Padova

Padova je jedan od većih gradova Italije (oko 215 hiljada stanovnika) i kao i mnogi drugi gradovi ove sunčane i privlačne zemlje, pun je kontrasta.

Tu se uporedo vide rani Srednji vek i naše doba.

Padova je rano dobila ugled univerzitetskog centra – tu se razvio jedan od prvih univerziteta.

Padova je slična Firenci plodnim delovanjem i širinom uticaja. Samo Padova je više naučni centar nego Firenca.

U stvaranju Padove jako je uticala antika preko Venecije koja je neposredno na izvorima upoznavala klasiku.

Nećemo se zadržavati na srednjevekovnim i renesansnim građevinama rasturenim po ovom lepom i modernom gradu, samo ćemo baciti brz i zadivljen pogled na kitnjaste i privlačne fontane. Takođe, pomenućemo i objekte koji po vrednosti ostaju trajni spomenici, i oni će uvek privlačiti ljubopitljive i zahvalne poglede namernika.

Čuvena Bazilika Sv. Antuna Padovanskog sem svoje arhitekture poznata je i zbog bogatih i snažnih reljefa sa prikazima iz života Sv. Antuna. Rad Donatela (1386-1466.godine) smatra se najvećim skulpturnim doprinosom rane Renesanse. On se u svojim delima u kamenu, drvetu i bronzi trudi da bude što bliži prirodi.

U Padovi se nalazi njegov veliki bronzani kip kondotijera Gatamelata na konju. Radio ga je ugledajući se na kip cara Marka Aurelija u Rimu, i prvi je ove vrste u renesansnoj skulpturi.

Ovaj veliki vajar imao je snažnog udela na razvoj ranorenesansne plastike u Italiji.

Đoto di Bondone (1266-1337. godine) i u Padovi je ovekovečio svoje ime. Preko tkačkog zanata stigao je na slikarstvo i arhitekturu. Svojim kitnjastim delovima – a posejao ih je širom čitave Italije – najavljivao je novi vek italijanske umetnosti. Ne poznaje anatomiju, ali zato izvanrednim sredstvima zna izraziti jaka duhovna raspoloženja, u rasponu od vedrine i zanosa do patnje i nemira.

U crkvi S. Maria del Arena izradio je trideset osam zidnih slika sa crkvenom tematikom, kao što su slikali i svi njegovi savremenici.

Ove slike su najsavršeniji izraz njegovog stvaralaštva. Treba stati i pogledati ”Judin poljubac Hristu” gde je postignut najveći domet dramatičnosti.

Padova je bila centar poznate slikarske škole Frančeska Skvarčona (XV vek), kroz koju su prošli mnogi slikari Italije. Skvarčone je bio ne samo dobar poznavalac nego i pasionirani skupljač antika i vizantijskih umetnosti.

Iz turističkog ugla Padova i Venecija čine jedinstvenu celinu, jer prava retkost je zbog međusobne blizine posetiti samo jednu destinaciju.