Azija

Ruske babuške – najpoznatiji ruski suvenir

Babuška
Fotografija je preuzeta sa pexels.com

Babuške nisu bez razloga najpoznatiji ruski suvenir. One sa sobom nose niz značenja koja možda na prvi pogled nisu baš vidljiva, kao što nisu vidljive ni male drvene lutkice koje se nalaze skrivene u najvećoj.

Svima su poznata zarumenjena lica simpatičnih drvenih babušaka, ali da li zaista znamo šta ona predstavljaju?

Značenje imena – babuška ili matrjoška?

Pravi naziv za babuške zapravo je matrjoška (na ruskom, матрёшка), a on se može tumačiti na nekoliko načina. Kod nas se ustalio izraz babuške kojim se označava da ove drvene figurice predstavljaju baku i njene ženske potomke. Međutim, njihov originalni naziv više ukazuju na majku, pa bi se male lutkice unutar nje mogle tumačiti kao njene ćerke.

Još jednu dimenziju značenja daje rusko žensko ime Matrjona, vrlo popularno u XIX veku. Matrjoška je deminutiv tog imena. Kako je Matrjona nekada bilo često ime, to što se drvene lutkice nazivaju baš ovako može da znači da su one arhetipska slika ruske žene obučene u njihovu tradicionalnu nošnju i sa tradicionalnom maramom na glavi. Zanimljivo je da Finci Ruskinje nazivaju „matuška“.

Matrjona predstavlja i uglednu damu.

Simbol majčinstva, plodnosti i porodice

Mnogi kulturolozi izgled babušaka upoređuju sa izgledom čuvenih „paleolitskih venera“. Zajedničko im je to što predstavljaju krupne i snažne žene. I ruske i paleolitske „venere“ povezane su sa kultom plodnosti i rađanja. Tome u prilog svedoči i činjenica da je latinski koren reči matrjoška mater, odnosno majka.

Telo babuške u kojoj se nalaze manje babuške je zaobljeno i podseća na telo žene koja je rađala. Može se reći i da oblik njenog tela podseća na jaje koje je od antičkih vremena simbol plodnosti i reprodukcije, a i ruke babušaka su samo nacrtane. Kao iz jajeta, iz tela najveće babuške simbolično izlazi život, odnosno druge babuške.

Koncept lutke koja sadrži manje lutke

Drvena lutka u kojoj su smeštene druge male drvene lutke nije ruska ideja. Ovaj koncept postojao je u Kini i Japanu i pre poslednje decenije XIX veka, kada je u Rusiji krenula proizvodnja babušaka. Tada su drvodelja Vasilij Zvjozdočkin i umetnik Sergej Maljutin stvorili prepoznatljiv izgled ruskih babušaka koji je 1900. godine na međunarodnom takmičenju u Parizu osvojio treću nagradu i tako se proslavio u svetu.

Babuške su se nekada pravile ručno. Tek od 1930. godine krenula je fabrička proizvodnja babušaka – do tada su njih stvarali i oslikavali ručno značajani ruski umetnici. Sa fabričkom proizvodnjom krenula je i njihova globalna slava.

Kreativnost i raznolikost kad su u pitanju kutije je prosto impresivna. Kineske rasklopive kutije postoje od XI veka, a tokom XVIII veka ovaj koncept su primenili i u stvaranju lutaka. Zanimljivo je da se u najmanjoj lutki u kineskom setu nalazi zrno pirinča, što se opet povezuje sa kultom plodnosti i zemlje.

U Japanu rasklopive lutke postoje pod nazivom Fukurama. One slave Fukurokuju, boga sreće i blagostanja u japanskoj mitologiji. U japanskom setu ima 7 lutaka, a manje lutke koje se nalaze u okviru velike predstavljaju Sedam srećnih bogova. Japanske kokeši lutke, sa telom bez udova i velikom glavom, takođe imaju sličnosti sa babuškama. Smatra se da donose sreću i plodnu žetvu.

Ruski umetnici su prihvatili ovaj koncept iz drugih kultura, a onda ga prilagodili ruskoj kulturi i umetnosti, stvorivši originalan proizvod. Postoje i priče da je prve babuške napravio nepoznati ruski monah.

Savremene teme na babuškama

Sa modernim vremena došle su i neke drugačije babuške. Nekada se inspiracija za stvaranje babušaka tražila u ruskim narodnim bajkama, pričama i pesmama, ali su se u XX veku stvari promenile.

Danas postoje tematske babuške, koje su u vezi sa određenim praznikom ili važnim istorijskim događajima i ličnostima. Prave se božićne i uskršnje babuške, ali i političke, sa likovima nekadašnjih i sadašnjih ruskih političkih lidera.

Industrija zabave nije zaobišla ni babuške, pa ima i onih koje predstavljaju popularne ruske muzičke i glumačke zvezde, kao i sportiste i likove iz serija.

Babuška kao edukativna igračka

Danas ljudi babuške uglavnom čuvaju kao ukras u kući, međutim, one su nastale sa idejom da budu i igračke namenjene najmlađima. Specifičan dizajn babušaka vežba senzorne, motorne, mehaničke i intelektualne sposobnosti dece, a mogu biti od pomoći ukoliko decu učite brojevima.

Savremene igračke za najmlađe često se prave upravo na osnovu babušaka.

Ruski muzej igračaka – raj za ljubitelje babušaka

Svi ljubitelji babušaka oduševiće se Muzejem igračaka u Sergijevom Posadu jer se u njemu nalaze najstarije babuške ikada napravljene. Muzej je osnovan 1918. godine i u njemu je više od 150.000 eksponata. Prvi komplet babušaka, star više od sto godina, predstavlja tradicionalnu porodicu sa sela, gde je majka centrala i najveća figura i ima sedmoro dece. Upravo on se čuva u Muzeju igračaka.

U Muzeju se nalaze i kompleti babušaka koji imaju čak i do 80 delova!

Šta znači kad vam neko pokloni babuške?

Ukoliko vam neko pokloni babuške koje su napravljene baš u Rusiji, dobijate, pre svega, lepu kućnu dekoraciju, a u koliko imate dece, i zanimljivu novu igračku za njih. Kako su babuške simbol plodnosti i porodice, one označavaju da vam osoba koja vam ih je poklonila želi lepe porodične trenutke i sreću u budućnosti.

Prema tome, originalne, skupocene ruske babuške mogu biti divan poklon za venčanja i svadbe, useljenje u novi dom i za rođenje deteta – za sve one prilike kada se slavi život i rađanje.

Babuške, odnosno, matrjoške, prošle su dug put od Kine i Japana, do Rusije, ali njihov spektar značenja u svakoj državi je isti. One označavaju ono najplodnije iz jedne kulture.

Preporuka
  • Ocena:
5
Sending
User Review
5 (1 vote)

Glavni urednik TT Group

Glavni urednik, administrator i putopisac turističkog portala TT Group.

Uključi se kroz komentar

Kliknite ovde da bi ste komentarisali

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Jer putovanja su sreća

Povežimo se:

Prijavite se na našu mejling listu


Podelite sa prijateljima: