Koliko god je bilo teško pisati o najboljim kafama u Novom Sadu, još je teže pisati o najboljim slastičarnicama u gradu gde svaka kuća ima svoj i najbolji recept za gomboce, vanil krancle, mafiše, žerbo pite, kohove i naravno, što bi rekao Balašević, i rezance s makom.
Svi oni koji su makar jedared došli u Novi Sad kod nekoga na vikend ostali su na nedeljnom ručku koji je podrazumevao sveto trojstvo vojvođanskog astala Supe Sosa Mesa.
E, a kada se završi sa obaveznim delom, na red dolazi onaj slatki, revijalni, gde se umešne domaćice istinski iskazuju.
Domaća jaja, puter, mleko i krem sve sveže a sve prvoklasno, pa naravno da će ispasti sjajne reform torte, londoneri i ostale đakonije. Na takvoj tradiciji iznikle su Novosadske poslastičarnice. Bilo je neophodno ponuditi nešto lepo ljudima koji su davno pre cheese cake-a jeli štrudlu sa sirom i grožđicama, te već kod kuće navikli na prvoklasno.
Jedna od najstarijih poslastičarnica u gradu koja još uvek radi jeste Carigrad preko puta Banovine. Ambijent iako renoviran kao da je ispao iz nekog filma sedamdesetih godina, dobra usluga i redovna ekipa za stolovima. Tu se dolazi da se ošacuje ko prolazi glavnim sokakom, dovode se deca na starinske padobrance (za one koji jure modu u kulinarstvu da kažemo da su to ništa drugo nego poboljšani francuski famozni macarons) i stariji gustiraju špricer bozu (Pola boza pola limunada).
Sledeća na listi klasika je City, opet stariji ambijent, ali lep sladoled, minjoni, ukusne šampite i lokacija preko puta SNP-a i te kako znače. Usluga sa osmehom uračunata u cenu. Idući dalje prema centru naći ćete se metaforički između dve vatre. Stariji Novosađani su mi pripovedali, a ja prenosim, da se nekada delilo po ukusima, jedni su išli u City a jedni u Carigrad, e danas se ta ista bitka vodi između druga dva lokala Šeherezada kod Zmaj Jovinog Spomenika i Evropa u Dunavskoj ulici.
Šeherzada je u pešačkoj zoni pa joj bašta daje plus kod onih koji bi da vide ko je izašao u špacirung. Po skromnom mišljenju autora, bitka između lokala je rešena na sledeći način – Šeherzada ima najbolje sladolede u gradu, veliki izbor istih pa je sjajan izbor za letnji period.
Evropa je opet stacionirana u ulici u kojoj nema toliko prostora za baštu pa je njen ušuškani enterijer plus sjajno žito sa šlagom i fenomenalni kesten pire kvalifikuju za zimski odabir. U ranijem tekstu o kafama spomenuli smo poslastičarnicu Vremeplov. Iako je vredna da se o njoj napiše i ceo esej ovde ćemo samo pomenuti malo detaljnije šta se to sve tamo nudi. Pre svega, lokacija, na Bulevaru kod Stadiona Vojvodine je fenomenalna, na svega 10 minuta ste pešice od centra.
Sam lokal je uradjen u kombinaciji opeke, drveta, kovanog gvožđa i kamena te ušuškan zelenilom i cvećem i podstavljen ručnim radovima tako da kad uđete zaista kreće teleport u drugi svet. U pitanju je svet prhkih kolača, sočnih torti i vazdušastih puslica, svet u kome caruju pravi sastojci i iz koga je prognan margarin… Sitni kolači koje kao da je nečija baka pravila ljuljuškaju se na poslužavniku koji ide prema vama krunisani parčetom čokoladne torte i ukrašeni porcijom šnenokli.
Na tacni je heklana šustikla a pred vama svet ukusa. Još jedno mesto koje smo ranije spominjali je kafe restoran Veliki jer tamo je jedno od retkih mesta gde možete pojesti klasične vojvođanske kolače sa sirom, šufnudle (valjuške) ili gomboce (knedle sa šljivama). Za one koji bi ipak nešto modernije vredna pomena je poslastičarnica Bissou u Danila Kiša.
Oslonjena na tradiciju reklamira se kao radionica za izradu torti i kolača. Iako se poštuje nemačko, srpsko i mađarsko nasleđe, sama poslastičarnica uređena je kao francuske radnjice mami vas da uđete i probate šta nude, preporučujemo tortu Esterhazi, mada opet … Teško je promašiti već kad ste tu. Za kraj Multi tarte, poslastičarnica blizu uspona na petrovaradinsku tvrđavu mesto je gde se jedu sjajne Torte ali specijalitet su im voćni tartovi i sve vrste slatkih pita…
Autor teksta je Aleksandra Trifković, turistički vodič, Mob: 060 0-752-262.
Uključi se kroz komentar