Opekotine su zajednički imenitelj turistima ne samo na letovanju, već i na zimovanju. Iako možda zvuči da se zimi ne može izgoreti, kada ste na planini od 1000+ metara, sunce ume da „prži“ jače nego tokom najtoplijih dana na obali mora. Nadmorska visina uz nisku temperaturu zimi subjektivno biva i opasnija od objektivnih vrućinčina leti.
Kako god opekotine su nešto što treba izbeći. U ovom članku ispričaćemo jednu opširnu priču o svim vrstama opekotina, njihovoj prevenciji, te njihovom saniranju. Nadam se da ste pročitali naše preporuke pred letovanje.
Pretpostavimo da niste bežali sa časova fizike, te rezlikujete ultraljubičasto, infracrveno od vidljivog spektra elektromagnetnog zračenja, te da možemo krenuti na konkretnu priču.
Sve počinje sa kožom. Koža ima multifunkcionalnu ulogu, a jedna od najvažnijih je razmena tečnosti i održavanje odgovarajuće temperature tela. Takođe uloga kože predstavlja zaštitnu barijeru protiv svih vrsta spoljnih uticaja: fizičkih (zračenje, vrela voda, vodena para…), hemijskih (kiselina) i bioloških uticaja, mikroorganizmi na primer.
Da bi razumeli kako zaštiti ili lečiti oštećenje kože dotaknimo i i njenu anatomiju. Anatomija kože je kompleksna i sastoji se iz tri sloja:
– Epidermisa, spoljašnjeg sloja,
– Dermisa, srednjeg sloja, sastavljenog od kolagena i elastičnih vlakana; tu se dalje nalaze krvni sudovi, nervi, žlezde kao i folikuli dlake,
– Hipoderma ili potkožnog tkiva, gde se nalaze veći krvni sudovi i nervi. Ovaj sloj je najvažniji za regulaciju temperature.
Znajući ove detalje možemo definisati opekotine i njihovu klasifikaciju:
Opekotine su oštećenja kože izazvana toplotom u kojima mnogo ćelije kože stradaju. Svrstavaju se među najčešćim povredama, a posebno je to slučaj kod dece. U zavisnosti od uzroka i stepena povrede, većina ljudi se oporavi od opekotina bez ozbiljnih zdravstvenih posledica, dok, u veoma ozbiljnim slučajevima one mogu dovesti do šoka pa čak i smrti. Takve opekotine, koje zahvataju veliku površinu, zahtevaju hitnu medicinsku pomoć kako bi se sprečile komplikacije.
Težina opekotine
Opekotine mogu biti lake, umerene i teške. Iako lekari neku opekotinu klasifikuju kao laku, ona kod osobe može izazvati jak bol i ometanje normalnih aktivnosti. Ozbiljnost opekotine se određuje procenom oporavka i verovatnoćom komplikacija, zavisi dalje od dubine i procenta površine tela koja je zahvaćena. Posebne tabele se koriste da bi bila lakša procena telesnog oštećenja. Napr. kod odrasle osobe, ruka čini 9% tela. Kod dece su ove tabele izmenjene jer su im proporcije tela drugačije.
Male opekotine: sve opekotine prvog stepena, kao i opekotine drugog stepena koje uključuju manje od 10% površine tela.
Umerene i teške opekotine su one koje zahvataju ruke, stopala, lice ili genitalije, opekotine drugog stepena sa više od 10% površine tela. I sve opekotine trećeg stepena koje uključuju više od 1% tela mogu biti umerene, ili češće ozbiljne.
Šteta koju jedna opekotina može da napravi zavisi od lokacije, dubine, kao i površine tela koje je zahvaćeno. Postoji tri osnovna stepena na osnovu dubine kod opekotina. Svaki stepen se karakteriše određenim oštećenjem kože.
Prvi stepen: površna opekotina koja zahvata samo epiderm, izaziva lokalne upalne procese u vidu crvenila i bola, kao i blagi otok, bez plikova
Drugi stepen: dublje opekotine, izuzetno bolne, roze ili crvene, kod kojih u roku od 24h dolazi do pojave plikova tj. bula iz kojih curi prozirna tečnost; zahvata i derm i u zavisnosti da li samo površni ili i dublji deo derma može biti IIa ili IIb stepena
Treći stepen: još dublja opekotina, razara sve slojeve kože, epiderm, derm i hipoderm. Kako su nervi i krvni sudovi oštećeni opekotina dobija belu, crnu ili jarko crvenu boju, grubi izgled i relativno je bezbolna, dlake se lako i bezbolno izvlače
Po nekim autorima postoji i četvrti, najteži stepen oštećenja koji karakteriše zahvatanje i kostiju, pored kože i tetiva.
Uzroci opekotina
Uzroci opekotina mogu biti različiti, i prema tome ih delimo na:
1. Opekotine od vrelih, ključalih tečnosti
2. Hemijske opekotine
3. Opekotine izazvane električnom energijom
4. Požari ili bilo koja vrsta plamena
5. Prekomerno sunčanje,
Kada govorimo o tački 5, evidentno je da ne postoji osoba koja nikad nije izgorela na suncu.
Opekotine nisu statične i mogu da sazrevaju. Posle nekoliko sati, čak i dana izgled i simptomi opekotina se mogu pogoršati, prvi stepen može da pređe u dublje strukture i postane drugi stepen. Opekotine drugog mogu da pređu u opekotine trećeg stepena. Opekotine izazvane hemikalijama mogu dugo da nastave da nanose štetu nakon prvog kontakta sa kožom i ispiranje je potrebno nastaviti najmanje 30 min.
Samo epidermis ima sposobnost da se regeneriše. Opekotine koje se protežu dublje mogu dovesti do trajnog oštećenja i ožiljaka.
1. Opekotine prvog stepena:
Ove opekotine zahvataju samo površni sloj kože i izazivaju minimalno oštećenje. Javlja se crvenilo, minimalni otok, bol i suva koža. Znaći i simptomi kod ovih opekotina se brzo povlače, u roku od nekoliko do nedelju dana. Ovde je bitno posetiti lekara samo ukoliko opekotina zahvata veliku površinu tela, ako je na licu ili na nekom od velikih zglobova.
Najčešće je dovoljna kućna nega, i vreme oporavka će biti kraće ako se na vreme krene sa terapijom. Potrebno je hitno potopiti oštećeno mesto u hladnu vodu na najmanje 5 minuta, ili tuširati hladnom vodom povređeno mesto. Uzeti neki analgetik za umanjenje bola. Primeniti neku od krema za opekotine na bazi aloa vere i drugih bilja koje smiruju kožu. Koristiti antibiotsku mast i previti opekotinu sem ako se nalazi na licu. Takve opekotine ostaju otvorene.
Bitno je napomenuti da upotreba leda nije dozvoljena jer se tako može napraviti samo veća šteta. Ne brisati opekotinu ili stavljati vatu, jer ona sadrži mnoštvo malih vlakana koje mogu da se uvuku u povredu i povećaju rizik od infekcije. Izbegavati mazanje maslaca, jaja, zubne paste i sl.
2. Opekotine drugog stepena
Opekotine drugog stepena predstavljaju ozbiljnija oštećenja kože jer oštećenje prevazilazi prvi sloj kože, tj.ulazi u dublje u strukturu kože. Na koži se javljaju bule, i ona postaje izrazito crvena i bolna. Neke bule se otvaraju i daju opekotini mokar izgled zbog izlivanja limfe.
Zbog delikatne prirode takvih rana, potrebno je često previjanje da bi se izbegla komplikacija u vidu infekcije. Ovo takođe pomaže u smislu bržeg izlečenja. Vreme koje je potrebno da bi došlo do izlečenja je najčešće dve do tri nedelje, retko duže. Što su bule komplikovanije biće potrebno duže vreme za izlečenje. Nekada je čak potrebno naknadno presađivanje kože sa drugog dela tela.
Kao i kod opekotina prvog stepena, izbegavati sporne kućne lekove na svoju ruku. Najmanje 15 minuta držati opečeni deo kože pod hladnom vodom, uzeti lek protiv bolova, i primeniti antibiotsku mast. Trebalo bi da se u svakom slučaju javite lekaru, da uradi procenu, i da vam neophodne savete za dalje lečenje, a obavezno javljanje lekaru je ukoliko je zahvaćeno šire područje lica, ruke, zadnjice ili prepona.
3. Opekotine trećeg stepena
Opekotine trećeg stepena su najteže opekotine. Izazivaju najveću štetu, i prolaze kroz sve slojeve kože. Mogu dosegnuti čak do krvotoka, vitalnih organa ili kostiju, što može dovesti do smrti.
Zabluda je da su ove opekotine najbolnije, istina je da se bol ne oseća jer su i nervi za bol oštećeni. Koža može biti različitog izgleda: voskasta i bela, ugljenisana, tamno braon ili izdignuta.
Nikada ne pokušavajte da ove opekotine lečite sami u kućnim uslovima. Pozovite odmah 194. Ne svlačite odeću, ali vodite računa da odeća nije zalepljena za kožu.
Komplikacije
Manje opekotine su obično površne i ne izazivaju komplikacije. Opekotine trećeg stepena nose najveći rizik od pojave komplikacija, kao što su infekcija, krvarenje i šok; što ne znači da kod prvog i drugog stepena ne može doći do komplikacija. Svaki stepen opekotina nosi rizik od infekcije jer je koža oštećena i otvorena su vrata za ulazak mikroorganizama. Sepsa se može javiti u najtežim slučajevima. Ovo dalje dovodi do šoka pa čak i smrti.
Tetanus je još jedna od mogućih komplikacija sa opekotinama na svim nivoima. Teške opekotine takođe nose rizik od hipotermije i hipovolemije. Hipotermija znači opasno nisku temperaturu tela, do čega dovodi, iako zvuči paradoksalno, prekomeran gubitak toplote iz povrede. Niska zapremina krvi pak nastaje kada organizam gubi previše tečnosti iz opekotine. Nekada se ovo razvija i satima i danima nakon povrede. Ukoliko je dehidracija velika može doći i do pojave šoka.
Ožiljci su više estetska ali nekada i funkcionalna komplikacija posebno ako se nalaze na pregibima i u blizini zglobova kada im ograničavaju kretanje. Teške opekotine mogu izazvati posebnu vrstu ožiljka – keloid koji predstavlja bezbojno područje ožiljnog tkiva. Pojava ožiljka se može pogoršati izlaganjem suncu i potebno je oko 6 meseci štititi oštećeno područje od direktnog delovanja Sunca.
Kod male dece i starijih ljudi lakše može doći do komplikacija.
Terapija opekotina
Pre nego se pristupi lečenju, osobu odmah udaljiti od izvora toplote. Ohladiti opekotinu hladnom vodom 10 do 30 min u zavisnosti od lokacije opekotine. Ne koristiti led, ledenu vodu, kreme, puter i sl. Ukloniti svu odeću ili nakit koji je u blizini oštećene kože, ali ne mrdati ništa što je zalepljeno za kožu. Uverite se da osobi nije hladno. Pokrijte opekotinu tako što ćete staviti čistu tkaninu preko. Dajte nešto protiv bolova. Vakcinacija protiv tetanusa se daje po potrebi.
Tretman za opekotine dalje zavisi od uzroka, dubine, i površine tela koja je zahvaćena. Antibiotske kreme mogu sprečiti i lečiti infekciju. Za ozbiljnije opekotine, neophodno je čistiti ranu, možda zameniti deo kože, i obezbediti pacijentu dovoljno tečnosti i adekvatnu ishranu. Ljudi sa dubokim ili obimnim opekotinama mogu zahtevati stacionarno lečenje. Kod njih se prati krvni pritisak, srčani ritam, i zapremina urina, da bi se procenio stepen dehidratacije ili šoka i potraba za intravenoznom nadoknadom tečnosti. Potrebno je zatim uraditi analize krvi da bi se pratili elektroliti kao i krvnu sliku. EKG je takođe neophodno uraditi. Testovi krvi i urina se rade da bi se otkrilo prisustvo proteina izazvanih uništavanjem mišićnog tkiva, što dalje može dovesti do oštećenja bubrega. Ponekad je potrebno presaditi kožu sa zdravog dela. Uvek je potrebno obratiti se za pomoć i za eventualni pretrpljeni emotivni stres.
Kada je stručna medicinska pomoć neophodna:
– Sve hemijske i električne opekotine zahtevaju hitnu medicinsku pomoć, jer mogu prodreti odnosno uticati na unutrašnje organe čak i kada je vidljivo oštećenje kože malo.
-Velike ili duboke opekotine – sve opekotine veće od vaše ruke
-Opekotine trećeg stepena svih veličina – ove opekotine čine da koža izgleda belo ili ugljenisano
-Opekotine koje zahvataju lice, šake, ruke, stopala, noge ili genitalije
Ako je povređeni udahnuo dim ili neka isparenja, treba takođe potražiti pomoć lekara. Neki simptomi mogu biti odloženi a mogu uključivati kašalj, upalu grla, otežano disanje itd.
Prognoza uspešnosti lečenja:
Ukoliko je lečenje pravilno i blagovremeno, izgledi kod opekotina prvog i drugog stepena su dobri. Ove opekotine najčešće prolaze bez ožiljaka. Ključ je sprečavanje dalje štete i infekcije. Kod teških opekotina drugog stepena, kao i trećeg stepena mogu se javiti problemi na nivou tkiva, kosti i organa. Pacijenti mogu zahtevati pomoć hirurga, fizikalnu terapiju, rehabilitaciju pa čak i doživotnu tuđu negu.
Prevencija opekotina
Mnoge teške opekotine se često dešavaju bebama ili maloj deci. Zato je neophodno biti dodatno oprezan ukoliko imate malu decu i time smanjite šansu da do nesreće dođe:
– držite dete van kuhinje kad god je to moguće
– testirajte temperaturu vode pri kupanju pre nego što stavite bebu
– čuvajte šibice, upaljače i upaljene sveće van vida i domašaja dece
– držite tople napitke dalje od male dece
Nakon što smo iz medicinskog ugla obradili opekotine, u jednom od narednih tekstova detaljno ćemo opisati medicinski tretman opekotina od prekomernog sunčanja i njihovu sanaciju.
Uključi se kroz komentar