Piše: Dušan Stojanović
Jedna od najboljih stvari izrečenih o marketingu jeste da dobra reklama nije skup benefita nekog proizvoda − dobra reklama je obećanje sreće. To je ona situacija kada poželite da nešto bude vaše, a ne znate zašto, iako ste ubeđeni da je to prava stvar. „Prava stvar“ je rezultat prave reklame.
Zato svi kupuju Koka-kolu. Možete pročitati 50 tekstova o svim štetnim sastojcima koje ona sadrži, ali je kupujete sa osmehom, delite radost, zaboravljate na količine šećera, na sva istraživanja i da možda i nema bolje hemikalije za odmašćivanje i čišćenje zapušenih cevi.
„Koka-kola za sve prilike“ − baš tako je glasio slogan iz 1939.
Duboko u svakom od nas usađena je želja da se nečemu nadamo. Dok Koka-kola igra na kartu radosti življenja, Red Bul postavlja izazove, motiviše na dinamičniji životni stil, onaj za koji uglavnom nemamo dovoljno hrabrosti. Podsetimo se jednog od slogana koji je popularan i danas, a glasi „Nike Just Do It“ iz 1988 godine.
Svaka njihova kampanja ostavlja nas pomalo zapitanim: zašto ne bismo pokušali nešto novo?
Da li motivacija ima svoju tržišnu vrednost?
Za razliku od obećanja sreće, motivacija ima i realnu, a ne samo marketinšku vrednost.
Međutim, što su ukupne beneficije, ukupna vrednost, više sadržani u motivaciji koju dobijamo, to smo svi više skloni da razmišljamo o nekoj vrsti prodavanja magle. Ništa pogrešnije od toga.
Motivacija, kao ni inspiracija, ne kuca na vrata sama
Pre tri godine sam sasvim slučajno i na nagovor drugara otišao na svoj prvi trening ninđucua (da, ima veze i sa nindžama, i sa šurikenima, i šutevima u međunožje i uvrtanjem prstiju, pa i ušiju). Kada sam posle prvog treninga stao ispred ogledala video sam da na grudima imam modricu, veću od prosečne muške pesnice. Ali niko me nije udario pesnicom. Trener je, verujem, hteo da mi objasni bez mnogo reči da neko u mojim godinama ili hoće ili neće nečim da se bavi. I demonstrirao mi je jednu od efikasnijih tehnika u svim situacijama – „krajnje muževno“ štipanje po sredini grudnog koša.
Potpuno pogrešan način da se motiviše početnik? Ko bi znao, ali tokom naredne dve godine nisam propustio nijedan trening osim kada sam baš morao. Svakog dana sam se vraćao sa treninga sa novim modricama i novim razlogom da provodim svoje vreme na neki komforniji način. Ali nisam.
Kada sad pogledam zašto je to bilo tako, stvari mi postaju jasnije: svakog dana morao sam da uradim nešto čega sam se bojao i nešto što nisam umeo. Nisam imao nijedan poseban motiv za to, nisam planirao da se ikada stvarno sa nekim tučem, nisam bio pripadnik nekog nindža klana pa da mi to bude u opisu porodičnog životnog poziva.
Jedini motiv mi je bio da uradim stvari kojih se plašim, a u svemu tome bilo je isprva velikih neprijatnosti, a potom velikog zadovoljstva. Nije prijatno da u tim godinama učite da radite premet i salto, da izađete na sparing protiv nekoga ko je tri puta jači i dva puta veći od vas, da dok svi spavaju idete na noćni trening…
Ali, kad to uradite, nešto u vama mora da se promeni. Ne možete da ostanete isti. Shvatite da možete mnogo više nego što mislite. Dobijete motivaciju za sve vaše akcije na svim životnim planovima jer znate da je moguće ako se dovoljno potrudite, da će se jednog dana desiti. Sve to koštalo me je oko 8 sati mog vremena nedeljno, 1500 dinara mesečno i par stotina modrica. Zapravo, motivacija je, ispostavilo se, prilično jeftin tržišni proizvod. Ako ste pravi kupac, nađe se i ispod cene.
Svuda je oko nas i u nama. Dovoljno je da počnemo da težimo ka stvarima koje nas inspirišu, i da istrpimo svaki put kada kretanje ka njima nije baš udobno. Sledeći put već je malo lakše.
Problem sa nedostatkom motivacije je svuda oko nas
Svako od nas ima nekog poznanika kome život prolazi tako što nikad u potpunosti ne iskoristi svoje potencijale. Pogledamo ga i pomislimo zašto nije uradio nešto sa sposobnostima koje ima i trudimo se da se setimo da li je i koliko puta stvarno to pokušao. Znamo ljude koji sede za kompjuterom i igraju igrice po ceo dan, odlično se snalaze sa tehnologijom, imaju pregršt slobodnog vremena, a nisu nikada ni pokušali da nauče, recimo, web dizajn, principe internet marketinga ili neki programski jezik. A možda i jesu, možda su pomislili da će moći, ali se to nikada nije desilo.
Nije im falilo talenta, ni želje. Ali im jeste falilo motivacije. Falilo im je da iskreno veruju da oni to mogu i onaj ko bi mogao da im podari tu motivaciju, dao bi im neprocenjiv dar. Koliko taj dar vredi? Otprilike, situacija je slična kao sa sportskim lovcima na talente. On vas pronađe i pokaže vam način. Vi se znojite. U ovoj sportskoj varijanti, motivator ima čak udeo od svakog vašeg ugovora u karijeri. I tako svari funkcionišu.
U tome je cela fora sa motivacionim govornicima. Oni ubeđuju ljude da se stvari mogu uraditi.
Nekada je motivacija u samoj ceni.
Kao kada uplatite teretanu mesec dana unapred da biste primorali sebe da odlazite na treninge kako vam ne bi propao novac. Kursevi raznih veština i jezika funkcionišu po sličnom principu. Platite da biste učili nešto što možete uz malo truda pronaći i besplatno u tutorijalima na internetu. Ali kada platite, onda ne kažete sebi da ćete učiti nekog drugog dana. Cena vas motiviše.
Revolucija se vraća. jedan od slogana za Adidas patike i kopačke
Nije ni brzo, ni lako. Ipak, moguće je. Kao sa obećanjem sreće u reklami, stvari slično funkionišu i sa motivacijom, sa idejom da ima šanse da se stvari promene. Te mogućnosti treba prepoznati. Onaj ko uspe druge da probudi iz dremeža daje im najvredniji poklon, najveću vrednost. Jednom kada aktiviramo svoje potencijale, zavisimo jedino od sebe. Ali, ima li bolje metafore života od tog iskrenog i predanog stremljenja ka cilju sopstvenim snagama?
Koliko ste spremni da platite jedan kvalitetan poraz?
Postoji vrlo moćan „lakše je reći nego uraditi“ zen način da izađete na kraj sa svim bitkama u životu − samurajski način. Zamislite da ste već poraženi i borićete se kao oni koji nemaju šta da izgube.
Sa druge strane, čak i ako ni sa tim stavom ne pobedite, vaš poraz vam uvek pripremi lepo iznenađenje. Pripremi vam vrednu lekciju i ako vi tako odlučite, bogatu motivaciju. Uspeh preko noći dolazi nakon godina i godina rada i mnogo, mnogo neuspeha.
Zamislite da imate neograničeni kapital sa kojim možete pokrenuti bilo koji posao. Imati dovoljno motivacije za stvari koje želite postići nije ništa drugo nego baš to − raspolaganje kapitalom kojeg ima toliko da možete lako krenuti ispočetka čak i ako vaše ulaganje potpuno propadne.
Motivacija je kapital, a sa dobrim kapitalom sve je mnogo lakše ostvariti.
Između magle i motivacije postoji jasna linija i nije tako tanka
Ono što nas danas okružuje jeste stvarnost prepuna mogućnosti i svet u kome kao da nikada nije bilo lakše postići uspeh preko noći. U realnosti globalnog tržišta i online povezanosti čitave planete, nameće se ideja da uspeh zavisi samo od pojedinca i da ako on izostane, niko drugi ne može da se okrivi. Takva situacija rađa velike ambicije, a iz njih dolaze i velike frustracije. Ona stvara i idealan prostor za svaku vrstu prodavanja magle ljudima koji hoće svoje parče holivudskog neba i svojih 5 veličanstvenih minuta slave.
Ali to još ne znači da treba utonuti u cinizam. Jer, sutra će opet neko uspeti, a to nećete biti vi.
Današnja online scena izgleda kao velika tržnica ideja. Svi govore o startap projektima i dele savete kako da oni uspeju. Svi govore o dobrom biznis planu i monetizaciji znanja i talenta. Nova zanimanja ne samo što svake godine nastaju, nego se za njih raspisuju i konkretni oglasi na koje se prijavljuje premalo kvalitetnih ljudi.
Ali mala većina je svesna iracionalnog trenutka. To je trenutak koji su pojedini filozofi nazvali intuicijom ili bljeskom evidencije. Trenutkom kada se oslobodi energija za smisaono rizikovanje, za planiranje jasnog puta kroz klance opasnosti koji drugi ne uočavaju. Za uticaj na buduće događaje. U tom trenutku proradi ta mlada genijalnost, a nju najčešće mora neko da rasplamsa.
Postoje ljudi koji su prosto inspirativni. A deo njih ume i može tu inspiraciju da podeli. Na polju ekonomije i ličnog razvoja odličan primer je Brajan Trejsi.
90% vrednosti svih seminara, radionica i kratkih kurseva je u inspiraciji i motivaciji, a 10% u znanju i informacijama.
Danas se možda i previše često organizuju seminari i na njima malo toga novog možete da naučite. Ali znanje je samo potreban uslov. Ostatak leži u iracionalnom koje je u direktnom dodiru sa onima koji će sa vama podeliti priču o svom uspehu, koji će vas motivisati.
Isto tako, danas postoji i pregršt online kurseva, škola različitih veština, koje nam obećavaju znanje profesionalaca za svega par meseci. Iza marketinške priče, pokušajte da nazrete ili sami stvorite njihovu realnu vrednost. Ono što dobijate jeste ideja, ideja da postoji nešto više, da možete stići negde. Kada jednom u to poverujete, svoj uspeh platićete možda samo svojim trudom.
Međutim, hoćete li ikada moći da izmerite vrednost prvog impulsa inspiracije koji je sve pokrenuo?
Uključi se kroz komentar