru obeležavanja jednog od najznačajnijih datuma u istoriji evropske civilizacije održati i tradicionalni međunarodni naučni skup „Niš i Vizantija XII“ što je dvanaesto okupljanje istaknutih vizantologa sveta. Skup organizuju Grad Niš, Univerzitet u Nišu i Pravoslavna Eparhija niška.
I ljubitelji sporta su rešili da daju svoj doprinos proslavi važnog jubileja pa će tako u periodu od 11. do 16. juna biti održana 53. međunarodna biciklistička trka „Kroz Srbiju“ čiji će slogan ove godine biti „Turizam, kulura i biciklizam zajedno“. Start trke biće u Nišu, a finiš je u Beogradu. Ukupno 25 ekipa iz čitavog sveta u šest etapa će preći stazu dužine 886 km koja je slikovito nazvana „Putevi rimskih imperatora“.
Takođe, od značajnih manifestacija predviđenih za jun ove godine izdvajamo i sledeće: koncert „Konstantinus Magnus“ koji će 03. juna biti održan na niškoj Tvrđavi, izvođenje Betovenove „Devete simfonije“ 15. juna u Tvrđavi i Verdijevu operu „Trubadur“ koja će 28. juna biti izvedena takođe u Tvrđavi. Veliki koncert „Konstantinus Magnus“ biće pravi multimedijalni spektakl poznatog kompozitora Aleksandra Sanje Ilića uz učešće orkestra i hora Beogradske opere, Beogradskog baleta i etno pevača. Betovenovu „Devetu simfonuju“ će izvesti Beogradska filharmonija a operu „Trubadur“ ansambl Beogradske opere sa učešćem dve svetski poznate operske zvezde.
U avgustu se u Nišu održavaju dve značajne tradicionalne kulturne manifestacije – veliki međunarodni džez festival „Nišvil“ od 15. do 18. avgusta i filmski festival „Filmski susreti“ od 24-28. avgusta. Oba ova velika kulturna dešavanja ove godine će biti u znaku jubileja Milanskog edikta.
Takođe, u Nišu se 10. avgusta održava i međunardni filmski festival „Konstantinov zlatnik“, a konkurs za mlade autore animiranog filma o caru Konstantinu, uzrasta od 8-18 godina, traje do 10. juna. Radovi se mogu slati u DVD formatu na adresu Ulica Stanoja Glavaša 13, 18000 Niš, Srbija.
Za 14. septembar je u niškoj Tvrđavi predviđen veliki koncert vizantijske muzike – “Muzika Konstantinovog grada” – koju će izvoditi poznati domaći umetnik Slobodan Trkulja.
U Nišu će 6. oktobra velikodostojnici Pravoslavnih crkava služiti veliku liturgiju, a državni program proslave tog jubileja trebalo bi da bude završen 08. oktobra premijerom opere „In hoc signo“ Dejana Miladinovića, koja će najverovatnije biti održana u „Beogradskoj areni“.
Kalendar manifestacija sigurno će biti podložan promena, al ovo je okosnica, a detalje, trudićemo se da ih ažuriramo što preciznije, jer ovo je možda i najveći istorijski jubilej iz vaseljenskog ugla u našoj svakodnevici.
Priča o Milanskom ediktu je zanimljivo klupko za razmotati: edikt koji slavimo ove godine kao „zakonski akt cara Konstantina“ suštinski nije njegova ideja, već njegovog prethodnika Galerija.
Privid o postojanju Milanskog edikta potiče sa sastanka koji se dogodio 313. godine a na kojem je Konstantin u dejstvo vratio već postojeći Edikt cara Galerija, napisanog 311. godine, a koji je proglašavao ravnopravnost hrišćana sa ostalim građanima carstva, te da im se ima vratiti oteta imovina bez naknade.
Ovaj politički akt, napisan sa ciljem da u Rimskom carstvu konačno bude malo kakvog-takvog unutrašnjeg mira je istorijski dokazan dokument. Galerijev naslednik ga je ukinio, da bi ga Konstantin onda ponovo proglasio važećim, dve godine kasnije.
Toliko o jubilejima.
Da, sa istorijskog aspekta ovo što ste napisali je dokazana istina. Ali čak i kvazi jubilej je odličan povod da se bude u centru pažnje svetske javnosti, pogotovu kad je povod afirmativan. Turizam je najčešće prodaja emocija, a ovo može biti dobra prilika da se malo promovišu antički lokaliteti … videćemo šta će ispasti od svega ovog…