Četvrto po površini ostrvo Grčke, posle Krita, Eubeje (Evije) i Lezbosa – Rodos, nalazi se u jugoistočnom delu Egejskog mora i najveće je ostrvo Dodekanskog kompleksa ostrva.
Sintagma „Dodekanez“ ili „Dodekanis“ znači „dvanaest ostrva“ što odgovara činjeničnom stanju u arhipelagu. Drevna istorija Rodosa je bogata događajima, evo malo podataka.
U doba antičke Grčke „Dodekanez“ je bio organizovan u niz malih i veoma važnih polisa. Dok su trajali grčko-persijski ratovi polisi su privremeno bili okupirani, a zatim pali pod uticaj Atine. Ova ostrva su 164. g. bila pod vlašću starog Rima, a onda i pod vlašću Vizantije.
Kad su Krstaši 1204. g. osvojili Carigrad, osrtva ostaju u rukama Vizantinaca (Nikejsko carstvo), ali već 1310. godine Rodos i njemu bliska ostrva (neku godinu pre ili kasnije) potpadaju pod vlast Zapada, tačnije – Vitezova Malteškog reda, pod kojima ostaju do 1523. godine.
Vitezovi su ostavili impozantne dokaze svoje prisutnosti na ostrvu, na svakom koraku se vide ostaci njihovog graditeljskog umeća – na zidinama utvrđenja, na ukrasima kapija i vrata građevina, podignute crkve, bolnice, gostionice i palate.
Vitezovi templari su na Rodosu ostali 213 godina kada je poslednji Veliki Majstor templar Villiers de l`Isle Adam, bio primoran da preda ostrvo Sulejmanu Veličanstvenom. Nakon pada Rodosa, Karlo V i papa pronašli su vitezovima novi dom na Malti. Nakon tog vremena su postali poznati kao Malteški vitezovi.
Od 1523. Rodosom su vladale Osmanlije, zatim Italijani (1912-1945.) da bi tek 1948. Rodos napokon pripao Grčkoj. Zanimljivo je da su Italijani prvi objavili detaljan plan grada 1936. godine i u njemu izvestili o 34 klasična i helenistička nalazišta među srednjovekovnim zidinama.
Kad se Duče pojavio na sceni, umislio je, u fazi samoopijenosti da je ovo „ostrvo ruža“ strašno značajno zbog premoći na Sredozemnom moru. Crnokošuljaši su verovali da su baštinici drevnog Jerusalimskog reda koji je nekada imao vlast na Rodosu.
Rodos je nekoliko vekova u staroj Grčkoj bio najvažnije ostrvo i središte helenističke kulture. Težište je bilo na trgovini i pomorskoj moći, a rodski mornar je bio slavan po svojim veštinama. Za vreme Aleksandrovih osvajanja bio je najbogatije i najmirnije ostrvo tog doba. Nakon Trojanskog rata usledio je brzi napredak i razvoj antičke civilizacije, a dokaz za to su tri najveća i najmoćnija grada ostrva: Lindos, Jalisos i Kamiros.
Na kraju 5. veka p.n.e. ovi gradovi ujedinili su se i osnovali grad Rodos, koji je postigao svoj vrhunac u 3. veku pre Hrista. Mnogi poznati umetnici, filozofi i pisci živeli su ovde. Na njemu su postojale škole retorike i lepe umetnosti. Plinije i Pindar su tu pisali svoje filosofske spise, a Kasije, Tiberije i Ciceron na Rodosu su izučavali nauke.
Stara imena za Rodos
Zanimljiv je broj imena koja su Rodosu nadevana u staro vreme: zbog svog elipsastog oblika zvali su ga Stadia (oblik javorovog lista ili šiljka kamena opsidijana), Ataviros (po planini koja je jedna od najvećih na ostrvu), Poiesa (koren reči označava travu, Rodos je bogat zelenilom), Makario (blaženo ostrvo), Asteria (opisuje njegovu kao zvezdu jasnu atmosferu).
Geografski položaj Rodosa
Po legendi, Zevs, Bog nad Bogovima antičkih Grka, ostrvo Rodos je dodelio bogu sunca Heliosu. A Helios mu je dao ime po nimfi Rodi – Rodos. Ostrvo ima 300 sunčanih i 15 kišnih dana u toku godine, a letnji vetrovi sa mora tzv. maltemi donose osveženje. Nalazi se na krajnjem jugoistoku Egejskog basena, preku puta maloazijske obale.
Površina mu je 1. 390 km2, obala duga 220 km. Stanovništvo ostrva prelazi 110.000. Krajolik se uglavnom sastoji od niskih brda i talasastih brežuljaka sa vinogradima sa čuvenom lozom, od kojih su najbolja ona sa planina Prorok Ilija (Profitis Ilias) i Ataviros. Plaže su uglavnom peščane, jednu stranu zapljuskuje Sredozemno, a drugu Egejsko more; velika površina ostrva prekrivena je šumama. Klima je suptropska, duvaju osvežavajući zapadni vetrovi, letnje vrućine su umerene, a zime gotovo uvek blage.
Kako je opsada grada uticala na vajanje Rodosa
Ostrvo Rodos je ostrvo statua (sa ostacima iz antičkog doba ima ih i preko 3.000) a najpoznatija i najveća među njima, koja odavno ne postoji nažalost, je figura Kolosa. Podsetimo se jednog od sedam svetskih čuda antičkog doba.
Po geografskom položaju, a i svom karakteru, Rodos se nalazio potpuno van središta ratnih bura i kad god je bilo moguće narod Rodosa bio je uzdržan, a opet – uzdao se u svoju flotu, moćnu i veštu. Miroljubivim Rođanima je često nametan izbor; oni su čuvali trgovinske veze sa svim narodima u okolini, sa Turcima i Egipćanima, ali 305. g.p.n.e makedonski kralj Demetrije Poliokret, ljutit na Rodos što je odbio da mu pruži pomoć protiv Ptolomeja na Kipru, kreće u opsadu Rodosa – sagradio je razne sprave kojima je opsedao zidine Rodosa poput „ovna“ za razbijanje zidina, koristio zapaljive strele i razne kamene „haubice“.
Opsada je okončana tek kad su Rođani pristali da mu budu saveznici u svim ratovima, osim u bitkama sa Ptolomejem. Nakon jednogodišnje opsade, Demetrije je ostavio na ostrvu sve sprave kojima je rušio zidine i kamenovao stanovnike Rodosa. Od prodate ratne opreme građani Rodosa podigli su statuu koja će podsećati na tu toliko važnu opsadu u istoriji.
Vajar Hares iz Lindosa je načinio statutu u čast boga Heliosa, a trebalo mu je 12 godina života da je izlije i podgine. Ovaj postupak je sasvim u skladu sa njihovim karakterom. Podaci o njenoj veličini variraju, kažu da je iznosila 105 stopa (31 metar). Antički pisac Strabon kaže da je za izgradnju kipa utrošeno 500 talenata bronze i 300 talenata gvožđa (oko 12,9 tona i 7,7 tona). Služio je kao znak sa kopna za brodove, ali i kao anđeo čuvar i zaštitnik grada.
Zamislite kako su je samo napravili i podigli alatom tog vremena! Oslonjen jednom nogom na jednu, a drugom na drugu stranu izduženih dokova luke Mandraki, prdstavljao je fascinatnu morsku kapiju. Plinije u svojim tekstovima svedoči da je i kad se srušila bila ogromna i da su svi bili začuđeni količinom gvođa i kamena od koje je sačinjena. Stajala je cela u svojoj lepoti 56 godina dok je nije srušio zemljotres 227. godine p. n. e.
Navodno je svaki prst na Kolosovoj ruci bio toliko veliki da ga čovek nije mogao obuhvatiti rukama. Nikada nije tačno utvrđeno mesto gde se tačno nalazio Kolos, niti položaj u kom je stajao. Priča da je stajao opkoračivši luku golemim nogama dolazi iz srednjeg veka, nepouzdana je, i možemo je naći na slikama mnogih umetnika. Devet vekova je statua ležala ničice u gradu Rodosu, tek su u 7. veku krhotine predate nekom Jevrejinu koji ih je odneo na kamilama (900 jadnih životinje teglilo je teret od dvesta tona metala) na Daleki istok, da bi ih tamo pretopili. Iako je grad sravnjen sa zemljom, saveznici su slali veliku pomoć u novcu i hrani što dosta govori o ugledu koji je Rodos uživao u antičkom svetu.
Osim figure Kolosa na Rodosu je postojalo još 3.000 statua koje su ulešavale ostrvo.
Turističke atrakcije na Rodosu
Rodos je jedno je od najpoznatijih turističkih ostrva na svetu. Glavni grad, Rodos je poslednjih godina veoma popularna turistička destinacija. Sam grad je podeljen na tri dela.
Prvi je rezidencijalni, drugi u delu starih vikinških utvrđenja, a treći turistički kompleks sa hotelskim kompleksima i radnjama.
Pored toga, savetujemo vam da pogledate sledeće celine:
Glavna kapija Starog grada grada na Rodosu je Kapija slobode koja vodi do ruševina Afroditinog hrama. Kosmopolitski je ovo grad, sa velikim gradskim plažama, komfornim hotelima sa bazenima, a uvale ostrva prava su mesta za izlete. Neke ulice su popločane crno belim mozaicima koji predstavljaju jelena (simbol ostrva).
Sadašnja lepota Rodosa zajedno sa vedrim nebom i prozračnim vazduhom više je nego dovoljna za uživanje posetilaca. Krstarenje po 4 km dugom utvrđenju koje se završava kafom ili mastikom pod drvetom široke krošnje i tumarenje kroz veliku kulu i nizom kafića sa baštom.
Savremena arhitektura zgrada podseća na pozorište, a Stari grad je muzej bez zidova: tu se nalaze Arheološki muzej sa jedinstvenim umetničkim delima; posetite Palatu Velikog Gospodara; zidine zamka, ulicu Vitezova, gimnastičko vežbalište, stadion. A trebalo bi videti i dve crkve u tom starom delu grada, crkvu Sv. Jovana i katedralu Naše gospe.
Kalitea i ostala savršena mesta za odmor
Veoma su interesantna mesta: park Rodini, plažu i banju iz rismkog perioda – Kalitea, dolinu Leptirova, Sedam izvora, gradić Kamiros. Park Rodini je divno mesto sa veštačkim jezerima, sa mnogo cveća i drveća. Kalitea je moderno sređena letovalište, sve popularnije među Srpskim turistima.
Kalitea je oblast između grada Rodos i Falirakija. Ima finu plažu i italijansku banju. Iz Rodosa do Kalitee možere doći brodićem, a ovde ćete najbolje provesti svoje vreme ukoliko gnjurite ili ronite. Iako nema korale i jata riba kao u Egiptu, Tajlandu ili Meksiku, ronjenje može da bude jako zabavno u njenom čistom i toplom moru.
Mesto po imenom Sedam izvora je mesto za odmor sa vodopadima, platanima, cvećem i jezerom. Na padinama brda Filerimos nalaze se ostaci starog grada iz doba antike pod imenom Kamiros. Grad Lindos je udaljen od glavnog grada nekih 50-ak kilometara i mesto je divnih plaža koje se prostiru ispod ostataka antičkog akropolja koje su gradili Turci. Postoje i manja mesta: Faliraki i Iksia koje turisti vole zbog aktivnog odmora, izuzetnog vazduha i mora. Krstarenje istočnom obalom je poseban doživljaj.
Gde god da putujete, nigde nećete naći mesto koje tako vešto kombinuje prirodnu lepotu, antičke spomenike, ljubaznost i pravo uživanje kao na ostrvu Rodos.
U isto vreme kosmopolitsko i sofisticirano, ostrvo je puno boja i kontrasta. Grad Rodos se smatra prvobitnom lokacijom Kolosa, skulpure Heliusa, jednim od sedam svetskih čuda starog sveta.
Kapije starog kamenog zida, koje razdvajaju stari i novi grad, funkcionišu kao mašina za vreme, vraćajući vas istog trenutka nazad kroz vekove. Šetnja kroz srednjevekovni grad predstavlja jedinstveni živi spomenik.
Ovo vizuelno putovanje kreće od Lindosa, koji se nalazi se oko 55km jugoistočno od grada Rodosa. Ovde možete stići autobusom ili putovanjem brodićem u trajanju od jednog dana iz grada Rodosa.
Lindos je korišćen kao tvrđava vitezova u 13. veku. Takođe sadrži ostatke hrama Atine iz 300 pne i rimskog hrama iz 300 god. Ispod njega se nalazi mali grad Lindos i prelepa plaža.
Gradić ima mnoge uske ulice i male radnje koje vrve od turista u toku letnje sezone. Ima puno znamenitosti, odlično je za odmor i relaksaciju, a lepa peščana plaža privlači turiste iz celog sveta.
Iksia i Lalisos su velike oblasti sa mnoštvo hotela, 4km jugozapadno od Rodosa. Skoro svi hoteli imaju i bazene, pa su veoma pogodni za porodice i decu. Plaže na zapadnim obalama imaju male stene, a takođe je ova strana i često vetrovita, pa je pogodna za surfovanje.
Filerimos je brdo iznad Iksie i Lalisosa, gde se nalazi stari manastir i veliki krst sa stepenicama do samog njegovog vrha. Odatle možete videti aerodrome Paradisi i Kremasti.
Ladiko je lepa plaža 3km južno od Falirakija. Ima prelep restoran na brdu sa izvanrednim pogledom. Anthony Quinn Bay je još jedna plaža u blizini. Ovde nema peščanih plaža, već su sve stenovite. Ponesite obavezno masku za ronjenje. Takođe je i odlično mesto za plivanje.
Koristan servis za ovo itakako toplo ostrvo, vremenska prognoza za Rodos data je na ovoj strani.
Uključi se kroz komentar