U knjizi “Umetnost prevođenja ili zanat” radnu definiciju procesa prevođenja je dao prof. Branimir Čović:
“Ova mnogolika i raznolika čovekova umna aktivnost je svojevrstan stvaralački proces jer podrazumeva ponovno stvaranje već postojećeg jezičkog objekta na jednom jeziku, ali sredstvima drugog više-manje različitog jezičkog sistema”.
Prevođenje je takav vid međujezičke komunikacije u kojoj pripadnici različitih jezičkih sistema razmenjuju informacije preko posrednika-prevodioca. Prevođenje je i uzajamno obogaćivanje.
Svaki prevodilački akt je korak bliže različitim kulturama (važno za turizam), posle čega svaku od tih kultura posmatramo na drugačiji način nego ranije. Pošto ne postoje dva identična jezika (ni po značenju ni po gramatičkim i leksičkim pravilima), sledi zaključak da je apsolutno tačan prevod nemoguć.
Kao prevodioci uvek se nekako nalazimo na izvorima čovekovog saznanja. Tekstovi originala i prevoda su zapravo dva oblika jedne iste informacije. Time se u tumačenje prevoda uvodi princip funkcionalne ekvivalentnosti, najveći domašaj novije teorijske misli o prevođenju.
Priznati jezički stručnjaci i iskusni prevodioci se slažu u sledećem – prevod treba da zadovolji četiri osnovna uslova:
- da prenese smisao,
- duh i stil originala,
- da poseduje prirodnost izlaganja i
- izazove istovetan utisak.
Jasno je da u većini slučajeva mora doći do sukoba forme i sadržaja kada se jedno od to dvoje mora žrtvovati.
Još je Ciceron prevodeći Eshilove i Demostenove besede sa grčkog na latinski istakao da će prenositi
„sve misli kako po formi tako i po sadržini i redosledu, a reči samo u onoj meri koju omogućuje latinski jezik“.
Ciceron se zalaže za prevođenje smisla originala i moli čitaoce da njegov prevod ne mere po broju reči, nego njihovim značenjem.
Put od originala ka prevedenom
Tokom istorije postojali su različiti putevi prevodioca od originala ka prevodu. Nabrojaćemo neke:
– doslovno prevođenje
– reč za reč (naravno, ovaj metod nije uspeo da se održi potpuno i isključivo, možda u prevodima sa srodnih jezika francuski-italijanski ili među jezicima koji su iste kulturne orbite, tu podrazumevam hrvatsko-srpski npr.),
– upotrebom kalkova (kada se prave nove reči po ugledu na reči iz drugog jezika, recimo engleska reč nastala krajem XIX veka sky-scraper (sky — nebo i scrape – derati), u srpskom jeziku je postala nebo-der),
– transpozicija (zamena jedne reči drugom, a da se pri tom ne menja smisao te reči),
– modulacija (variranje teksta koje se postiže promenom tačke gledišta),
– adaptacija (krajnja granica u prevođenju. Situacija gde se prevodi reč, sintagma koja ne postoji u prevodnom jeziku i treba je preneti nekom drugom situacijom koju u datom slučaju smatramo ekvivalentnom).
Uopšteno govoreći, prevodilac je uvek u dilemi: šta sačuvati u prevodu, a šta žrtvovati – formu ili sadržinu?
Važi nepisano pravilo da, kada je kompromis nemoguć, treba sačuvati sadržaj.
Šta je stepen približnosti
Stepen približnosti prevoda zavisiće od nekoliko faktora. Od bliskosti dvaju jezika i kultura, od toga koliko prevodilac poznaje jezik izvornika i ciljni jezik, ali i kulturu oba naroda u najširem smislu reči.
Šta sa teorijskim znanjem, naučenim na fakultetu?
Ono naravno pomaže u prevođenju. Ali, kao što nije dovoljno samo poznavati teoriju stiha da bi se postalo pesnik, tako je i za prevođenje nedovoljno poznavanje teorije prevođenja da bi se postao iskusan prevodilac.
Jirži Levi, češki teoretičar je precizirao prevodiočevu inventivnost rečima
„Prevodiočeva inventivnost zavisi od strukture njegovog lingvističkog pamćenja i od sposobnosti da kombinuje elemente što ih crpe iz dubljih slojeva svog individualnog rečnika„.
Profesionalni prevodilac ima na raspolaganju razne jezičke discipline među kojima važnu ulogu ima normativna stilistika. Ona se bavi pitanjima stilističke diferencijacije jezičkih sredstava. Ona nam pruža funkcionalne stilove (ovde mislimo na funkcije jezika kao sredstava opštenja) koji su nam neophodni u prevodu.
Tu mislim na stil svakodnevne govorne prakse, poslovni i naučni stil, publicistički i beletristički stil i ostale.
Sam prevodilac mora da poznaje sve aspekte svoje profesije. Prevodilac naše prevodilačke agencije www.PREVODIOCI.co.rs koristi celokupan jezički inventar jezika, ne samo onaj koji je u skladu sa jezičkim normama već i dijalektizme, žargonizme, argotizme, neologizme.
Neke specifičnosti književnog prevođenja
Koliko često čitate knjige stranih pisaca? Da li ih čitate u izvornom obliku ili prevedene na materinji jezik? Razmislite na čas: koliko bi vam samo književnih dela bilo nedostupno da nije prevodioca?
Oni su nam neprimetno otvorili vrata u virtualni svet koji je vekovima stvaran na stranicama knjiga. Književni prevod je umetnost, kreativnost.
Ima mišljenja da su prevodioci književnih dela u stvari pisci koji (suštinski) ponovno pišu istu knjigu za čitaoca. A sve to ne biste mogli da nemate talenta za pisanje.
Naš sjajni prevodilac sa nemačkog Branimir Živojinović jednom je rekao istinu:
„Da nema prevodilaca živeli bismo slepi, gluvi i mutavi“.
Nije uopšte netačna činjenica da je prevoditi književno delo najteži vid prevođenja. Ovaj se rad ne može uporediti s prevodom poslovnog ugovora, službenog pisma ili tehničkog nacrta. Ne može se uporediti ni sa simultanim prevodom gde se očekuje brzo i jasno prenošenje hiljade reči sa jednog jezika na drugi, ali gde je nedostatak ritma i toka naracije sasvim očekivan i za oprostiti.
Književni prevod na bilo kojem jeziku se mora sprovesti na takav način da se atmosfera priče, narativni tok i autorov stil očuvaju u potpunosti.
Usput, jeste li ikada pomislili da kada pričate sa oduševljenjem o nekom stranom piscu, zapravo se divite umešnosti i spretnosti prevodioca koji je preveo taj tekst? Biti sposoban prirediti tekst tako da on bude čitljiv i zanimljiv, sačuvati originalni stil pisca i preneti ideju pisca je prevodilački dar koji stoji iza urađenog posla.
Dobrim prevodom prevodilac nije osigurao budućnost, naprotiv, proces savladavanja i majstorskog baratanja teorijom i praksom književnog prevođenja trajaće celog života.
Dakle, ne čudi da književno prevođenje ima mnoge osobenosti, finese, a naravno i određene poteškoće.
* Prvo, potpuni je nedostatak doslovnosti u prevodu. Ne prevodi se doslovno, reč po reč. Zato je književno prevođenje često predmet neslaganja među naučnicima i prevodiocima.
* Drugo, moramo prevoditi fraze i idiome. Ova stavka zahteva odlično poznavanje reči, ogroman vokabular i korišćenje specijalizovanih stručnih rečnika.
* Treće, prisutna je (i dozvoljena) igra reči. Zanimljiviji su trenuci književnog prevođenja kada se prevodi tekst koji sadrži duhovite implikacije. Potrebno je mnogo umešnosti i talenta da se prevede ta igra reči i smisao koji je pisac imao na umu.
* Četvrto, prevodilac književnog dela mora da uskladi stilove, da poznaje kulturna dešavanja i istorijske epohe. U stvari, očekivano je da on bude i istraživač. Teško je prevesti tekst pisan u okolnostima 18. veka, nastao u drugačijoj kulturi od naše.
I opet dolazimo do one činjenice s početka: prevodilac mora biti talentovana i multidisciplinarna osoba. Ako toga nema, nikada neće postati majstor čija će se dela čitati sa zadovoljstvom i oduševljenjem. Cilj prevodioca mora biti da pruži čitaocu isto ono zadovoljstvo kao čitanje dela na izvornom jeziku.
Prevođenje naučnih i stručnih tekstova
Ne postoji „čisto“ prevodilačka veština, kao što, uostalom, ne postoji ni „čisto“ jezička veština. Jezik je neodvojiv od razumevanja, razmišljanja. Prevođenje je poznavanje jezika / sposobnost upotrebe i baratanja jezikom. Za prevod naučnih i stručnih tekstova je na prvom mestu potrebna opšta kultura.
Nedostatak opšte kulture dovodi do sledećih situacija. Evo nekih primera.
Recimo, poznavalac kompjuterske terminologije mora u pola noći umeti da prevede fraze poput: run lenght encoding, peer to peer network, daisy wheel, MAA algoritam.
Ako naslov nekog humanističkog časopisa recimo Tailor Herald prevodilac prevede kao krojačev glasnik ili npr. Toponime (imaginarne) Major Rose kao major ruža, Painter Holt kao slikarev lug, ili engleski izraz think tank prevede kao misaoni tenk, nema ni govora o korektnom radu.
Evo još par primera. Francuski izraz faire l’andouille (uraditi nešto smešno), ne prevodi se bukvalno praviti kobasicu; izraz ne pas être sorti de l’auberge (suočiti se sa nekim složenim problemom) ne prevodi se kao ne izlaziti iz kafića; s’occuper de ses oignons (gledati svoja posla) ne prevodi se kao gajiti (svoj) beli luk.
Veoma teško je da prevodilac prevede na primer knjigu o Istanbulu, ako nikada nije posetio Istanbul i osetio duh turskog jezika.
Naučnim i stručnim prevodiocima je možda najvažnije iskustvo u prevođenju.
A inteligencija je sposobnost učenja na osnovu iskustva. Zbog beskrajno velikog broja kombinacija reči i činjenice da je jezik živa materija koja zahteva neprestano učenje i istraživanje, ovaj vid prevođenja ne sme da radi bilo ko.
Naučno-stručni prevodilac se bavi prevodima univerzitetskih udžbenika, tehničkih planova za inženjere, uputstva za razne mašine. Ponekad mora (zbog tehničkih izraza i jasnoće) i da dopunjava original, da ga poboljša i time objasni detalje uputstva (za montiranje solarnih ploča, uređaja raznih itd.). Ponekad pomenuti tekstovi nisu pravilno napisani, ali gledajući s tačke gledišta krajnjeg korisnika – sasvim uslužni i korisni. Korisnik je uspeo da sastavi uređaj i to je najvažnije.
I još jedna stvar razlikuje naučno-stručnog prevodioca. To je oblast ljudske delatnosti koja je predmet rada, tj. prevoda. Nekad se u tekstu nalaze reči koje se retko koriste u jeziku uopšte. Ponekad leksika stručnog teksta ima značenje koje se razlikuje od značenja koje ona ima u govornom jeziku.
Iskonski prevodioci će sa razumevanjem prevesti svaki materijal koji vam je potreban. Zato je pogrešno razmatrati paradigmu jeftin prevodilac i besplatni prevod koji pojedini softverski alati nude.
Vrlo brz razvoj pojedinih nauka i struka utiče i na načno-stručnu terminologiju i teško je pratiti sve te promene. Vrlo često se dešava da prevodilac mora da rešava probleme koji možda i nisu u njegovoj nadležnosti. Onda je prinuđen da stvara nove termine. Saradnja autora i prevodioca je uzajamno korisna i zasniva se na ravnopravnim osnovama. Oboje treba da su otvoreni za saradnju i voljni da prihvate savet i predlog.
Napisala Valentina Branković, ispred prevodilačke agencije PREVODIOCI.co.rs.
Koristio sam usluge te agencije jednom, zaista su odradili odličan posao. Želeo bih ovom prilikom još jednom da im se zahvalim!