Narodna meteorologija ili kako su naši stari prognozirali vreme

Koliko ste puta imali priliku da od starijih ukućana čujete neku lucidnu opasku kako će se vreme pokvariti jer mušice ujedaju češće nego inače? Ili da će sutra biti lepo vreme jer je u šumi toplije nego na polju? Možda i da će padati kiša jer lastavice nisko lete? I onda se začudili kad se sve obistinilo?

Na lokalnom nivou, svaki stariji stanovnik nekog mesta zna sa koje strane sveta dolazi kakva kiša, koliko brzo prođe i koliko štete uglavnom načini. U pitanju je narodna meteorologija.

Ako nekom narodni načini da se predvidi kakav će sutra biti dan ili kakva nas zima očekuje deluju kao prevaziđeni relikti prošlosti, neka se samo seti koliko je puta bio besan na prognoze koje je čuo na televiziji. Jednostavno, vreme nije tako lako predvideti. Stvari se iznad naših glava, na vedrim i oblačnim visinama, zbivaju pomalo nepredvidivo. Ako ni najsavremeniji tehnički aparati nisu dorasli ćudljivosti neba, zašto ne dati šansu i narodnoj mudrosti staroj stotinama godina.

Dugoročne prognoze vremena u narodnoj meteorologiji

Svima je poznato da ima posebnih dana u godini koji u narodu služe za predskazivanje vremena za duži period. Jedan od takvih dana u našem narodu je Miholjdan koji pada 12.oktobra. Prema predanju, koliko mrazeva bude pre Miholjdana, toliko će ih biti i posle njega. Takođe, veruje se i u to da će zima biti duga i hladna ako na Miholjdan bude lepo vreme, tj. ako uoči ovog praznika bude vedra noć. „Ako je uoči Miholjdana vedra noć, zima će imati veću moć.“  Ako vas zanima, ove godine je bilo vrlo malo mrazeva pre Miholjdana, ali je i noć uoči ovog dana bila potpuno vedra, a temperatura je tog dana dostizala 28 stepeni. Dakle, očekuje nas duga i hladna zima sa malo mrazeva – pomalo protivrečno, ali to su zaključci narodne meteorologije.

Dugoročne prognoze vremena u narodu postoje i u vezi sa danima koji padaju između katoličkog i pravoslavnog Božića. Ne računajući same dane praznika, njih ima tačno dvanaest i svaki od njih odgovara jednom mesecu u godini. Takođe, verovanje kaže i sledeće: koliko magle u oktobru, toliko snega u februaru, što u konkretnom slučaju opet sugeriše da ćemo imati blagu zimu.

Par saveta iz naroda za predviđanje vremena

–         Beli Božić, zeleni Uskrs. Zeleni Božić, beli Uskrs.
–         Kad u zimu grmi, još veća hladnoća će pritisnuti.
–         Kad se ribe bacaju iz vode, dolazi nam kiša.
–         Ako se petao kupa u prašini, dolazi nam lepo vreme.
–         Ako su komarci napadni i kriju se u senkama, dolazi kiša.
–         Kada se pauk skriva, dolazi kiša.
–         Ako mravi izlaze iz zemlje, dolazi nevreme.
–         Ako zvezde na nebu jako trepere, biće lepo vreme.
–         Ako mačak drži rep visoko biće lepo vreme.
–         Ako vetar duva ujutru pre izlaska sunca, biće kiše tog dana.

Narodna meteorologija – deo folklora

Davno pre modernih izuma i mašina u čiju se preciznost uzdamo, čovek je morao da sebi tumači stvari na nenaučni način. Ono sa čim je imao najviše posla i od čega je zavisio dobijalo je mitsku ulogu u njegovom životu, vezivalo se za rituale, stvaralo kultove.

Od trenutka kada je čovek počeo obrađivati zemlju, njegova zagledanost u nebo i zavisnost od vremenskih prilika i neprilika postali su intenzivniji. Čovek je na nebo smestio bogove i molio im se kako bi mu omogućili povoljne prilike. Ipak, kako se u uslišavanje molitvi nije mogao potpuno uzdati, nemajući druge, čovek je pokušao da u samoj prirodi pronađe znake koji će mu predvideti kakvo ga vreme čeka. A te je znake pronalazio u svetu koji ga je okruživao, životinjama, biljkama, prirodnim pojavama, i, opet, na nebu. Moralo je proći mnogo vremena dok se i sa naučne strane nije logično objasnilo ono što je narod samo iz iskustva znao, i tome pridavao magijska svojstva.

U svakom slučaju, narodna meteorologija je deo narodnog folklora. Zanimljivo je primetiti da svaki narod ima svoj sistem predviđanja vremena što samo ukazuje koliko je prognoziranje bilo neophodno za postojanje zajednice. Takođe, lako se mogu uočiti i podudarnosti kod različitih naroda koji nisu imali međusobni kontakt što nas dovodi do zaključka da je velik deo tih narodnih mudrosti nastao iz velikog iskustva i da mu se moglo verovati. Metod prognoziranja koji se ne bi pokazao pouzdanim morao je biti odbačen, jer su poslovi oko poljoprivrede i stočarstva u velikoj meri zavisili od vremenskih prilika i njihovog preciznog predviđanja.

Još neke „zakonitosti“ narodne meteorologije

Domaće životinje, let ptica, nebeska tela, insekti i ptice samo su deo asortimana kojim se koristila narodna mudrost u predviđanju vremenskih prilika.

–         Ako su oblaci iza kojih sunce zalazi ili izlazi crveni, biće kiše i vetra.
–         Kada se noću na visokim mestima oseti nalet toplog vazduha može se očekivati period toplog vremena.
–         Ako je nakon kiše gluv odjek, nastaviće se loše vreme.
–         Kada pauci ubrzano pletu svoje mreže biće lepo vreme.
–         Ako je svetlosni obruč oko meseca mali može se očekivati pogoršanje vremena.
–         Kada naiđu oblaci, ako se pčele ne vrate u košnice kiše neće biti. Ako pčele ujutru lete samo oko svojih košnica, vreme će se pogoršati.
–         Kada pauci napuste svoje mreže i sakriju se biće loše vreme.
–         Ako kišne gliste izađu na otvoreno padaće još kiše.

Naučno objašnjenje nekih principa narodnog prognoziranja vremena

Ono što je običan čovek povezivao na osnovu tautologija i iskustveno, moderna nauka objašnjava na savremenom čoveku razumljiv način. Svaki od metoda prognoziranja u narodnoj meteorologiji koji se ispostavio kao pouzdan utemeljen je na nekoj prirodnoj zakonitosti.

Tako, na primer, verovanje da će naići kiša kada lastavica nisko leti ima osnovu u činjenici da se pre kiše poveća vlažnost vazduha. Zbog toga insektima otežaju krila i oni lete niže, a sa njima i ptice koje ih love. Jedina greška narodnog prognozera u ovom slučaju je u tome što nije uvideo da su insekti ti koji „predosećaju“ promenu vremena, dok lastavice samo jure za njima.

Slučaj „žabe gatalinke“

Jedan od pouzdanijih načina da se predvidi dolazak kiše u narodu jeste bilo i čuvanje žabe gatalinke. Nauka i za ovaj slučaj ima objašnjenje kojim se još jednom potvrđuje da se žabi gatalinki moglo, i još uvek se može verovati.

Naime, pri dolasku kiše, kao što smo spomenuli, povećava se vlažnost vazduha što insektima otežava krila, pa i let. Stoga se oni spuštaju na zemlju i zavlače u svoja skloništa. Žabe, u slučaju kada insekti slobodno lete do hrane dolaze tako što ih love u letu. Međutim, kada se insekti povuku i žabe se vraćaju u svoje bare gde traže drugu hranu.

Ova obična i logična pojava iskorišćena je u narodu za predviđanje vremena. Međutim, da ne bi motrili na žabe kraj bara stalno, ljudi su lovili žabe i držali ih u posudama sa improvizovanim merdevinama. Instinktivno, žaba se u slučaju da dolazi lepo vreme penje stepenicama da bi bila što više i bliže insektima, a u slučaju lošeg vremena mrzovoljno ostaje na dnu posude.

Meteoropatija – sam svoj prognozer

I ljudi mogu zavisiti od promena vremenskih prilika. Ipak, njihovo čulo za promene vremena nije tako istančano kao kod životinja. Kod nekih ljudi raspoloženje, produktivnost i opšti osećaj zdravlja u velikoj meri zavise od vremenskih prilika. Veoma iscrpno objašnjenje meteoropatije i biometeorološke prognoze vremena možete pogledati na ovoj strani. Najčešće oscilacije raspoloženja javljaju se pred nastupanje lošeg vremena. Takođe, poznato je i da u slučaju lomova kostiju ili povreda bilo koje vrste pri povećanju vlažnosti vazduha oštećeno mesto počinje da pomalo boli i tako sugeriše promenu vremena. U narodnom predanju ovo je izraženo kroz verovanje da bol u krstima upućuje na loše, kišno vreme.

Odgonetanje tajne zvukova

Još jedan od neobičnih načina na koji su ljudi u davna vremena pre meteoroloških stanica predviđali kakvo ih vreme očekuje bio je i osluškivanje bunara. Naime, kada se sprema promena vremena od sunčanog na kišovito vazduh koji struji u bunarskim udubljenjima koji se kroz njih kreće proizvodi zvuk koji je glasnije čuje.

Odgonetači mitova došli su do saznanja da jačina zvuka vazduha u pokreta zavisi od vazdušnog pritiska, temperature kao i od jačine vetra. Tako je narod još odavno otkrio da osluškivanjem bunara može da predvidi promenu vremena. Oni huče kada padne pritisak koji prethodi pogoršanju vremena i ponovo zaneme kada vazdušni pritisak poraste. Slično je i sa količinom vode koja izvire iz izvora jer i ona zavisi od pritiska vazduha, pa su i izvori bili jedan od načine da se pronikne u složen ritam smenjivanja vedrih i kišovitih dana.

Ovaj fenomen može se pratiti i kod nekih pojava modernog doba. Tako se zvuk mlaznih aviona pri poletanju jače čuje ako je veća gustina vazduha. Ako neočekivano jači zvuk aviona dolazi kada je on sa zapadne strane može se sa sigurnošću očekivati da će doći do promene vremena.

Ruski Ekometobiro – projekat koji će preispitati tačnost narodne meteorologije

U Rusiji je nedavno pokrenut projekat tokom kog će se praviti prognoze vremena na osnovu predskazanja iz ruskog narodnog predanja. Saradnici na projektu biće učenici ruskih škola između 10 i 13 godina koji će beležiti temperaturu, vlažnost i pritisak vazduha, padavine i dužinu zadržavanja snega. Pored toga, oni će beležiti i oblike ponašanja životinja koji su relevantni za narodnu meteorologiju. Na ovaj način, pokretači projekta imaju za cilj da konačno utvrde koji od metoda narodne meteorologije su pouzdani a koje treba svrstati u praznoverje.

Takođe, na ovaj način se neće samo korigovati i odbaciti stari predznaci nego će ovo biti šansa da se pronađu i novi, koji će imati ekperimentalno utemeljenje.

Očigledno je, dakle, da priče naših deda i baba nisu tako isprazne i da ih treba uzeti za ozbiljno kada nam kažu da sa sobom ponesemo kišobran, uprkos vedrom nebu ili zvaničnoj prognozi sa našeg sajta.

Za ovu priču zasužna je kreativnost koga drugog do Dušana Stojanovića.