Evo jedne neobične priče kako da bar za trenutak u vrelini letnjih dana pronađete debelu hladovinu. Verovatno zvuči pomalo paradoksalno, ali reč je o podzemnom svetu Beograda.
Verovali ili ne, al ispod Beograda postoji još jedan Beograd. Podzemnih pećina ima svuda, od one na Tašmajdanu, gde se kopao beli kamen na osnovu koga Beograd nosi ime, preko Rakovice, Bežanijske Kose, Muhara, Knez Mihajlove do naravno Kalemegdana.
Veoma zanimljivo naučno popularno štivo je istraživačko autorska kniga novinara Zorana Nikolića pod nazivom „Beograd ispod Beograda„. Možete je kupiti u svakoj bolje snabdevenoj knjižari, ali i naručiti online, a ako želite da vas Zoran lično sprovede i uživo u nekom od laguma besedi o istoriji podzemnih kazamata, pećina i bunkera zakucajte na vrata turističke organizacije grada.
Ture se organizuju svakog vikenda, od 11 i 14:30, počinju iz ulice Vuka Karadžića, preko narodne Biblioteke i Kalemegdana. Uostalom, ne možemo vam sve otkriti, nešto valja da doživite i sami. Za ovakvu kulturnu injekciju treba odvojiti samo 800 dinara, što je cena najjeftinijeg ručka na Skadarliji.
Kako god, verujemo da mašta kreće sa radom pa verovatno se prisećate domaćeg filma Lavirint, ili Hičkokove posete Srbiji, kad mu je Rimski bunar ostavio veliku impresiju, ili neke od večitih legendi, kako su i dan danas Kalemegdan i Zemun povezani podzemnim kanalima. Koliko u ovome ima istine, a koliko je samo čaršijska priča moraćete da prosudite sami.
Činjenica jeste da je Beograd tokom svoje istoriji 40 puta bivao rušen do temalja, ono što nisu srušili fašisti uspeli su saveznici, pa ovako važna tačka, mesto u kome se preko Save i Dunava spajaju čak 70 reka je svakako moralo imati neku tajnu.
Šta su to lagumi i lapidarijumi
Lagumi su najprostije rečeno veštačke pećine. Nekada, u vremenima kada nisu postojali aparati za hlađenje, u njima se čuvalo vino, hrana, ali i barut za vreme ratnog stanja. Danas lagumi uglavnom služe kako izložbeni muzejski prostor nadrgobnih spomenika, stela i ostalih arheoloških artefakta i tada se nazivaju lapidarijumi. Par slika slede.
1. Rimski akvadukt u zgradi biblioteke, Knez Mihajlova druga slika odozgo,
2. Titov bunker, nastao u vremena inforbiroa, otvoren za javnost prvi put 2008, kada mu je skinut veo državna tajna. Pre samo 50 godina naša država je imala para za ovakvu egzotiku.
3. Ovako izgledaju lagumi,
4. Fantastično očuvana umetnička dela,
 |
 |
Za više informacija pogledajti donji video i uključiti se u forumsku diskusiju o lapidarijumima Beograda. Takođe pogledajte foto reportažu iz Rimskog bunara na Kalemegdanu.
Uključi se kroz komentar