Piše: Senka Žutić
Morović je naselje u Sremu, sa otprilike 2 000 stanovnika. Iz pravca Beograda, do njega se dolazi auto-putem Beograd- Šid. Od Beograda je udaljen 100 km.
Posle isključenja sa auto-puta kod naplatne rampe Šid (cena putarine za putnička vozila na deonici od Beograda do Šida je 310 RSD), skrenite desno.
#1 Prvi susret
Hladovit drvored topola će vas dovesti do samog ulaza u selo. Iza okuke, dočekaće vas nezaboravan pogled na jednu od dve reke koje protiču kroz Morović, na reku Bosut. Okružen zelenilom, svetlucav i iskričav pod sunčevim zracima, nagoveštava dane opuštenog odmora, uživanja i dokolice.
Na levoj strani pored puta, primetićete crkvu o kojoj će biti reči kasnije u ovom tekstu.
Iz centra sela, tri ulice će vas odvesti u tri grada. Ako krenete Šidskom, možete doći do Šida koji je od Morovića udaljen desetak kilometara. Iza Šida se uzdižu obronci Fruške gore i počinje vinarski Srem. Fruška gora je nacinalni park bogat manastirima i vinogradima, šumama, proplancima i ljupkim selima u kojima od meštana možete da kupite sveže voće ubrano u njihovim voćnjacima i baštama.
Mitrovačkom ulicom možete se uputiti ka Sremskoj Mitrovici, glavnom gradu Srema, udaljenom od Morovića četrdesetak kilometara. Ako u centru pređete jedan od pet mostova, koliko ih selo ima, i krenete Bosutskom ulicom, to je jedan od mogućih puteva ka Republici Srpskoj. Tridesetak kilometara kasnije, bićete u Bijeljini, a u blizini je i etno selo Stanišići, koje svojom interesantnom ponudom i prihvatljivim cenama privlači sve veći broj turista. Cena benzina je u Republici Srpskoj niža nego u Srbiji!
#2 Prirodni resursi Morovića
Morović ima zaista izuzetan prirodni položaj i bogate resurse, kao malo koje naselje. Kroz selo protiču dve reke, Bosut i Studva, koje u samom centru sela prave veliko ušće. Na ušću je, naravno, tvrđava, bolje reći, ostaci tvrđave, ali i o njoj ćemo kasnije.
Morovićki atar zauzima 20 000 hektara šuma! Impozantan broj.
U selu je nekoliko prirodnih izvora vode čiji se kvalitet redovito kontroliše i koja je dobra za piće. Voda iz seoskog vodovoda je meka, pa ćete se već posle nekoliko tuširanja garantovano prijatno iznenaditi kvalitetom kose i kože. Kosa će vam biti zdravija, gušća i sjajnija, a koža mekša. Slobodno smanjite upotrebu kozmetičkih preparata.
Komarci se redovito prskaju i ne prave veći problem, usprkos velikoj količini vode.
Ne treba se plašiti ni poplava, ni u onim poslednjima, koje pamtimo kao velike ili majske, Morović nije bio poplavljen, iako je deo stanovništva preventivno iseljen, a džakovi sa peskom su, još mesecima pošto je prošla potencijalna opasnost, krasili morovićke ulice. Ali, to je za neku drugu priču.
#3 Istorija Morovića – ban Jovan Morović
Zahvaljujući dobrom položaju, Morović ima dugu i bogatu istoriju.
Naselje se ubraja među najstarija u Sremu. Arheološki nalazi dokumentuju tragove života još u praistoriji, a otkriće rimskog groblja upućuje na zaključak da je na ovom mestu bilo razvijeno rimsko naselje. U srednjem veku, morovićki grad je imao tvrđavu koja je služila za odbranu od Turaka. Tvrđavu, čiji ostaci se mogu videti u samom centru sela, na ušću Studve u Bosut, je podigao ili obnovio ban Jovan Morović 1332. godine. Vlastelinska porodica Morović je u 14. veku posedovala zavidno bogatstvo i imala gotovo neograničenu vlast, a grad Morović je bio centar njene moći. Na starim kartama se vidi da je tvrđava imala oblik nepravilnog četverougaonika i bila je opkoljena vodom sa svih strana.
Utvrđeni grad morovićki je, kroz vekove burne i opasne, često menjao vladare. Od 1451. je bio pod vlašću despota Đurđa Brankovića. 1484. u gradu nekoliko dana boravi ugarski kralj Matija Korvin i nad njim preuzima vlast. U vreme njegove vladavine, doživeo je vrhunac svog srednjevekovnog procvata. Nazivali su ga „Štit Slavonije“. Despot Stevan Štiljanović je odavde vodio teške bitke protiv Turaka. Bio je poslednje uporište u Sremu koje je palo u turske ruke, a u tvrđavu je, na čelu sultanovih odreda, ujahao lično veliki vezir, Ibrahim-paša.
U Ratu svete lige, austrougarskom ratu protiv Turaka u 17.veku, vodile su se česte borbe oko morovićke tvrđave, a grad je oslobođen 1688. godine.
Karlovačkim mirom iz 1699. godine Morović je pripao Austriji i postao pogranično mesto sa kapetanijom. Uticaj i značaj Morovića pod austro-ugarskom vlašću sve više slabi.
Sačuvan je spomenik prvom parobrodu koji je 1860. uplovio u Morović. Čelične konstrukcije mostova preko Bosuta i Studve u centru sela su izlivene u Pešti i postavljene 1900. i 1902. godine. Nešto ranije je postavljen i čelični most preko Bosuta kojim i danas prolazi železnička pruga.
Po izbijanju Drugog svetskog rata u selu već u aprilu 1941. vlast preuzimaju ustaše, čija trogodišnja vladavina je selu donela mnogo zla. Partizanske jedinice su nekoliko puta protiv zločinaca vodile ogorčene borbe za selo, a konačno su ga oslobodile u februaru 1944. Za vreme proboja Sremskog fronta u Moroviću su bile smeštene bolnice, a mnogi partizanski borci koji su žrtvovali svoje živote za pobedu dobra nad zlom su sahranjeni u zajedničkoj grobnici na mesnom groblju.
#4. Kultura, umetnost, religija… I romantične legende
Morović ima pet mostova, od toga dva u samom centru, sa romantičnim nazivima: most ljubavi i most uzdisaja. Možete obići tri seoske crkve. Dve dobrodržeće barokne gospođe u ozbiljnim godinama su u centru sela: pravoslavna, posvećena Roždestvu presvete Bogorodice i katolička, posvećena svetom Roku.
Na samom ulazu u selo je najstarija, katolička crkva svete Marije, sagrađena još u 13.veku, sa elementima romaničkog i gotičkog stila. Jedna je od najstarijih sakralnih građevina u Sremu. Oko te crkve se ispredaju različite legende, neke od njih prilično utemeljene u istoriji. Priča se o tajnim podzemnim prolazima koji su navodno prokopani ispod Bosuta sa ciljem da povežu ulaz u crkvu sa ulazom u tvrđavu. Arheološka istraživanja, nažalost, nisu izvršena, ali ima nagoveštaja da može biti nije u pitanju tek legenda, jer su srednjevekovne tvrđave gotovo redovno imale takve tajne podzemne izlaze.
Pominje se i veliko blago koje navodno vekovima čami u tim lagumima!
Sledeća ideja koja intrigira u vezi sa crkvom je mogućnost da je u njoj sahranjen Metodije, Konstantinov (Ćirilov) brat. Učena braća su, u 9. veku, za potrebe pokrštavanja Slovena u Moravskoj, preveli Jevanđelje, stvorivši tako prvi slovenski književni jezik (staroslovenski).
Sastavili su i prvo slovensko pismo, glagoljicu, otvorivši put slovenskoj pismenosti. Za Ćirila se zna da je umro u Rimu i da je tamo i sahranjen, ali o Metodijevoj smrti i mestu gde je sahranjen ne postoje relevantni podaci.
Znamo samo da su, posle njegove smrti, njegovi učenici prognani iz Moravske i da su svoj rad nastavili u Bugarskoj i Makedoniji. Da li su na put sa sobom poneli i mošti njihovog učitelja i da li su ga možda sahranili upravo ovde, u Moroviću, ostaje da se istraži. Dosadašnja istraživanja su pokazala da ispod postojeće crkve postoje temelji starije građevine, ali se tu, za sada, stalo.
Još jedna legenda se vezuje za ovu crkvu i njena, takozvana, mala vrata. Romantična je i rado se prepričava, a glavni junaci priče su kraljica Marija Terezija (1717-1780) i njen, istoriji nepoznat, navodni ljubavnik. Kraljicu Habsburške Monarhije je, naime, pratio glas o sklonosti ljubavnim aferama, pa se čak govorkalo da su neka od njeno šesnaestoro dece plod ljubavnih pustolovina s mladim krajišnicima. Tako nešto nikada nije dokazano, ali pričalo se rado i mnogo.
Dakle, kaže naša legenda, zaljubila se kraljica jednom prilikom u mladog, lepog i ponosnog oficira Srbina. Ljubav je bila obostrana, ali osećanje ponosa i časti lepom Srbinu nije dozvoljavalo da se pokloni pred moćnom kraljicom. (Naši mačo muškarci se, hoće reći legenda, ne klanjaju pred ženom, čak i ako je kraljica. I to još strana. Pa makar to bila i voljena žena. Naročito ne tada!)
Kraljica i njen ponosni ljubavnik su, jednom prilikom, isplanirali tajni sastanak u morovićkoj crkvi. Da bi tvrdoglavog Srbina privela redu, Marija Terezija se, navodno, doseti da se tom prilikom u crkvi bočno izbiju mala vrata.
Plan je bio da kršni mladić, prilikom ulaska, mora da se sagne da bi prošao kroz oniska vrata i tako se, makar i nehotice, pokloni svojoj kraljici i kraljici svoga srca.
Međutim, kaže dalje legenda, mladić nije bio samo privlačan već i domišljat, pa je, prolazeći kroz vrata, ušao okrenut leđima, i tako ipak nadmudrio svoju slavnu ljubavnicu.
Mala vrata na crkvi su ostala, a kakva je sudbina snašla stamenog ljubavnika, ne zna se.
Ako se još niste umorili od šetnje, kulture, istorije i romantičnih legendi, savetujem vam da u Šidu obiđete Galeriju slika Save Šumanovića i njegovu rodnu kuću. Tu je i muzej naivnog slikarstva, Ilijanum.
A u blizini Šida je i manastir Privina glava, i crkva posvećena svetoj Petki.
#5 Sport i rekreacija
Morović je raj za ljubitelje lova i ribolova. Lovište „Nepričava“ zauzima 3 500 hektara, ograđeno je i dom je jelenima, srnama, divljim svinjama… Reke i njihovi rukavci te ribnjak „Slezen“ su bogati šaranom, štukom, babuškom… Šetnja stoletnim šumama, ili pored reka, vožnja bicikla, vožnja čamcem, plivanje…
Čim malo odmaknete iz sela, ući ćete u bajkovite pejzaže kojima vladaju čaplje, rode i vrbe, gde se jeleni bore za naklonost košute, a čovek je samo gost. Ili možda meditiranje u smirujućoj prirodi?
Dan na vodi opušta i regeneriše.
Odaberite svoj vid rekreacije i uživajte.
#6 „Titova vila“
Malo izvan sela se nalazi VU Morović. Dve vile, Srna i Košuta, i pet drvenih bungalova izgrađene su za predsednika SFRJ Josipa Broza Tita, sa idejom da se ovde oporavi posle operacije u Ljubljani.
U besprekorno održavanom parku, u hladovini hrastova, bukvalno možete čuti tišinu koja sve prožima. Ili riku jelena iz obližnjeg lovišta. Naročito ako dođete radnim danom, u predvečerje. Sgurno ćete poželeti da se ovamo ponovo vratite, kao što to čine i brojni političari iz samog vrha srpske političke scene.
#7 Smeštaj u Moroviću
Gostima je u selu na raspolaganju nekoliko vrlo pristojnih apartmana, dobro opremljenih i održavanih. Smeštaj možete obezbediti i u vilama ili bungalovima VU. Sveže voće i povrće, domaći med i rakiju, možete kupiti od meštana, a sigurna sam da bi se mogao naći i poneki kulen. Ako ste ljubitelj specijaliteta od divljači, nemojte propustiti ručak u vili Srna.
Odlična prometna povezanost, bogati resursi i povoljan položaj, burna istorija i romantične legende, sport i rekreacija – ako vam treba kratak predah od grada, beg od posla u okrilje bajkovite prirode, mir i tišina, posetite „sremačku Veneciju“. Jer, ne zaboravite, srećni dani čine nas mudrima.
Uključi se kroz komentar